Policijski glasnik

1ДЈ

хх^лхјххдххј ^хлхх 1 ./ал-^ххгхх^

засгупник општински молио је да се појединцима баштинке не тврде, већ да се баштинка утврди на село Лозницу, без обзира на то, гато је општински збор Ово непокретно имање отуђио и одлуку одобрио Државни Савет. Моли се уредништво за обавештење: ко је у јачем праву да се баштини на ово имање — или појединци пошто нису против законим путем ово иман.е заузели већ надлежним одобрењем, или село Лозница, коме је комисија за ограничењс држ. шума ово земљиште по економној потреби уступила. Моли се уреднвштво да у првом наредном броју ово изволе објаснити. да би суд знао чију ће баштпнку да тврди јер је крајњи рок за убаштињење 28. септембра ове године". -— На ово питање одговарамо: По члану 10. закона о шумам.ч, држава је могла, преко комисија одре!.ених за ограничавање шума, уступити појединим општинама или селима извесне комплексе државног земљишта, ако су ове општине или села биле стешњене испустима, или су биле без шуме и землЈигата за подизање ових. По ставу другом ове законске одредбе, ово се уступање вршило под извесним условима, од којих се нарочито истичу ова два: да ^е општине или села »остављени аростор очувати у целини, као заједничку својину и недоаустити деобу«, и да ће га доцније, ако би се општина или село одрекло овога земљишта, вратити држ&ви ради арисаједињења државној илуми о своме трошку. Овако уступљења земљишта општинама или селама, сматрала су се за општинска или сеоска, па су се ове могле чак и убаштинити на иста, али само под условима и теретима који су постављени горњим законским пролисима и обухваћени одлукама комисија за ограничавање шума. Према томе, у опште се није могло ни приступити деоби овога земљишта појединцима, јер је то значило одрицање даљег држања тога земљишта, у ком се случају оно враћа у својину државну. Одлука зборска о подели, могла је добити санкцију Државног Савета само тако, што овај није вероватно био обавештен о начину и путевима, којима је село Лозница дошло до овога земљишта. И, кад је пуномоћник општински уложио протест против убаштињавања појединаца, онда нека општински суд свакога од њих одбије нарочитом одлуком, против које они после могу употребити правна средства, ако не буду задовољни. Убаштињавање на село Лозницу може се потврдити, а сопственицима остаје право да код првостепеног суда протествују против тога, па ће се на тај начин извести цела она ствар на чистину. II. Суд општине старчевачке, актом својим Бр. 816. пита: Настојник имања Бајлонијевог из М. Црнића, у циљу некаквог истраживања

руда, ушао је у воћњак једнога грађанина, па је са радницима ископао дубоку рупу, уништив пре тога неколико шљива и багремова и један део плота. Оштећено лице жалило се општини на овакав самовољан поступак и тражило задовољења. Општински суд нема рударски закон и за то моли за обавештење : да ли је тужени без претходне дозволе смео ништнти плот, воће и багремове и копати рупе по имању тужиочевом; да ли је овај суд надлежан за суђење; ко ће одговарати за кривицу и гптету ако се утврди, да је настојник Бајлонијев ово вршио по наредби с.вога газде ? Суд општински претплатник је »Полицијског Гласника«, н тражи да му се ово објасни.« — На ово питање одговарамо: По члану 31. рударског законика, сви они, који су добили право простог нли искључивог истраживања, морају се пре сваког рада споразумети са господарем земље о накнади штете, и ио могу пре отпочети посао, док се ово по закону не расправи. По чл. 32. истог закона, ако би се истраживање имало вршити у »зданијама, зградама, кућиштима и кућним плацевима, баштама, воћњацима и виноградима <( , може се дозвола добити тек онда, ако се претходно добије пристанак сопственика ових места. Према овоме, ако оштећенн није дао пристанак за ништење плота. воћњака и багремова и копање рупа, онда је тужени било да има повластицу или не учинио кривицу из § 375. кр. зак. у вези са чл. 8. закона о воћарству и закону о шумама, ако вредност уништеног плота и дрвета не прелази тамо постављене мере, и суд га по тим законским одредбама има и осудити. Ако ое извиђајем утврди, да је он ово вршио по наређењу свога господара, онда ће за кривицу одговарати настојник, а за накнаду штете господар. Ако би овде постојало какво друштво, па надзорник дејствовао као орган овога, онда по § 320. в. кр. зак. друштво носи и казну и накнаду штете. III. Суд општине ратајске, актом својим Бр. 1869. пита: 1. Кмет села II. ове општине, ре«>ератом својим, доставио је овом суду једно лице, што га је напало у путу хватањем за гушу, приликом вршења наплате пореза, по званичној дужности, а по писменој наредби председника ове општине, и отело му стоку, коју је овај кмет био спремио дотерати код општ. суднице. Доставу ову, суд је доставио, месној полицијској власти на ислеђење као дело из § 93. кр. зак., ну, полицијска власт вратила је ову доставу суду, као надлежном, пошто је дело из § 359. кр. зак. и 2. Село Р. ове општине, нема свога сталног кмета, јер је бив. кмет овога села изабрат за председника ове општине.

Пита се уредништво: Ко је надлежан за ислеђење и пресуђење ове кривице, да ли општински суд, или полицијска власт ? и Хоће ли за кмета села Р. гласати цео општннски збор, или само село Р. које кмета нема? као и ако буду две кандидатске листе, онда која ће се прпмати, пошто нема довољно по закону предлагача за две кандидатске листе. Моли се уредништво да са овим п°" хита." На ова питања одговарамо : 1. Кад је дотично лице физички напало на кмета кад јс овај вршио званичну дужност и отело му стоку, коју је он потерао општинској судници ради пописа и нродаје за порез, онда је оно делом противстало извршењу законитих паредаба власти, и учинило кривицу из § 93. кр. закона, а 1 е из § 359, но коме се казне они. који поступке власти опорочавају. Према томе, општински суд није надлежан за извиђај и пресуђење ове кривицс, јер би му првостенени суд поништио пресуду као неиадлежпе власти. Зато нека врати акта среској власти и умоли је да она. као надлежна, учини даље што треба по закону. 2. По чл. 56, 57. и 58. закона о општинама, на сеоском састанку врши се само избор сеоских пуномоћника, објаве државних и општинских власти и т. слично. Избор председника и кметова врши се, по тачци 1. чл. 33. на општинском збору. Према томе, и избор кмега за село Р. мора се вршити на општинском збору, на начин прописан чл. 53. в. закона о општинама, само што кандидат мора оити из села Р. у смислу другог става чл. 53. под Г. поменутог закона.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

И 3 ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА

Решењем кварта дорћолског које је одобрио и првоотепени суд за варош Београд, стављен је под кривичну истрагу п у притвор Живојин — Живко — Маринковић, бив. пиљар, родом из В. Поповића, за крађу новца. Живојин, који је до сада неколико пута кажњаван за иступне крађе, а поред тога пресудом нрвостепеног суда за варош Београд од 21. авг. 190 4. год. и са 2. године робије у окову за једну опасну крађу, показује сталну склоноот за вршење кривичнах дела. Често се увлачи у туђа дворишта, п ако не буде опажен, краде ове што му падне шака. Такав је случај и оа овом крађом новца, због које је сада с оие отране катанца. Ушао је 8. ов. меоеца у радњу Ђоке Тодоровића, месара, када никога у њој није бидо, извукао из стола чекмеџе и дигао 80 диаара од пазара. На његову велику несрећу обори чекмаџе на под, и на његову лупу уђе у радњу жена Ђокина.