Policijski glasnik

БРОЈ 19

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 151

онде. Тако је она дуги низ година односила атар ове оп"»тине а оставља атар општине војштанске, те су на тај начин многи сељани остали без њива. Односећи овако атар ове општине, Морава је направила једну криву кружну линију, али прошле године Морава пробије на месту најужем кроз атар војштански и добар део од њиховог атара остане овамо, а тако исто и старо Моравино корито. Пита се: да ли се сад атар општине багрданске простире до Мораве — до новог корита — или до старог корита „Моравишта", чији су крајеви сухи и обрасли прућем а само средина још пуна воде ? Између ове општине и општине војштанске, која је међутим, у срезу ресавском, порађају се сукоби око надлежности на остављеном делу земљишта, за извиђање кривица и спорова? Која власт има да реши питање о атару, када су у овоме конкретном случају заиитересоване две оиштине и два среза ? Даље, да ли општина војштанска има права на половину корита „Моравишта". и ко има права на другу половину истог корита? Лица, чија су имања била онда до Мораве а сада до њеног старог корита, оспоравају то право општини и полажу ираво до половине корита, оснивајућп своје право на томе, што им је вода носила раније земљу а сад, веле, да имају права да тај губитак накнаде из тога корита у оној ширини, како коме њива засеца ? Овако су исто урадила и приватна лица са војштанске стране ? А како у старом кориту, званом „Моравишту", има средином још воде и ова вода неће усанути још за дуги низ година, јер се Морава за време свога надолажења излива и пуни корито, то у овоме »Моравишту® стално има и доста рибе, онда ко има права на риболов, да ли општина багрданска или приватна лица, која полажу право на корито, звани „увраташи®. јер они оспоравају општини право и на риболов и пуштају аласе, те хватају рибу и са њима деле, а општини не дају ништа ? Како има општина у овоме случају да се креће ? 2, Села Багрдан и Копривница, прво општина багрданска срез и округ крагујевачки а друго срез белички, окр. моравски 1881. год. групишу се у једно и добију назив Багрдан, но под условом да свако село своју утрину ужива. Копривница је своју утрину разделила сељанима још пре свога ступања у Багрдан. а село Багрдан добило је већи део утрине доцније, јер је Морава остављала нанос пред атаром села Багрдана. Село Багрдан полаже право на ту своју утрину која се овде зове »врбак" и чак су је сељани разделили нре неколико година и уживају је; док и село Коиривница полаже право на ту утрину. Општина пак тражи ту утрину за'себе. Међутим општину багрданску сачињавају поред ова два села која су сад једно, и село Д. Рачнић. Пита се: ко има права у овоме ? И да ли има какве одговорности до часништва ове општ.. што општина не ужива ову утрину и каква је та одговорност, као и шта има по овоме да се ради ; или да стање остане овакво какво је? к

