Policijski glasnik

СТРАНА 190

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 24

иностранству. На тај је начин умео на више места, и то увек од високих свештених лица да иамами знатне суме новаца на име путног трошка. При том је увек као извинење причао, да је разлог његовом бегству изродитељске куће једно одвођење, али да се сада покајао и иде натраг родитељима. Исту јетакву превару покушао учинити и у Грацу, али је остао преварен у нади •— не дадоше му иишта; за то је морао почети да се задуж УЈ е и ускоро је одатле побегао. Међутим у Грацу дође власти до знања за његове преваре, па мало но том стигоше и из другнх места потернице за њим, али свако трагање за швиндлером остаје за извесно време без успеха. То би трагање можда за навек било безуспешно, да се он са свим неочекивано не врати у Грац, те тако сам пружи прилику власти да га ухапси. У току истраге утврђено је, да се он само зато вратио у Грац, да би исплатио своје дугове, које је ночинио у Грацу. За исплату тих дугова прибавио је новаца на тај начин, што је у другој једној вароши, опет од једног високог свештеног лица, на горе поменути начин, измамио замашнију суму но што су му дугови износили. Злочинац о коме је реч редак је специјалиста не само по начину извршења дела и по избору својих жртви, већ и по врсти употребе плена. Јер злочннац, који у једном месту начини дугове и онда побегне, али се доцније враћа (излагајући се оласности да га полиција ухвати) и то само из разлога да плати почињене дугове новцем до којег је дошао превареним начином, јесте злочинац јединствене врсте. Овај је злочинац кажњен са седахм година тешког, тамничког затвора, али, и поред свију могућих истраживања и напора да му се утврди идентитет, власти нису успеле у томе. Дошло се само до тога Факта, да је он раније служпо по гослодским кућама у немачкој царевини. Злочин противу свештеника. — У северној Чешкој десио се прошле године овакав случај: 19. Фебруара око 10 сати пре подне достави полицијској власти у Рајхенбергу један црквењак, да је неколико тренутака пре тога у цркви Еггс1екапа1 један човек избацио револверски метак на главни олтар, и када се црквењак хтео уверити о узроку тога пуцња, непознати је и на њега избацио један метак. Злочинац је одмах признао жандарму у близини шта је учинио, са речима: „Ја сам то учинио к . На кривичном испиту објаснио је злочинац полицијском инслектору, како је многим читањем слободоумних списа стекао убеђење, да нити има неба, нити има душе, и да су само свештеници криви што постоји несрећа потпуног заглупљивања човечанства, док они сами проводе живот као најгори лењивци. За то је он од пре годину дана иступио из сваке конФесије. Он има пред собом живот пун тешкога и напорнога рада и све једно му је, да ли ће умрети после двадесет

