Policijski glasnik

СТРАНА 6

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 1

суђа, т. ј. најважнијој и најпотребнијој институцији социјалног тела. к * * * * Наш циљ није, да опишемо детаљно све методе којима данас располаже научна полиција; ми смо себи ставили у задатак. да дамо идеју о скупу њених средстава. и бићемо срећни ако допринесемо популарисању и распрострањењу ових средстава. Рад овај подељен је на два дела: први је посвећен изучавању дела енглеског лекара Конана Дојла, и он ће нам послужити да истакнемо једнообразност метода судске медицине и научне полиције, и да испитамо неколико оригиналних начина идентиФиковања ; у другом делу изложићемо начин на који функционише практично, а не у романима, научна полиција, резултате које она даје и побољшања која захтева. На овај начин прећићемо од фиктивног ка стварном, и утврдићемо да су открића јединствене маште енглеског романсијера нашла своје остварење у поступцима полиције почетком хх. века. ПРБИ Д Е 0 Предходници Конана Дојда — Метода Шерлока Холмса. Претходници Конона Дојла! Ево једног паслова, који може побудити веровање, да су многобројни писци писали о предметима из судске медицине и научне полиције пре енглеског романсијера. Овакво мишљење било би погрешно. У колико су дела о питањима обичне полицијске администрације многобројна и разнолика, у толико су ретки романи, у којима су изложени, ма и у виду скица, Функционисање и организација научне полиције. Међу многобројним романима, који више или мање додирују полицију, задржаћемо се само на најважнијим. Намерно не помињемо илустроване листове, чије илустрације представљају страшне призоре убиства, силовања, вампиризма, проливања крви и свега онога што је у стању да узбуди публику ; њихови наслови страшни су и сензациони : мучена деца ! жена исечена на комаде! петоструко убиство! и т. д. Из ових страховитих ствари не може се ништа извући за лекара вештака у циљу истраживања нових, прецизних и научних података. Видок је (1775—1857) био чувени ше® сигурности. Његов авантуристички живот, пропраћен мало и злочином, проведен је делом у тамници, а делом у средини крадљиваца, које је радо посећивао. У делима, која се њему приписују, износе се обичаји и навике крадљиваца и злочинаца. Емил Габорио (1835—1873) од великог је интереса за модерну полицију. У неколико новела и романа он описује начин рада сувременог детектива. Господин Лекок је оваплоћење овог схватања. Он притежава нешто научних знања, јаку логику, а.нарочито огромну активност, састављену из воље и енергије. Начин његовог рада при истрагама и приликом констатовања идентитета заслужује и данас велику пажњу.

Под насловом : » Мемоари г. Клода. № појавио се један роман, чији је успех био огроман, али који је у ствари био апокриФ, јер је Клод увек одбијао да публикује интересантне белешке из времена своје службе као ше®а сигурности. Његови мемоари обухватају најважније криминалне аФере, те с тога више интересују полицајца но лекара вештака. Из дела Масе-а и Мемоара Росињолових не може се ништа извући за судског лекара у погледу примене научних средстава на полицијске и судске истраге. Дела некадашњег ше .Фа сигуности Горона више су научног карактера. Оставимо на страну романе под насловом: „ Париока љуоав ,° које су праве социјалне ФОтограФије; романи ови немају никакве везе са научном полицијом. Тајне шиљасте куле са Афером Жоазелдвом приближују се већ у велико судској медицини. Али је нарочито Афера Гуфеова од интереса за лекара вештака. У овој приповетци писац истиче вредност лекарске интервенције у овом заплетеном злочину; драма је испричана стилом простим и веома тачно. Са овог разлога ми јој претпостављамо приповетку г. Лакасања о истој ствари са више научним карактером. Узгред буди речено г. Лакасању припада највећа заслуга и слава што јерасветлио овај злочин, који је дуго времена остао тајанствен. Још пре појаве Габоријевих дела, Едгар Алан Пое публиковао је у Америци своје Чудновате историје. У овом делу он износи један полицијски тип, коме даје Француско име: Дииен. Несумњиво је, да је аналогија између Дипена и Холмса огромна; њихове заједничке црте многобројне су : обојица су полицајци аматери, обојица се служе истом методом; гледајући они умеју да виде; посматрајући они умеју да изводе закључке; њихова су заједничка средства разум и логика ; обојица. најзад, притежавају природну особину, урођени дар, оригиналну и сличну вештину, која утврђ је њихову међусобну сличност и надмоћност над осталим полицајцима. (наставиће се) Д. Ђ. АлимпиК

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I. Суд општине каменичке, актом својим Бр. 2166, пита : „Ова општина има своју деоницу на друму Ниш — Сврљиг, коју стално оправља и одржава у исправном стању. Дуж тога пута постоје и телеграфски стубовиЈ Ова деоница друма ове општине налази се у атару општине нишке, а донекле општине доњо-матејевачке села Д. Врежине, удаљена од атара ове општине за један, а од ово-општинске суднице за два сата. На овом друму полупани су изолатори у вредности 7 динара и ову

суму власт среза нишког тражи од овога суда. Суд ово-општински знајући да му је искључена свака могућност, да на ове изолаторе пази и да том деоницом не пролазе грађани ове општине, јер имније на путу, сем кад оду на оправку коју врше под надзором кмета, моли уредништво за објашњење : „Да ли је дужан суд овај плаћати полупане изолаторе на евојој деоници а у туђем реону, и на основу ког законског прописа. — На ово питање одговарамо: По члану 13. закона о телегра®у и телеФону, од 3. децембра 1898. године, свака штета учињена на телеграФСкој или телеФонској линији, наплаћује се од општине, у чијем је атару гитета учињена, а њој се оставља право да кривца пронађе, од њега штету наплати и државној га властп преда на осуду. Као што се, дакле, види из ове законске одредбе, штета се наплаћује само од оне општине, у чијем је атару учињена без обзира на то, ко на томе атару оправља друм. Према томе ни та општина није дужна да плаћа изолаторе-, полупане на атару општине нишке и доњо-матејевачке, јер деоннца за оправку, која се одређује по закону о сувоземним јавним друмовима, са атаром општине, који се одређује по закону о општинама, немају ничега заједничког. За чуђење је да среока власт, при издавању наредбе за наплату, није уочила разлику између атара и деонице, кад је та разлика огромна, и кад се чл. 13. поменутога закона у опште није могао друкчије разумети него онако, како је овде изнесено, нарочито још и по томе, што он ставља у дужност општини да и кривца пронађе, а то се већ не би могло ни тражити ни очекивати кад би кривци били у суседној или још и удаљеној општини. II. Бож. Ивковић, писар начелства, пита: „Законом о непосредној порезипредвиђена је наплата пореза и приреза 75°| 0 државног а такође и застарелост наплате истих. Но како у томе закону није ништа речено о наплати и застарелости осталих приреза: окружних, среских и општинских, нити је пак којим специјалним законом, који би о наплати њиховој говорио, предвиђено и њихово застаревање наплате, то молим, да ми изволите дати обавештења: може ли се у овом случају односно застарелости наплате општинског приреза применити § 928. грађан. закона, пошто општ. судови сами тај свој (доходак) прнрез прибирају и тиме их сматрати као приватно тело. У противном, ако се у погледу застарелости општ. приреза не може применити горе означена закоиска одредба молим за обавештење, који се законски прописи могу овде применити, или другим речима: после којег времена застарева наплата општинског приреза? к — На ово питање одговарамо :