Policijski glasnik

ВРОЈ 40

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 315

пољским чуварима. Од 551.000 разних кривичних дела, општински председници и пољски чувари доставили су прокуратору републике свега 3000, а полицијске оудије само 2084. Остају нам још жандарми свију чинова, чији број износи 20.684, и цивилнп полицијски органи: 948 комесара и 8455 агената. Први су у 1905. год. констатовали 260.549 криминалних аФера разног рода, а други 106.9 45. Шандармернја, чије издржавање стаје 32'/ 2 милијуна динара, може се сматрати као озбиљна сила према своме броју. Али, овде се не сме изгубити из вида, да је она врло често заузета ванредним службама, на штету редовне дужности, као н. пр. приликом штрајкова и метежа, који је приморавају да се у масама кснцентрише на извесним местима. „И поред своје одличне преданости служби и активности, жандармерија је често пута у немогућности да задовољи све изванредне потребе, које је удаљују из њене резиденције и од њене полицијске мисије, (с вели се у реферату којим је пропраћена статистика за 1905. год. И кад ствар овако стоји са жандармима, који су стварно намењени судској полицији, шта нам остаје да мислимо о полицијским комесарима и агентима по варошимау унутрашњости, нарочито оним са великом популацијом? Зар није очигледно да је њихов број недовољан ? Два примера откриће нам најбоље мане нашег садашњег система: један је узет из Орлеана а други из Марсеља. У првој вароши полицију састављају: 1 централни комесар, 3 среска комесара, 47 униФормисаних и 8 цивилних агената. Овај персонал, и ако је скоро увећан, апсолутно је недовољан да и дању и ноћу врши службу: по улицама, на железничким станицама, у позоришту, при разнимстражарницама и у свима непредвиђеним, а притом доста честим случајевима. Сваки орган, са изузетком 1*/ 2 сата на оброк и одмор у подпе, остаје на служби 11 сати. Бригада сигурности, која је оптерећена најтежим и најделиватнијим задатком, има свега 8 људи, од којих се 3 употребљују за службу у самом биро-у и за контролисање службе; остаје, дакле, свега 4 — 5 л.уди за истраживање злочинаца, прикупљање разних обавештења, надзиравање проституције и т. д. Да је ово и сувише мало, излишно је и доказивати. Овом недовољношћу, у осталом, лако се обЈашњава и неуспех многих истрага. У Марсељу имамо један други тип вароши, у којој су навала странаца, ширење трговачког и индустријског покрета и увећавање квартова необично много отежали задатак полиције. Ова варош у којој има више од 517.1)00 становника на површини од 22.000 хектара, има за заштиту своје сигурности свега 903 полицијска комесара и агента, па и они сви нису, као што го већ обично бива, употребљенп за активну службу. Од 161 агената сигурности свега их је 85, који истражују злочинце, врше локалне истраге, извршују спољне наредбе суда и т. д. Од 633 иозорника свега пх је 3 47, који се стварно старају о одржању реда по јав-

