Policijski glasnik

СТРАНА 38

се влементм подесни за ову детерминацију. Судска медицина разликује у овом погледу два главна периода, први који обухвата интервалу протеклог времена од смрти до почетка труљења, Други који се простире од почетка до краја труљења. Тако под првим периодом, одржање животне топлоте у вези са млитавошћу мускула, показује да је смрт била у времену од ире два до десет сахати, гашење топлоте и укоченост лешине да смрт може бити од пре десет сахати до три дана. Такође још гашење животне топлоте у вези са гилкошћу мишића, природном бојом коже показује једну интервалу од три до осам дана и да се од шестог до двана,]естог дана запремина тела увећава под утицајем унутрашњих гасова и трулеж почиње; али тако као што то умесно примећује Девержи: »ове разне епохе представљају само приблпжно стање® и на лекару је да води рачун о варијацијама температуре, гојазности или мршавости објекта, његовом доба старости, врсти смрти којој је подлегао, а нарочито о атмосФерским утицајима којима је леш подлежао". (наотавиће се) с Француског, Милош М. СтанојевиЋ. судија.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I. Суд општине лугавачке, актом својим од 4. децембра пр. год. Бр. 3289. пита: »Суд општине сараорачке, актом својим од 29—IX. 1907. год. Бр. 3568, упутио је суду овоме две краве, да се на потпис предаду Милану Степићу, земљ. из Лугавчине. Истим актом тражио је, да му на дан 30—IX. овај суд упути Милана Степића, јер вели предмет је хитне природе и не трпи одлагања. Ирема том акту, суд општине лугавачке позвао је одмах Милана Степића, да му краве на потпис преда. Милан је изјавио да краве неће примити, јер вели да му је председник суда општине сараорачке, Милан Б. Милановић, краве са државног друма одузео за некакав дуг, који вели не постоји. Суд ово општински 30—IX. 1907. год. № 2734. вратио је исти акт са кравама суду општ. сараорачке, пошто Милан Степић није хтео примити краве, а и истог Милана упутио је. Исти актпод I -X. 1907. год. Бр. 3538. суд општине сараорачке вратио је суду овоме, велећи да је изјава Милана Степића неистинита зато, што је суд општине сараорачке ставио забрану наједно теле Миланово, а да је он Милан, сам на друму краве оставио. На истом акту 1—X. 1907. г. Бр. 2741. суд општине лугавачке донео је своје решење, да се краве даду на издржавање — храну— Нестору Јанчићу мех. у Лугавчини с тим, да му сопственик стоке

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Милан Степић храну плати све донде, докле краве не прими. Краве су предате на храну I. октомбра ове 1907. год. Нестор Јанчић, механџија, молбом својом од 16. октомбра тек. год. молио је ово општински суд, да путем процене (вештака) донесе своје решење и изврши наплату, а краве да се предаду сопственику. За себе је изјавио да тражи по 5 динара на 24 сата у шта спада и услуга. Општински суд позвао је два процениоца који су оценили, да за 24 сата хране и услуге вреди 5 динара. Суд је приметио да је ова процена велика па је позвао друге процениоце, који су проценили- по 2'50 дин. на 24 сата са услугом. По овој последњој процени суд је донео своју пресуду, да сопственик крава Милан Степић плати Нестору механџији 57 - 50 дин. за издату храну, што ако Милан не плати, да се краве изложе продаји и тиме храна исплати. Нестор Јанчић мех. као незадовољан на пресуду овог суда, изјавио је жалбу првостепеном смедеревском суду. Првостепени смедеревски суд поништио је пресуду из разлога, што парничари нису бирали вештаке већ сам општински суд. По примедбама првостеп. смед. суда, суд је поступио и донео своју другу пресуду, која такође гласи: да сопственик стоке, Милан Степпћ плати Нестору мех. по 3 дин. на 24 сата од 1. октомбра па докле се ствар не сврши. Пресуда је извршна постала јер жалба није постојала. Како је овоме суду неразумљиво, јер по закону о порези учињене су најновије измене, да се земљоделцу ни за порезу не могу продати два теглећа вола, односно две теглеће краве, а по пресуди стоји да се краве за храну продаду, а са друге стране нема се одкуда ова наплата извршити, сем да му се земља под закуп изда и изврши наплата, коју такође сопственик крава нема више од 5 дана ораће земље, на којој живи он сопственик, жена му и троје деце испод 10 година. Моли се уредништво „Полиц. Гласника« учтиво за објашњење: шта и како треба да ради суд, и сме ли краве по извршној пресуди продати?® — На ово питање одговарамо: Кад је суд општине сараорачке тражио, да се краве предаду Степићу. онда је суд општине лугавачке био дужан да то и изврши. Ако је Степић изјавио^ да краве неће да прими, суду није ништа сметало да их у присуству једнога кмета, два грађанина и самог Степића, утера у авлију овога и то констатује записником, а он ако хоће после нека их истерује и пушта куд хоће. Да је овако урађено, онда се не би дошло до овога питања. Овако је сада отворен читав низ спорова и одговорности, пошто се краве не могу продати по пресуди суда за исхрану,

БРОЈ 5

јер та накнада не спада у ред оних, о којима говори тачка 16. §. 471. грађ. суд. поступка, јер ако би суд продајом ових исплатио храну Нестору механџији, остао би одговоран за краве Степићу, а ако то ве учини онда ће Јанчић тужити одговорне органе, који су му стоку и предали, за вредност утрошене хране и учињене услуге, пошто краве треба вратити Степићу. На сваки начин треба покушати, да се пресуда изврши из оне покретности, која није заштићена одредбом § 471. грађ. суд. пост. ако овакве покретности Степић у опште има, а ако нема, онда краве што пре вратити Степићу, а Јанчићу остаје право, да накнаду тражи од оних, који су му краве предали, или да чека, па да извршење лресуде тражи над Стенићем онда, кад он буде имао покретности, која није заштићена законом од пописа и продаје. II. Суд општине гунцатске, актом својим од 10. јула пр. год. Бр. 1094, пита: »Један грађанин доселио се у ову општину пре 15—20 година, и од тога времена па све до пре три године упражњавао ситничарску дућанску радњу. Од пре три године напустио је трговину и сваки други посао и искључиво се бави земљорадњом те њоме издржава своју породицу. У времену кад се занимао дућанском радњом, задужио се по меницама извесну суму. Радњу није у опште протоколисавао на основу § 5. трговачког закона, а еснафско писмо има. Осуђен је на плаћање и суду на,ређено да му узме имање у попис. Моли се уредништво за обавештење: да ли се овај грађанин сматра за земљоделца и штити ли му § 471. грађан. суд. поступка имање од пописа и продаје, или ће се сматрати за трговца и узети му све имање у попис? (< — На ово питање одговарамо : Овде се истичу два питања да ли је дотично лице у опште било трговац, и да ли се сада сматра за земљоделца. Наше лравосуђе разнолико поступа и у једном и у другом случају. Тако, има судова који налазе, да је неко трговац чим се само тако потписује, без обзира на то, што у ред трговаца није ушао на начин, који прописује § 61. — 69. еснаФске уредбе, а има судова, који траже да се испуне сви законски услови, који су предвиђени уредбом и трговачким законом, па тек тада да се сматра за трговца. Исто тако има судова, који за земљоделца сматрају све оне, који се у доба извршења пресуде стално баве земљоделством, па налазе да се и на њих односе наређења § 471. грађ. суд. пост. без обзира на занимање, које су имали у доба задужења, а има судова, који воде рачуна о статусу у доба задужења, па се и не осврћу шта су дужницп у доба пописа и продаје имања.