Policijski glasnik

СТРАНА 302

ИОЛИЦИЈСКИ 1'ЛАСИПК

БРОЈ 38

даје се и моменат религиознооти статистички обухватити до извесног степеиа и онда се може употребити и за криминалистичка испитивања (забрана употребе алкохола код мухамеданаца и некадашња абстиневција код Јевреја). Сем ових момената могу и други бити од значаја, као н. пр. насељеност (склоност Јевреја да живе само по градовима). У Србији више од 98°/ 0 укупног становништва припада источно-православној вери. Уз то имајош одприлике '/2% католика и протестаната и О22°/ 0 Јевреја. Мухамеданаца је у 1900 г. било 0 - 59°/ о , али онирелативно стално опадају бројно, што је случај и са католицима. У градовима је наравно највећи проценат иноверних. Што се тиче криминалног оптерећсња разних вероисповести, у Србији ортодокси показују скоро искључиву кривичност. У периоду 1888— 1895 било је више од 98°/ 0 осуђених, који су припадали овој вероисповести и проценат њиховог учешћа стално је растао, док је проценат учешћа иноверних опадао. Само у критичној 1895. год. показали су и ови у неколико повећању кривичност, али од 1897 г. непрестано опада проценат њихова учешћа. Мухамеданци и Јевреји показују много незнатнији специФични криминалитет него што би се могло очекивати према њиховом броју у укупном становништву. Ово вреди нарочито за Јевреје, који изузев 1895-те год., у осталом показују врло низак ступањ кривичности, а уз то је њихова кривичност и у сталном опадању. Миливоје Ј. Петрови+1.

СУЈЕБЕРЈЕ И 310ЧИН један случај из праксе управника дреиданске полиције Кетига. Међу криминалистима је познаг Факт, да сујеверје још бујно цвета и да има рђава уплива на вршење злочиних дела и поред тога што стојимо на тако високом ступњу културе. Уплив на вршење казнимих дела може бити двојак. Или је злочинцу лично сујеверјс мотив злочина (н. пр. сујевернпк одсеца руку и убија каквога дечка, јер верује, да ће постати невидљпвим и да га нико неће ухватити, ако приликом нрађе буде имао руку коју је одсекао детету још за живота; или отац врши полпи сношај са својом рођеном ћерком, верујући, да ће се на тај начин излечити од извесне неизлечиве болести и т. д.) или злочинац употребљује сујеверје другога, да би на тај начин недопуштеним начином дошао до користи. Овај случај, који ћемо доле изнети, послужиће за пример ове друге врсте злочиаачких трикова. Сем тога хоћемо да укажемо и на то, да сујеверје није распрострањено само код сељака, већ га има распрострањена и у великим варошима. Године 1905. упознао се изближе сиромашни раденик А. са својим колегом, радником Б. Овај му се последњи повери, како би врло радо хтео брзо да иостане богат, и да је већ у том циљу. мада без успеха, покушао да прави злато; за тим, да је готов да се преда и ђаволу, кад би му он помогао да дође до богатства, као што је то сигурно урадио његов деда, који је имао један „магнетични талир«, који му се одмах сам враћао чим би га потрошио. Уз то саоиштење, Б. је поставио још и питање, да ли би му можда, А. могао бити од помоћи и да ли, можда, он зна, на који би начин могао преко ђавола доћи до једнога магнетичнога талира, какав је имао његов деда. И ако је Б. изгледао иначе паметан и бистар човек, А. је познао у њему човека, који је заслепљен сујеверјем веровао у постојање ђавола — владаоца над осталим духовима. Б. је био тврдо уверен, да ће му ђаво моћи помоћи да дође до богатства, само ако му се сасвим, и душом и телом преда. Ово сујеверје Б-ово нагна А. на решење, да без по муке, непоштеним начином, дође до новаца. Он се потруди и увери Б-а, како је у стању да га доведе у непосредну везу са ђаволом, казавши му при том да му је за то био потребан само познати преписач В, који је необично подесан медиум за хипнотизовање, и који ће у хппнози казати све што би он, Б, хтео знати. На тај ће начин моћи добијати вести из царства духова, па и од њиховога поглавара, самога ђавола. СујеверниБ. прими све то за готово и умоли А. да што пре приведе у дело хипнотизовање В-а. И тако и би. А. припреми В-а, да хоће са Б-ом да прави неку шалу и умоли га да се он направи као да пада у хипнотични занос, и да онда говори оно што му А. унапред већ буде испричао. Б. је са највећма напрегнутом пажњом слушао разна саопштења из царства духова, па најзад и од самога ђавола, који је пристајао на то да ступи с њим у везу и да га начини богатим, само ако хоће да му се сасвим преда. Сем тога мора донети новаца у ноћно доба на једну ближе описану клупу у близинн гробља; тај ће новац ђаво однети, а после ће му га вратити у знатно увећаној количини. Прво саопштење, које је било у вези са причањем Б-а о магнетичном талиру његовога деде, гласило је: не иде више са једним талиром, сад морају бити 3000 марака, коју суму мора Б оставити на описаној клупи на расположењу ђаволу, ако хоће да му овај доцније за то врати 3 милиона марака! Тражених 3000 марака Б није могао набавити из својих средстава, па је покушао да остави један талир на одређеном месту. То је било једног дана у јануару 1906. године, и Б исприча А-у како је талир оставио на клупи, а сутра дан га већ није било. На то, одмах идућег дана „хипнотпше" А В-а и овај у хипнози изда Б-у наредбу од ђавола, да идуће ноћи отиде у близину гробља, па ће на оеој клупи наћи једно писмо које

