Policijski glasnik

БРОЈ 30

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 237

нешто више од трећине (34 - 21°/ 0 ) ослобођено је због невиности. За сва остала ослобођења одлучивали су други моменти, а поглавито недостатак доказа. Овај моменат изгледа у толико претежнији, када се узму у обзир ираније поменути моменти: недовољна акција криминалне полиције, разбојничке дружине и положај становништва према њима (јатаци) и према правосуђу. Б. Карактер криминалитета. (Врсте хривичних дела. Поврат и саучешће). Статистика Србије показује, да је просечно у годинама 1888. —1905. највише било деликата противу имаовине, јер на ову врсту деликата долази у средњу руку више од половине свију кривичних дела. На друго место долази категорија деликата противу личности са просечном квотом више од трећине свију кривичних дела; затим на треће место долазе деликти противу државе и напослетку кривична дела у службеној дужности. На ове две последње категорије пада просечно одприлике десетина свију кривичних дела. Ову претежност деликата противу имаовине делом је изазвало правосуђе. Напред је поменуто, да је закон у Србији врло оштар за кривич. дела противу својине, а та је оштрина донекле остала и после укидања смртне казне за опасне крађе, у самој примени закона. Статистика показује кад се унореди број оптужених са бројем осуђених, да је релативни кондемнациони Фактор знатно већи код деликата противу имаовине него ли код деликата противу личности. То је дошло услед оштрије примене законских одредаба на ова кривична дела противу имаовине. Строгост српског судије према деликтима противу својине показује се не само у већој наклоности ка осуди, него и у исходу казненог квантума. И одмеравање казне је један Фактор криминалитета, који је као и сви други подложан развитку. Оштрина правосуђа постепено се ублажавала, тако да је раније претежну казну робије у последњим годинама потисла казна затвора за сва кривична дела, па и за она дела противу имаовине. Пре него би се прешло на оцену појединих кривичних дела по врстама, ради бољег разумевања, иеопходноје потребно изнети таблицу кретања осуда код ирвостепених судова за сва дела. Та таблица претпоставља највећу тачност. а и најважнија је за оцену српског криминалитета (види табл. III.). Кривично дело, које се у сраском криминалитету бројно највише истиче, то је шумска кривица, дакле кривич. дело иротиву имаовине. Ово је дело, као можда ниједно друго, постало историским. То показује статистичко кретање овог кривичног дела. Оно се са незнатним прекидима нагло пење до године 1899. тако да од стотине осуђиваних лица у првим годинама овог периода (1888.—191)5.) број тих лица у 1897. достиже преко 1000, а у 1899. достиже врхунац од 1531, осуђених лица. Од тада циФре опадају, али ипак остају и у последњим годинама још увек на једној критичној висини.

Узрок чудном наглом растењу ових деликата лежи са свим природно, као у многим сличним случајевима, поглавито у промени односа својине код шума. У току овога периода од опште-народних шума, о којима нико није водио рачуна и које је уживао како је ко хтео, држава је постепено својим законским одредбама одредила граница сопствености и дала правне заштите тој сопствености. То је природно изазвало безбројне конФликте тако, да је напослетку чак и сама попаша и жиропађа изазвала такве деликте. цитира расправу Милутина Јовановића),СрпскаПољопривреда« (Минхен 1906.), у којој су дати погрешни подаци о појединим Фазама нашега закона о шумама, те се за то АД^-у статистици шумских кривица у неколико не слаже са подацима, који су дати у пом. расправи. Међутим диаграм кретања ових кривица тачно казује, како је то кретање било у вези са развитком нашег закона о шумама. Повишица шумских кривица почиње тачно од 1891. год., а из тога је доба и прва основа данашњег закона о шумама. 1898. год. у августу донете су широке и корените допуне и измене у томе закону, те за то одмах 1899-та год. показује највишу циФру ових кривица. Опадање броја ос.уђених од 1900. год. објашњава се с једне стране Фактичким смањењем ових кривица, а у другом реду и поглавито лабавијој применом закона о шумама од стране иследне власти. (НАСТАВИЋЕ СЕ) М. Ј. ПетровиЋ. ПРИЗНАЊЕ (из ЗАБЕ.ЈЕЖАКА ЈЕДНОГ СТАРИЈЕГ ПО.ШЦАЈЦА) То је било 189. када сам, као свршени правник, постављен за писара Управе гр. Београда, и одређен на рад у кварт врачарски. Члан овог кварта био је С.... 1) једини Факултетски образован човек у тадашњој београдској полицији и у сваком погледу беспрекоран чиновник. Кад сам му се јавио на службу, примио ме је врло љубазно, скоро пријатељски. Нарочито ми је нагласио, како му је мило што за писара добија једног свршеног правника, и како би желео да правници и Факултетски образовани људи у што већем броју улазе у полицију, која је по његовом мишљењу, најважнија грана наше државне администрације с обзиром на множину и ирироду њених послова. Најзад ми рече, да сматра за дужност, да ме као свршеног правника одреди на рад у кривично одељење поред старог, вредног и искусног писара г. Гр . . . С . .. — Он није школован човек, додаде г. Ђ... . али је способан и рутиниран истражни чиновник, од кога ћете научити доста практичних и корисних ствари. Има, до душе, једну рђаву особину: сматра да је истрага без признања окривљеног непотпуна, и с тога се не устручава ни од најгрубљих средстава да ово добије, али се ја старам да ову његову ружну навику паралишем на други начин. На-

