Policijski glasnik

БРОЈ 39.

У ВЕОГРАДУ НЕДЕЉА 28. СЕПТЕМБРА 1908.

ГОДИНА IV.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРДШЊИХ ДЕЛА „ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" излази једанпут, а према потреби и више пута недељно. Претпдата се иолаже у напред, и то најмање за пола године код свију полицијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. За иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукопиеи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Његово Величанство Краљ Петар I., благоволео је, на предлог Министра унутрашњих дела, поставити: за полициског иисаратреће класе среза љубићског Петра Павловића, полициског писара иоте класе среза јабланичког ; за полициског писара треће класе среза јабланичког Гаврила Николића, полициског писара исте класе среза љубићског; за полициског писара треће класе среза лесковачког Светозара [ К. Петровића, полициског писара исте класе среза тамнавског; сву тројицу по молби, и за полициског писара треће класе среза тамнавског, Радивоја Јоцића, практиканта среза поцерског; Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 19. септембра 1908. год. у Београду.

КАЖЊЕНИ ЧИНОВНИДИ За разне с«лужбеие неисправности чадаени су: Г. Иван Ђонић, начелник окр. врањског, укором, решењем г. Министра Унутрашњих Дела од'20. ов. месеца ПН 17346. а за кривицу из § 43. т. 5. закона о чиновницима грађанског реда, и Г. Јеремија Станковић, писар среза беличког округа моравског, губитком плате за десет дана, решењем г. Министра Унутрашњих Дела од 20. овог месеца ПН. 16942, а за кривицу из § 43. т. 6. закона о чиновницима грађанског реда.

СТРУЧНИ ДЕО

ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

(НАСТАВАК) Ако се исправа делимично призна, онда се за истинито сматра само оно што је признато, а непризнато има се нарочито доказивати. Према овоме, ако окривљени призна само истинитост потписа на каквој исправи, то се самим тим из тога не може извести да и садржај исправе од њега долази

или да је исти њему познат, јер је могућн да је окривљени потписао празну хартију или да му је подметут један акт који је он држао за други акт. У таквом случају суд, по одељку другом § 233, мора да испитује истинитост основа које окривљени наводи за своје незнање или за то да садржај није његов, и према свему, по свом нахођењу, има да оцени хоће ли и колико ће веровати наведеним основима окривљеног, а од те одлуке суда зависи постојање или непостојање истинитости исправе. б) Сведоџбама сведока, који су при издавању исправе били присутни, па били они потписани на самој исправи или не. в) Вештачењем или сравњивањем рукоаиса., Да би се сравњивањем могла утврдити истинитост исправе, потребно је наћи несумњиви рукопис онога за кога се држи да је издавач исправе и то из времена из кога је и исправа са којом се има вршити сравњивање. Ако нема таквог рукописа, онда треба обазриво тражити, да он што напише пред иследником или судом, и с тим рукописом онда вршити сравњивање. За вештаке треба бирати добре познаваоце разних рукописа као : архиваре, учитеље писања и др. ХоКе ли и колико ће вештачко мишљење о сравњењу рукописа служити као доказ о истинитости исправе, зависи од оцене суда. Закон у првом одељку § 233 наређује, да то суд реши „према другим околностима". То значи, да вештачко мишљење само за себе, без других околности из којих би се такође изводила истинитост, не би било у стању да створи извесност, већ само вероватноћу. По том вештачком мишљењу и по другим околностима суд има да оцењује: хоће ли узети исправу за истиниту или не. III. Употреба исправе. Тек кад је истинитост исправе угврђена, може се она употребити као доказ. Ова се употреба по правилу састоји у ирочитавању исправе, т. ј. исправа која треба да послужи као доказ има се прочитати на главном претресу: §§ 184, 185, 192, 205, 207. Прочитавањем се суду доставља. до знања садржај исправе из кога суд према доказним правилима има да цени истинитост или неистинитост чињенице, која пе исправом доказује; прочитавањем се исто тако и странкама доставља до знања садржај исправе, да би ове могле давати своје изјаве, па евентуално и војевати противу исправе, И