Policijski glasnik

0 11"АЛА еЈ1Ј0

НОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 39

начело јавности захтева, да се исправе на претресу прочитају, јер би било противно овом основном начелу, кад би судије из приватног читања сазнали садржај исправе. Цела се исправа не мора прочитати, већ само онај део којим се хоће нешто да докаже. Прочитавање врши председник суда или који од чланова суда, а то може да учини чак и деловођа, али никако странке. Како се прочитавањем добија доказ, то се она у протоко претреса мора назначити. Сем прочитавањем, исправа се у неким случајевима може употребити као доказ још и простим аоказивањем на увиђај. На тај начин ће се исправа употребити онда, кад се доказ нема да добије из самог садржаја., већ из аостојања (екзистенције) или о собине исправе. У овом случају исправа је само предмет увиђаја н. пр. да се утврди постојање Фалсификата менице, потребно је показати ту меницу на увиђај, ту се, дакле, гледањем или увиђајем а не прочитавањем употребљава исправа као доказ. § 40. Оцена доказне снаге исправе. Кад је истинита исправа на овај начин употребљена, онда остаје да се оцени њено дејство у поступку, т. ј. да се види какву и колику доказну снагу она има. За оцену овога меродаван је садржај исправе. По садржају свом, као што је раније речено (§ 33 I), исправе нису самостално доказно срество, већ долазе у коју од других врста доказа. Исправа, дакле, или садржи у себи биће каквог кривичног дела које се увиђајем може да примети, или признање, или сведоџбу сведока, или вештачк.ч мишљења, или какав основ подозрења. 1. Исправа или писмено може у себи садржати биће — согрив <1е1Гс1;1 — каквог кривичног дела или само поједина његова обележја, као н. пр. пашквида, изазивање на какав злочин или преступ, прављење лажних и недопуштено преправљање правих исправа и др. (§ '232 први одељак). Исправа се овде јавља као предмет на коме је или помоћу кога је извршено једно кривично дело. Доказ о постојању кривичног дела које се налазн у исправи добија се увиђајем са или без вештака. Исправа је, дакле, овде само предмет увиђаја, а не и доказ о постојању кривичног дела. Доказ о томе, да ли н. пр. постоји кривично дело прављење лажне исправе, јесте увиђај који суд учини над исправом, а не сама исправа. У толико је погрешан први одељак §-а 232, у коме се вели да »исправа... може служити за доказ казнимог дела", јер, као што видимо, исправа је само предмет увиђаја, а увиђај са или без вештака је доказ о постојању кривичног дела. То је наређење погрешно још и у томе, што се доказ о бићу кривичног дела исправама доводи у зависност од доказа кривице оптуженог, што »исправа или писмено може служити

за доказ казнимог дела, у колико је доказано, да оно од оптуженог произилази." Јер једно кривично дело можб постојати без обзира на то. да ли је кривац познат или не. И у случају кад се не зна ко је исправу издао, ако она у себи садржи кривично дело, увиђај ће бити доказ о постојању тога дела 1 . 2. Исправа може у себи да садржи аризнање окривљеног. У том случају признање се има ценити по свима правилима која за признање вреде. Писмено које у себи садржи изречно признање сматра се само као ближи основ подозрења из т. 1 § 123, који тек у друштву с другим основима може дати потпун доказ против оптуженог (други одељак § 232). Међутим, кад протоко саслушања, који је иследник у законској Форми ничинио, садржи признање окривљеног, онда то признање служи као потпун доказ. Ако оптужени на главном претресу пориче, онда се до признања долази прочитавањем протокола саслушања у коме се налази његово раније признање. 3. Исправа може садржати и сведоџбу сведоча. Та ће се сведоџба оцењивати по свима правилима која важе за сведоџбе сведока. Ако приватна исправа, н. пр. писмо, садржи вансудску сведоџбу, онда она може послужити само као удаљенији основ подозрења а никако као доказ. Јер закон даје доказну снагу сведоџби само тако, ако је учињена пред иследником или судом, и ако је на њу ноложена заклетва. Из тога, што наш закон (т. 7 § 229) не тражи да сведоџба мора бити дата усмено на главном претресу, изилази, да ће се јавне исправе које у себи садрже сведоџбу дату у генералној истрази или у прелазном поступку, имати прочитати на главном претресу, и у том случају ће писмена сведоџба вредети као и усмена на главном претресу. Писмена сведоџба изузетно ће се употребити за доказ у овим случајевима: а) кад се краљица и наследник престола саслушају у двору или месту нребивања према § 115; б) ако је раније испитани сведок умро, или душевно оболео, или је толико болестан да на претрес не може доћи, или се не зна где је или би се на њега морало дуго чекати (§ 184 први одељак); в. кад се сведок на главном претресу не сећа неких околности онда ће му се прочитати његов ранији испит о томе ; г) кад оптужени признаје дело, суд може наредити да се само прочитају сведаџбе оних сведока, који не посведочавају признање оптуженог. (наотавиће се) Д-р Бож. В. Марковић

х ) Ни.1(, Соттеп1аг II 116

РЕОРГАНИЗАЦИЈА ПОЛИЦИЈЕ У ФРАНЦУСКОЈ

Питање о реорганизацији полиције, које ј е данас, с обзиром на све већи и већи напредак криминалиста, више мање, на дневном реду готово у свима културним државама, постало је у Француској акутно у току неколико последњих година. Већ је три године како се о њему дискутује и у јавности и у парламенту, а почетком ове године о њему се почело дискутовати и у чувеном Француском

удружењу » ЗосШе д&п&га1е Лез рНаопв" које га већ неколико месеци претреса уз учешће најпризнатијих стручњака у овој ствари. И важност дискутованог питања, и комнетенција с којом је оно дискутовано, и општи каракгер већине истакнутих идеја, заслужују по свему и пажњу нашег јавног мнења, јер је и реФорма наше полиције већ одавно на дневном реду. Ово последње управо нас и побуђује, да у току даљег излагања резимирамо ток ове важне дискусије, а да би се она

што боље разумела, изложићемо претходно у најопштијим потезима, организацију полиције у Француској. У Фанцуској нема, или боље рећи више не постоји министар опште полиције, већ су полицијске атрибуције, као и све остале гране администрације, поверене једном одељењу министарства. То је министарство унутрашњих послова од кога зависе полицијски органи у Француској, и које својим наредбама, расписима, општим или делимичним упуствнма и својим правом надзора над разним адми-