На ова питања одговарамо ; 1, По § 265. грађанског закона она земља, коју би вода мало по мало на једну обалу начела, припада господару исте обале. Према томе, кад је и Морава у низу година пренела постепнно земљиште багрданско на војштанску страну, а не у један пут, онда је тај прираштај припао оним суседима са војштанске стране, који су својим имањем додиривали обалу Мораве. Дакле: ако је сусед била општина са својом утрином, онда је и ианос припао општини, а ако су појединци били са својим њивама, онда је то припало њима по мери ширине њихових земаља уз Мораву. Пошто је сада Морава на један пут пробила другим правцем, то она земља, која је сада остала између старог и новог корита речног, неће припасти ни багрданској општини ни старим суседима, са којег је имања поступно роњена, него по § 266. грађ. закона, остаје својина оних, у чијим је рукама до сада била, пошто су они, како се из предњег питања види, непрекидно полагали право на њу. За све спорове, који се изроде на овом земљишту, надлежна је општина војштинска, пошто је оно и даље остало у атару њеном, без обзира на промену речног корита. Распре о атару, које се догоде између општина, привремено расправља полицијска власт по чл. 11. закона о општинама, докле се оне коначно не расправе пресудом изборног суда. Што се тиче старогкорита »Моравиштва, (< ствар стоји ов^ко : Пошто оно није пресушило него је пуно воде, и код првог јачег надоласка Мораве опет вода тече њиме, оно се има сматрати као отока Мораве, дакле као вода о којој говори чл. 4. закона о водама. По овом законском наређењу, ова отока је јавно добро, и никако не припада у сопственост онима, који имају земље поред обале, него они имају само права употребе воде на начин изложен у поменутој законској одредби. Право на риболов у смислу чл. [ и тачке 2. члана 2. закона о риболову, припада општинама војштанској и багрдаеској, пошто се старо корито Мораве има сматратп за границу општина. Суседи имања имају само онолико права, колико им пружа чл. 3. закона о риболову. Хоће ли општина издавати риболовна места под закуп, или ће оставити риболов са картама, то је ствар њенога нахођења. Ближа определења о овоме, наћи ће суд у закону о риболову и правилима за његово извршење од 28. децембра 1898 год. ЗБр. 7454 (Полиц. Зборник стр. 926—931). 2. Кад су села Багрдан и Копривница, још пре свога спајања утврдила, да свако село засебно ужива своју утрину — чл. 9. зак. о општинама, онда Копривница нема права ни на припадак, који је дошао селу Багрдану наносом Мораве у смислу § 265. грађанског закона, јер то није купљено

и приновљено заједничким средствима целога села. II. »Суд општине врпске у срезу жичком, пресудом својом од 10. априла ове год. Бр. 601, осудио је једнога грађанина општине дргосињачке на 48 дана затвора за дело из т. 1. § 362 кр. закона, и пресуда је постала извршном, јер се осуђени није у опште жалио против осуде. Актом својим од 17. априла ове год. Бр. 601, суд општине врпске послао је ову пресуду овоме суду, тражећи да је овој изврши над осуђеним, пошто он у овој општини живи, како по кривичном делу тако и по грађанском. Како § 362. кр. закона предвиђа казну само од 1 — 5 дана затвора, и како у целој трећој части кривичногазакона, по којој су општински судови надлежни за суђење, нема прописане^веће казне од 30 дана, то је очигледно, да је номенута пресуда општине врпске незаконита, али она је извршна. Суд је овај сада у недоумци: сме ли ову против закону иресуду нзвршити над осуђеним и да ли у опште неће одговарати ако је изврши? Моли се уредништво за што скорије обавештење како суд не би учинио осуђеном неправду а себе навукао на одговорност." — На ово пнтање одговарамо: По правилу постављеном у § 311. кр. какона, највећа казна затвора која се може досудити за иступну кривицу, не може бити дужа од месец дана. Она се не може повећати чак ни у случајевима стицаја и поврата — § 323. и 324. поменутог закона. По § 4.полицијске уредбе, надлежност општинских судова за иступне кривице везана је за наређења § 311. кр. закона. По § 362. крив. закона за кривице тамо побројане казна не може бнти већа од пет дана. Према свему овоме, кад је суд онштине врпске осудио дотичног једном нресудом на 48 дана затвора за дело из § 362. кр. закона, онда је та пресуда незаконита и не сме се извршити без обзира на то, што је постала извршпом, пошто је суд општински прешао границе своје надлежности у опште. Пошто је рок за жалбу првостененом суду протекао, то ову пресуду треба послати среском начелнику, те да је он задржи од извршења у смислу чл. 33. става трећег закона о уређењу округа и срезова, пошто је протекао и онај рок из чл. 152. зак. о онштинама, и да учини предлог за помнловање, те да се овим пугем казна са свим уништи или сведе на меру, коју закони дозвољавају.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ А Л Б У МА Пре неколико дана ухваћено је ово лице, чију фотографију изнооимо, у општини кумо-