Policijski glasnik

СТРАНА 238

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 30

то само осећаји дужносги који их на ово гоне, не, то је страст, слична страсти ловца. који по највећој цичи иде у лов на дивље зверове, излажући се тиме дво-губој опасности: да се смрзне, или да га зверови растргнуЈИсто је тако и са иследницима који се, за љубав сазнања истине, завлаче прерушени у најскривеније јазбине, или међу најокорелије зликовце, и тиме се сваког часа излажу ударцима каквог ножа, сикире, гвоздене полуге и томе подобно. Све ово иследнику је врло добро познато, па ипак он преко свега пролази и јури своме циљу. Несумњиво је, да је и мој колега Гр... био страсан иследник. За ово кратко време нашег заједничког рада, посматрао сам га више пута како по цео дан јури по најзабаченијим врачарским крајевима у друштву са разним проблематичним личностима, а ноћу седи у кварту и ради. Дешавало се понекад, да по 48 сати не оде кући, јурећи за кривцима и радећи у кварту. И ако је био чиновник са малом платом, а при том оптерећен и породицом, ипак је немидице трошио свој рођени новац кад год је помоћу истог могао доћи до циља. Ово је исто радио и у оним случајевима, кад су кривци, нарочито у тежим злочинима, одмах и искрено признавали кривицу. Тад је редовио чашћавао и њих, и присутнике, и мене, и све који су се овога момента нашли у његовој канцеларији. Његово расположење и његова љубазност у овим моментима били су за дивљењо. Строги и неумитни иследник, претварао се одједном готово у право дете, које се шалило и задиркивало са најокорелијим злочинцима. Уживао сам, да га посматрам у овим тренуцима, јер то више није био ни обичан писар Гр. . . ни страшан иследник, већ — прави гамен .... Али, ово су само лепе особине г. Гр..., уираво његово лице. Потребно је, међутим, да га мало загледамо и с наличја. Као и већина наших иследника, тако је и он имао обичај да се хвалише својим иследничким успесима, па, разуме се, и да их увеличава. Требало је само згодно започети с њим разговор о овој ствари, па одмах увидети како он поред воље и енергије има и врло јаку машту. Било је ту и борбе на живот и на смрт, и убистава и затварања у подземне јазбине, п братимљења са најокорелијим зликовцима, и љубавних веза са женским јатацима и свега што се налази у авантурама Шерлока Холмса. У овом правцу г. Гр... је понекад ишао тако далеко, да нас је доводио у врло незгодан положај, изазивајући у нама смех од кога смо се из пристојности морали уздржавати. У овим критичним моментима ситуацију је обично спасавао депозитар на тај начин, што је отпочињао хватати муве по соби. Разуме се већ, да је г. Гр... одмах престајао са својим чудноватим иследничким доживљајима, и љутито се зарицао да »дечурлији« више никад ништа неће причати, али је, само после једног сата, био у стању да поново отпочне. Штета велика, што сеона крађаобвезницауУправи Фондова није десила пре 15 год. Више је но извесно, да се тада Маркус и Азри-