ним местима, али како се за службу од 24 сата употребљује свега 1 / 3 од овог броја, дакле 115, то значи, да један агент долази на 4.500 становника и 104 хектара. Било је сасвим природно што је Марсељ, под оваквим нриликама, постао уточиште злочинаца. Записници о опасним крађама, којих је у 1899. год. било 650, увећали су се у 1905. год. на 1034. Противно овом, број ухапшених лица смањио се од 521 на 315. Од 3.100 простих крађа, извршених у 1906. год. остале су непронађене 2700«. На основу свега изложеног реФерент долази до закључка, да први узрок полицијске немоћи у Француској лежи у недовољпости њеног лерсонала. После ове констатације г. Дриу прелази на оцену професијоналне вредности појединих органа репресије, а то су: ирокуратори реаублике [истражне судије, иолициЈСке судије, оаштински аредседници, иољски и шумски чувари, иолицијски комесари и агенти и најзад, жандарми. О проФесијоналној вредности прокуратора републике и истражних судија реФерент овом приликом неће да говори, јер би имао само да понови оно што је о њима већ речено на француском националном конгресу за кривично право (1905. године*), већ одмах прелази на иолицијске судије, који су први посредници између судова и популације по варошима и селима. Г. Дриу са жалошћу констатује, да они још нисудорасли да одговоре свима задацима које им закон у дужност ставља. Облику и основу њихових истрага понекад много не достаје. Они нису у стању да потпуно и правилно изврше први уви^ај на месту злочина, који је, међутим, толико важан по даљу истрагу. Поред овога, од њих се о правом може очекивати много потпуније познавање популације по кантонима, а ово би било од неоцењене користи у свима оним случајевима, у којима су потребна тачна и беспристрасна обавештења о појединим личностима. О оиштинским иредседницима нема се много шта рећи. Општински закон наоружао их је великом полицијском влашћу, али је ово оружје потпуно немоћно у њиховим рукама. Два су разлога због којих је овако: а) њихова несиособност, и б) њихов незгодан иоложај ирема. бирачима. У извесним случајевима они не знају шта треба да предузму и против самих страних скитница, већ се обраћају жандармерији, која јечесто путадостаудаљена и готово у век, недовољна за парирање свију евентуалности. Моћ иницијативе у француској уништена је навиком за обраћање централној власти у циљу решења свих могућих тешкоћа. Сваки председник сеоске општине, којој досађују скитнице, мора, у споразуму с грађанима, предузети енергичне мере против ових, држећи се том приликом девизе: у,Помози сам себи иа Ке ти и жандарм иомоћи". У овој идеји не треба гледати просту утопију и илузарно поверење у практичне резултаге, који би се могли добити

*) Видетп у Полицијоком Гласнику за 1905. год. чланак: „Професијопално образовање криминалиих чиповника и адвоката".

бар на овом важном пољу. Локални листови обавештавају нас о извесним иапорима, који су у овом правцу покушани, и о њиховим брзим последицама. Прво вежбање општинских председника у вршењу њихових судско-полпцијских Функција, треба, дакле, да буде организовано уз потпору грађана и у сагласности са суседима и жандармеријским бригадама. Сасвим је друга ствар, међутим, кад општински председници имају да врше дужност према својим бирачима, или бар према појединима од њих. У овим случајевима не може се од њих захтевати толико врлине, да сасвим пренебрегну своје бираче и мисле само на дужности правосуђа. Мора се признати, да је у данашњој «ситуацији веома тешко за изборне часнике, којима закон налаже да према свима и сваком буду потпуно независни. Не очекујмо од њиховог карактера да се уздигне толико високо, и захтевајмо од њих само то: да у сеоским општинама извештавају одмах жандармерију о свему што се код њих догађа, и да присуствују истрагама, а у варошким општинама да образују довољно јаку полицију с обзиром на број и природу популације. Пољски чувари, којима је закон доделио нарочиту власт, прости су агенти општинских иредседника. Декрет, који регулисава службу жандармерије, ставља их под надзор команданата жандармеријских бригада. Постоје нарочити регистри, у које они уписују њихова имена, презимена и домицил са потребним обавештењима о њиховом владању и вршењу службе. Жандарморијски ОФицири, подофпцири и бригадири дужни су, да се, приликом патролирања, нарочито уверавају о томе како пољски чувари испуњују своју дужност, а команданти жандармеријских компанија подносе о овоме извештај окружном или среском начелнику. У хитним и веома важним случајевима ови команданти могу се послужити свима пољским чуварима на њиховој територији за одржање јавног реда и сигурности. Пољскичувари су најзаддужни, да извештавају општинске председнике, а ови опет официре и шеФове жандармеријских бригада, о сваком свом открићу, које би имало за циљ поремећај јавног реда и сигурносги; они им тако исто дају мишљење и о сваком преступу, који је извршен у њиховом реону. Али, сви ови прописи, може се рећи једнострани, не везују много пољске чуваре за жандармерију, јер немају озбиљне санкције, већ само оцртавају план^удуће организације. Регрутовање пољских чувара зависи од општинских председника, а ови опет зависе од својих бирача. Према оваквом стању ствари лољски чувари у немогућности су, да мисију, коју им је закон поверио, врше са довољно ауторитета. Персонал шумских чувара сасвим је други; солидан и дисциплинован, он може послужити као тип за регрутовање пољске полиције. Ови чувари могу, у истини, бити од користи жандармерији, било обавештењима до којих долазе приликом обављања службе, било стварном помоћи у одржању јавног реда и сигурности било, најзад, притварањем и предавањем