дам се, да ћете и ви, као млад, школован и идеалан човек у свакој прилици згодно утицати на њега. да се остави ове сурове и нехумане полицијске праксе, која се и овде онде и данасдош повлачи као остатак болесног наслеђа од наших старих полицајаца. Иначе је, као што ћете већ видети, добар човек и савесан чиновник. Пошто ме је још упознао са будућим колегама у кварту, г. Ђ... ме отпусти с молбом, да после два дана дођем на редовну дужност и у прописаној униФормн полицијског писарапоследње класе. * * * Већ је месец дана како радим у кварту врачарском, у једној истој канцеларији са писаром г. Гр . .. уживајући и интересантности и разноврсности посведневних кривичних догађаја. Према члановом наређењу, г. Гр .. . ми је предао омања преступна дела, које сам радио по његовим упуствима и окончавао под његовим надзором. Посао овај у почетку ми се необично свиђао, али сам већ после 15 дана био њиме засићен; изгледао ми је ништаван према послу старијег колеге Гр ..., који је у ово време са успехом водио неколико замашнијих истрага, међу којима и једну по делу убиства из користољубља. Његова практична, а у неколико и природна иследничка способност и стварни успеси, које је готово свакодневно постизавао у својим истрагама, импоновали су ми веома много. Али, потребно је да мало изближе опишем мога. колегу Гр . .. Био је то човек од својих 36 година, средњег раста, пун, здрав, црвеног лица, плавих очију, браде и бркова риђих. По свршетку три разреда гимназије, ступио је у полицијску службу као практикант, и после петиаестогодишње неуказне и указне службе постао писар прве класе Управе града Београда. Мишљење чланово о његовој спреми. рутини и савесности, било је потпуно тачно. Није, ваљда, било ниједног полицијског посла који би г, Гр-а могао збунити, нити је ма ко на његову чиновничку савест могао утицати. Баш на против, сваки покушај утицања на његов званичан рад, производ&о је последице противне онима, које су се желеле. У овом погледу г. Гр . . . је био правп инаџија, или, како су га остале колеге називале, намћор. У приватном животу веома љубазан и увек расположен за шалу и весеље, г. Гр... је у званичној дужности био веома озбиљан и хладан, а за време вођења истрага скоро и неприступачан. Посматрајући га у оваквим приликама, ја сам понекад долазио до уверења, да то није обичан писар већ неко тајанствено и загонетно биће, које нема ничег заједничког са мојим колегом. Ко се лично није занимао ислеђењем тежих кривичних дела, тај ће тешко појмити да дужност за откривањем истине код доброг иследника прелази у страст и нарочито задовољство. Многобројни су примери, у којима су се иследиици излагали највећим опасностима по живот и здравље да би овај циљ ностигли. Нису