је ђаво својом руком писао; кад га хтео буде прочитати мораће узети нарочиту свећу и на њеној светлости моћи ће се видети слова. ЛаковерниБ. учини по заповести, отиде идуће ноћи на одређено место и нађе једно ппсмо, које је у ствари писао Б соком од црна лука. Пошто је у месту П. од једнога католичкога попа купио свећу. прочитао је поновво саопштење, да са једним талиром не иде, већ да морају бити 3000 марака, а онај талир, који је Б неки дан депоновао, ђаво ће му одобрити у рачуну од 3000 марака. На писму је потписан ђаво са »Кајзег Бис1уи1е". Б. није ни најмање сумњао у то, да та оаопштења долазе из царства духова и од самога ђавола, те опет покуша да са треће стране, позајмицом, дође до 3000 марака, да би их дао ђаволу. Међутим то му не пође за руком. Једнога дана замоли он опет А, да хипнотпзује В-а, не би ли од ђавола сазнао. колико његова жена, Б-ова, има код себе, новаца. А је унапред информисао В-а, и он у хипнози изговори: да ђаво не може рећи колико је имање његове жене, док не добцје 3000 марака; у осталом, нека опет отиде на гробље код познате му клупе, на ће гамо наћи за себе једно писмо од ђавола. Кад је Б отишао на означено место, заиста је опет нашао једно писмо са потписом »Цар Луцивуле«, писано на пергаменту. У њему је стајало : »ако хоће да зна, колико новаца има његова жена, мора на означену клупу донети 50 марака; а и тих 50 марака биће му одобрено у рачуну". К томе је додата и претља, да ће се цар Луцивуле крваво осветити, ако 50 марака не буду положени. (свршиће се) Д. В. Бакић.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Суд општине јездинске у срезу трнавском, актом својим Бр. 1497, пита: »Комисија за ограничење државних шума Овчара и Јелице, у 1907. години уступила је селу Лозници, по екомомној потреби, извесан простор земљишта, с тим, да се село на исто убаштини, а да се не дозволи да ово земљиште појединци тим противзаконим путем разграбе. Како је ово земљиште из раније било од стране појединаца заузето, то је збор општински, решењем од 1. Фебруара ове године, ово земљиште уступио појединцима с тим, да се појединци сваки на своју парцелу убаштине. Ово решење збора ово општинског, одобрио је Државни Савет како се то тражи чл. 33. закона о општинама. Сада, када су појединци почели подносити баштинке на потврду суду овом