година или сада. — Он се пре четрнаест дана решио да изврши самоубиство, али пре тога је хтео да убије бар једнога свештеника које мрзи из дна душе, потпуно уверен, да би човечанство одобравало његово дело и да би га сматрало за свога добротвора. Али тада није извршио самоубиство. На дан извршења дела отишао је у 7 сати у јутру на рад, али га је већ пола сата доцније морао напустити, услед раздражења противу свештеника. За тим је отишао ка једноме пријатељу, код кога се налазио на чувању револвер његова зета, и, под изговором да хоће да га носи сестри, узме од овога револвер, и тако са напуњеним оружјем отнде најпре у КгеихкЈгсће, да у њој убнје кога свештеника; како у тој цркви не беше ни једнога свештеника, он оде у другу — ЕгжЈекапаШгсће, у нади да ће ту свакако наћи једнога од њих. Али ни овде не могаде наћи ни једнога свештеника, те мораде отићи са намером, да убије свештеника кога првог у путу сретне. Ну како ни једнога, случајно, није срео, врати се опет у ову последњу цркву после читавог сата узалудног лутања по варсши. Не нашав опет ни једнога свештеника, отприлике на десет корачаји одстојања испали један метак у правцу главног олтара. Кад је по том изашао из олтару. један човек обучен у црно, он напери револвер на њега и опали, верујући да је то свештеник. Метак је промашио, човек се сакрио иза двери. а он баци револвер према олтару и изађе на улицу да потражи жандара који би га одвео у полицију. И тако је и било. Злочинац је био 20 година стар, по занимању обућар, а у последње време железннчки раденик, нежењен, није припадао ни једној вери, владања је био доброг. Све горње податке поновио је и пред истражним судијом. Пошто је истражна власт посумњала у његово душевно здравље, послат је у Праг да га посматрају психијатри. Ови су после дужег посматрања дали свој суд, да је злочинац извршио дело у стању душевне поремећености. Белгијска криминална статистика у 1905. ГОД. — Број индивидуалних осуда. у Белгији у 1905. год. износи 57.655, од кога броја долази: на мушке к3969, а на женске 13686. Број осуђених лица, у истој год. износи 52.0 74: за мушке 39358, а за женске 12895. Излази, дакле, из упоређења ових двеју циФара, да број осуда у иоврату износи 5608. Број овај у год. 1903. износио је 6094 а у 1904, год. 54 82. Са гледишта доба старости, максимум криминалитета за мушке достигнут је између 21 и 25 год. За ловратиике, највећи број осуда пада између 21 до 30 године. Број повратника, упоређен према броју осуђеника на првој осуди, мањи је између 25 до 30, а већи између 25. до 60. год. Женски криминалитет у 1905. год. достигао је свој максимум у доба између 30 до 35 год.

На дан 31. децвхмбра 1905. год. у ћелијским затворима налазило се : 4 066 људи и 574 жена. Просечна дневно цена за издржавање једног осуђеника износила је 1 Сг. 35, према 1 Гг. 17 у 1904. и 1 Гг. 18. у 1903. год. У заводе са принудним радом у току 1905. год. примљено је : 3186 људи и 213 жена, а у заводе за изнемогле; 2973 људи и 176 жена. Условних осуда угод. 1905. изречено је 215. Од ових је опозвано свега 21. Међу осуђеницима за злочине и преступе против јавног реда има на првој осуди Зк-28°/ 0 алкохоличара, а у поврату 60'90"/ о .

ПОУКЕ 14 ОБАВЕШТЕЊА.

I. Суд општине клисурске, актом својим Бр. 805. пита: »Један пређашњи председник ове општине, кажњен је од стране полицијске власти на основу чл. 112.. 130., 157. тач. 4, и 158. закона о општинама одузимањем председничке плате по буџету од прошле године, пошто овогодишњи буџет није био готов. Случај је донео, да је овај председник био изузео сву своју плату до дана изрицања пресуде, а по саопштењу пресуде одмах је дао оставку на службу, коју му је одбор одмах уважио и разрешио га од дужности, те тако он није по саопштењу пресуде био више ни дана у својству председника, нити је уживао плату. Питање је сада: може ли се од њега извршити нанлата казне по пресуди продајом његове имовине, кад пресуда гласи да се кажњава платом, и може ли се казна рачунати по прошлогодишњем буџету, односно према плати председничкој из прошле године која је већа, или ће се узети онако, како је буџетом предвиђена за ову годину. Моли се уредништво за потребно обавештење". — На ово питање одговарамо : Казна одузимањем плате, изречена према општпнским часницима, убраја се у ред административно - дисциплинских мера, којима се немарни и небрежљиви органи нагоне на бржи и приљежнији рад, докле с у на иоложајима, на којима су. Ова казна, како је пролисује чл. 158. закона о општинама, везана је искључиво за плату, коју органи примају из касе. Према овоме, кад је председник, о коме је реч, одмах по саопштењу пресуде дао оставку на положај и ова му уважена, те тако нестало плате као казненог објекта, онда је и извршење пресуде немогућно. Пресуда је, у осталом, и бесциљна, јер не може да буде мера за поправљање дотичног органа у погледу службе, пошто он није више у њој.