јел не би изгубили у лондонској магли, и да би г. Гр... јурио за њима на балону бар до Марса, и то без Шандора Симоновића Много је опасније била друга мана мога колеге Гр.... То је она, на коју ми је сам члан скренуо пажњу приликом ступања на дужност. Готово је за неверовање, па ипак је истина, да се он улињао да дође до признања и у оним делима, у којима је оно било потпуно излишно, и која су осталим доказима била несумњиво доказана. — Какав саставни доказ! какви бакрачи! Све то разбуцају ови наши адвокати. Пема, братац, ништа без признања. Боље је да ја њега сада добро вежем, него да после суд с њим натеже. Овако је обично и, више за себе, говорио мој колега кад год би у присуству моме наредио апсанџији, да кога од окривљеног мало „претресе", што на полицијском језику значи, да га добро избије. Пошто ми је, као што рекох, раније била скренута пажња на ову рђаву навику колегину, то ме ови његови поступци нису много изненађивали, али ме је задивљавала беспримерна хладнокрвност с којом је издавао наредбе о злостављању појединих криваца и примао извештаје о њиховом извршењу. Кад сам му једном приликом, правећи М У друштво у дежурству, издалека нагласио да његово пбступање са окривљенима није ни мало хумано, г. Гр... и ако је био добро расположен, разрогачи очи на мене и викну: — А, је ли хумано кад они убијају и пљачкају своје ближње ? — На сваки начин да није, али . . . — Шта али ? Нема ту али ? Још ви в штуденти (< ништа не знате. Кад би се ми стари полицајци управљали по вашим хуманим теоријама, поштени људи пропали би од неваљалаца, а ми, ваљда, нисмо плаћени да штитимо неваљалне и рђаве, већ поштене и часне људе. — То је све лепо, ама каквог интереса ви имате од тога, што ћете неком изнудити признање ? — Интерес... интерес... Тек изашао из скамије а већ мисли о интересу. Није ту у питању наш лични интерес, млади господине, већ интерес друштва које нас плаћа да га чувамо и бранимо од рђавих људи, и све што ми радимо, радимо за рачун и у интересу друштва. —- Знам, али се таквим вашим радом излажете и моралној и кривичној одговорности. — Баш се види да сте још зелени, одговори ми одмах г. Г... много блажим гласом, налазећи очевидно да је ова моја примедба, ако не глупа а оно бар детињаста. — Зар да одговарам зато што ревносно вршим своју дужност; што гоним рђаве људе; што не допуштам да се изиграва закон ; што ... (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I. Суд општине крепољинске, актом својим Бр. 1122, пита: »Буџетом општине крепољинске за ову годину, предвиђена је била једна сума од 491 - 83 дин. за исплату дугованог школског приреза за 1907. год., али надлежни окружни одбор, при решавању истог, ову је суму избрисао и за толику суму и стопу приреза смањио. Суд ово општински, док још буџет није био готов, а имајући у виду свој завршни рачун за 1907. годину, издао је школи крепољинској од овог приреза 336 динара. Сад настаје питање : како ће суд ово општински овај издатак, који гласи на дуговани школски прирез, показати у своме рачуну, кад га је окружни одбор једном избрисао, и може ли ући у суму редовног школског приреза за ову 1908. годину ? У оба случаја моли се уредништво за објашњење: како ће се помоћи у овој прилици и то што пре, јер школа не признаје овај прирез за текућу®. — На ово питање одговарамо: Ако буџет за текућу годину не буде коначно одобрен, може се тражити само дванаестина од сума, предвиђена буџетом минуле године у смислу чл. 6. закона о окрулшим, среским и општинским буџети&а. Према томе, општински суд је погрешио, што је чинио издатак школи на рачун дугованог приреза пре него што му је буџет одобрен. Овај издатак никако се не може ставити на терет редовног школског приреза, јер је овај предвиђен у суми, која је потребна за живот школе у овој годинв. Према овоме не остаје ништа друго, него да се у смислу чл. 10. поменутога закона тражи накнадно одобрење за ових 49Г83 динара, ако би суд могао наћи накнадне приходе из којих се он може подмирити. Ако не би било нарочитих извора за покриће ове суме, нити би се могло рачунати на уштеду у оволикој суми, онда би се морао разрезивати нов прирез, а го би направило један лом у наплати општинског приреза, и онда би саветно било да се томе и не приступа, него да се сума од 336 динара провуче као привремени издатак у овој години, а у буџет за наступајућу унесе цела сума -и разложи окружном одбору неодложна потреба овога уношења, па је он неће избацити ни редуцирати. II. Један овдашњи грађанин пита: »Једна девојка извршила је крађу златних минђуша у вредности 3 динара, и на тужбу оштећеног кажњена је са десет дана затвора и четири месеца полицијског надзора за дело из § 391. кр. закона. Пресуду ову одобрио је и првостепени суд.