Policijski glasnik

СТРАНА 46

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 6

Да би се олакшало процењивање дименсије на Фотографској слици, г. Бертилон препоручује да се на предметима за Фотографисање причврсти пантљика од хартије, подељена на десиметре обичним потезима туша. ПомоКу простог рачуна могућно је на овај начин читати тачну дистанцију на Фотографском снимку. Ове мере предострожности излишне су код новог Бертилоновог метричког апарата.*) Ексилозиви. Изгледа, на први поглед, да вештачење експлозива припада хемичарима, али је ово само донекле тачно. Има случајева, као н. пр. кад је потребно одредити квалитативно и квантитативно смесу једне бомбе, који несумњиво спадају у надлежност вештака хемичара, али има још и нешто друго: експлозивна материја мора се испитати, не само са гледишта хемијског, већ још и са гледишта етничког, као и са гледишта идентиФикације. Етничка класификација експлозива није. на жалост, још утврђена на начин, прецизан у толикој мери, да би му се могло поклонити потпуно поверење. У овом правцу поље истрага још је у велико отворено истраживањима. Знаци идентитета, које показују експлозиви, улазе у опште начине за утврђивање идентитета. ИдентшЈЗиковање злочинаца. Ово је најважнији одељак, који полицијски вештак треба да изучава. Све што је злочинац за собом оставио, овај мора испитати да би открио знаке индивидуалитета. Видљиви или невидљиви отисци прстију, отисци обувених или босих ногу, мрље сваког рода, длаке и, најзад, одело, најчешће су предмет испитивања у циљу идентиФиковања злочинаца. Отисци ирстију. Под овим никако не разумемо дактилоскопски начин идентиФиковања, о коме ће бити речи приликом говора о интернационалном картону. Реч је о траговима прстију, које готово увек остављају злочинци на предметима које додирују. То је опасан крадљивац који, разбијајући стакло, оставља на овоме масан отисак меснатог дела свога прста; то је убица, који своју крваву руку наслања на зид; то је обичан крадљивац, који оставља невидљиви отисак својих прстију на мермеру, полираном дрвету, коверту, хартији и т. д. Довољно је имати отисак само једног прста извесне личности, ма и непотпун, али довољно јасан, па успети да се утврди њен идентитет. Нацрти ових отисака у својим детаљима бесконачно су разнолики код разних личности. Висетих налази свега четири категорије ових нацрта, пошто његова класификација води рачуна само о општим конФигурацијама. Променљивост њиховог положаја код разних личности и постојаност код једне исте личности чине да је могућно разликовати разне личности само помоћу једног отиска. Папиларне линије прстију јесу, дакле, врло важан Фактор идентиФикације, и за г.г. злочинце много би боље било, кад би

*) Одмах по овоме писад говори о вештачењу лажних докумената и рукописа. Овај одељак његове расправе публикован је у 52 броју (( Полицијског Гласника }) за прошлу годину. Прев.

у место отисака својих руку остављали на месту злочина своје посетнице.*) Масни отисци најчешће су невидљиви, или су једва видљивикрвави отисци, напротив, обично су јасни, изузев случаја кад се налазе на каквом тамном основу. а) Видљиви отисци. То су најчешће отисци крвави, који се налазе на зидовима, столовима, ит. д. Њихово студирање може се врло лако вршити на њима самима, ако се овим они не би излагали механичком или хемијском квару. Са овог разлога за препоруку је, да се отисак за испитивање претходно ФОтограФише у природној величини. У извесним случајевима у место ФотограФИсања треба прибећи узимању калупа отиска. То је изврсно средство, које допушта да се вечито сачува отисак, али је његова употреба за отиске прстију врло ретка. Рајс је, међутим, добио одличне резултате помоћу овог средства у једном случају, у коме је директно ФотограФисање било немогућно. Не треба никад пренебрегнути узимање отисака и од самог леша, да би се утврдило, да нађени крвави трагови не произилазе од жртве. Да би се олакшало доцније истраживање треба нађене отиске ФотограФСки увеличати; при овом треба обратити нарочиту пажњу да се оба отиска за испитивање подједнако увеличају. Само поређење отисака може се извршити на два начина. Први је Бертилонов, и састоји се у бројању папиларних линија које растављају врхове јагодица од тачака у којима се ове линије раздвајају. Други је начин Рајсов, и састоји се у поклапању отисака. Помоћу овог начина могућно је следовати две методе. Прва се састоји у копирању на обичној хартији увеличане слике првог отиска; други отисак, увеличан у истој мери као и први, копира се на проз[>ачној хартији. Кад се отисак на прозрачној хартији стави на отисак на обичној хартији, линије нацрта оба отиска морају се тачно поклапати. По другој методи треба оба отиска копирати у природној величини : један на клише-у за пројекцију а други начврстој, прозрачној хартији. Помоћу нарочите лампе, слике оба нацрта пројектују се на белом заклону, и овом приликом одмах се види, да ли им се линије слажу. б) Невидљиви отисци. Масни отисци нису увек добро видљиви, а често пута и потпуно су невидљиви, или су једва видљиви ; потребно је дакле открити их изазвати их — да би се могли подврћи испитивању. На зидовима, картонима и дрвенарији, невидљиви отисци могу се изазвати, по тврђењу професора Лакасања, премазивањем обележених или сумњивих места раствором нитрата сребра (8°/ 0 ); на стаклу помоћу Флуоро -хидричне киселине, а на хартији, према методи Форжеовој, прањем

*) Прнликом једне велике и скорашње крађе у Паризу крадлдвци су, да би избегли остављање отисака прстију, радили у рукавицама.

ове у мешавини мастила и гуме и испирањем у чистој води. Има још и других метода, које се могу корисно употребити; отисак на стаклу, разуме се невидљиви, може се још изазвати, ако се осумњичено место поспе раствором Фишина и по овоме пажљиво загреје. Масни отисци на хартији појављују се веома јасно и по методи Бертилоновој, која се састоји у простом посипању отисака прахом од граФита: масне честице задржавају оловне састојке, услед чега се на белој основи појављује црн отисак. Ако је, на против, хартија тамне боје, треба је посути белим прахом од магнезијума, услед чега ће се на црној основи појавити бео отисак. Ове две методе веома су практичне и дају одличне резултате. Примена њихова није, у осталом, ограничена на отиске на хартији, већ и на отиске на јасном или мутном стаклу. Једном откривени отисак, треба фотограФисати у природној величини, или још боље увећати га, па затим приступити упоређењу као и код видљивих отисака. Строго узев, може се бити без свију ових метода. Отисци невидљиви за око, видљиви су за Фотографску плочу, ако се само поставе у положај згодан за фотограФИсање. Соли и масни састојци дају места лаком рељеФу, који се лако познаје на ФОтограФији. Довољно је за ово , да сунчана светлост пада веома косо на отисак. Отисци ногу. Начин на који се добијају калупи ових отисака помоћу париског гипса, гуме, воска и т. д. класични су и познати свима судским лекарима, те с тога се на њима нећемо задржавати. Ако су у питању отисци босих ногу, могућно их је изазвати истим методама као отиске руку. Ма какав био отисак, треба га увек ФОтограФисати у природној величини. Да би се имало средство за мерење, треба у исто доба ФОтограФисати једну пантљику од хартије, подељену на сантиметре, и постављену паралелно великој осовини отиска. Кад је нога боса, њен отисак одлично је средство за идентиФикацију. На отиску обувене ноге пажљиво изучавање ђонова и клинаца може много користити. Студирање клинацаможе још допринети утврђивању идентитета са гледишта етничког. Обућари не употребљују исте клинце у свима земљама и областима, нити их ударају на исти начин, те с тога ово изучавање може у многим случајевима олакшати истраживање полиције. Треба још поменути, приликом говора о отисцима, њихову студију према разлици у ходу. Овај посао скицирао је Ханс Грос, само што он, истина је, показује пре начин поступања но резултате. Овај пут, дакле, широко је отворен експериментаторима. Претпоставка је, да ће резултати, добивени овим послом, надокнадити обилне тешкоће око истраживања .