Policijski glasnik

СТТАНА 326

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 41

односи на истуие. Као кривична дела ове врсте сматрају се: 1. Иступи, у којима се малолетник појављује сам као учинилац или у друштву са одраслима. 2. Све иступне радње, које се јавл^ају као довођење у опасност или повреда деце и малолетника. Између осталих овде долазе: прекорачење родитељске власти кажњења (§§ 335, 414 сл., 420, 421 казн. зак.), пропуштање вођења надзора над децом (§ 376 сл.), подводнпштво (§ 512), употребљење малолетника за прошњу ^§ 2. бр. 2. зак. од 2 маја 1884, Царевински Лист закона, 89), и случајеви, које је сам пројекат предвидео као довођење у опасност малолетника идеце(долејош ниже). Према пројекту све ове кривичне радње малолетника, у колико оне услед конекститета не долазе пред какав други суд, треба да се здруже код суда који је снабдевен старатељском влашћу, или код једног од оваквих судова. Тамо, где ово није могуће услед локалних односа а у пракси ће ово бити веКииа случаја — треба овај носао поверити судији који се бави старатељеким пословима. III Заштита малолетника. 1. Злоупотреба радне снаге шалолетника. Владин предлог хоће казном да запрети само јадан специјалан случај злоупотребе радне снаге малолетника, обећавајући, даовој области треба и у будуће, особито у колико се тиче тајног рада., обратити потребну пажњу. Чл. II § 1. забрањује употребу малолетних лица испод 16 година ради извођења продукција, изигравања и сличних јавних забављања, која су у стању да изазову опасност за употребљеног у физичком или психичком правцу; исто је тако забрањена аредаја таквих лица другоме ради поменутих циљева. 2. Довођење у опасност употребом алкохола Према чл. II § 2. одговоран је за иступ онај, који деци, која се налазе без одраслог пратиоца, при точењу или ситној продаји пића или при трговини с овим, даје да сама пију алкохолне напитке; исто се тако кажњава притежалац сваког предузећа који допушта такву радњу. Пооштрење казне има да наступи, ако је пиће давано на такав начин или у таквој количини, да је у-след тога могла паступити опасност за здравље, телесно развиће. Иста казна треба и оног да снађе, који своје право надзора тако злоупотреби, да он сам даје ииће својој пупили. Наведене одредбе имају важити само у оним крунским земљама, укојим не важи члан о пићу од 19 јула 1877 г. бр. 67 царев. листа закона (Галиција, Буковина); овај закон предвиђа већ у § 1. одредбу, која се односи на заштиту малолетника у овом правцу. Али док се према § 7. овога закона притежаоцима гостионица и крчми. који се налазе у поврату овог дела, може да одузме право на цаљи рад ових послова, од стране иолицијских власги, за одређено време

или за увек, дотле владин пројекат нема такву одредбу, која се са криминално политичког гледишта потпуно одобрава, већ оставља да се ово нитање занатсконолицијске природе о одузимању концесије за рад регулишс једним општим законом, који ће се издати, о спречавању пића (Мотиви стр. 39). 3. Пренебрегавање дунености васпитања и издрзвавања. Према чл. II § 4. заслужује казну затвора до 6 месеци због кажњивог иступа онај, ко своју дужност васпитања и издржавања извесног лица испод 18година ма да је у стању да ову дужност испуни тако пренебрегне, да се услед тога ово лице изложи опасности да пропадне или да се мора предати државној бризи за васпитање. Напослетку предвиђа иројекат као истуи и завођење какве девојке испод 16 године, која је поштена, ради обљубе (чл. II § 5.). У вези са наведеним заштитним одредбама требао је владин пројекат да реФормише и ону материју, с којом код нас рђаво стоји, а која се односи на казнену заштиту против злоставе деце од стране њихових родитеља или старалаца. Особито се мора сажаљевати, што је наш иначе строг казнени законик овде одвећ благ, јер кажњава укором злоставе деце од стране њихових родитеља, које се противе најпримитивнијим природним законима. Случајеви тешких иреступа родитеља према деци, који се у последн.е време све више јављају. очигледно показују савршену неоснованост нашег закона, ио коме људи, који злочиначки газе ногама природне законе, пролазе само са казном простог укора. Исто, што је овде речено, о учињеним злоставама од стране родитеља (§ 414 сл. казн. зак.) важи и за туторе (§ 417 к. зак.). С тога се мора нарочито захтевати, да се наведена законска места замене одговарајућим казненим пооштрењима, и да се истовремено побрине за то, да власти благовремено дознаду за такве злоставе. У овом смислу потребује владин предлог безусловно допуну. Услед тога. што се увођењем ове владине реФорме поново одлаже очекивање да ће се ускоро извршити реФорма казненог законика, не треба се бојати, као што и мотиви (стр. 23) тачно наглашавају, да ће се тиме спречити цела реФорма. Ова нова новела о казненоме праву за малолетнпке служиће напротив томе, да уравни пут за нови казнени законик, ношто се има очекивати, да ће се увођењем новеле пречистити и схватања о кривици и казни код одраслих лица, и де ће тако оне противности које сада у овој области још постоје, изгубиги много од свога значаја. (Из „Мопа^асћпГк Шг Кгишпа1р8усћо1о§'1е ипс1 б^гаГгесМагеГогпт, 2/3 НеГЕ, Мај Јуни, 1908.) Др. Д. М. Суботи*.

КРИМИНАЛНА СТАТИСТИКА иеиачке царевине за 1906. годииу Прошлога месеца објављена је званична статистика немачке царевине за 1906. годину и ми ћемо извадити из ње податке који се тичу криминалитета, те за то могу бити од користи нашим читаоцима. Иростор целокупне немачке царевине износи 540.777 квадратних километара, од чега долази само на пруску краљевину 348.702 квадратна километра. Према попису становништва од 1. децембра 1905. године у немачкој царевини број целокупиог становништва износио је 60.641.278 становника, и то 29.884.681 мушких и 30.756.597 женских. На саму краљевину Пруску пада 37.293.324 становника, и то 18.398.903 мушких и 18.894.421 женских. У Немачкој, дакле, на 1 квадратни киломегар долази 112,1 становника. У 1906. години оптужено је, за злочине и преступе противу закона немачке царевине 676.799 лица. Од тога броја осућено је 533.767 личности за 629.938 дела. Од поменутог броја осуђених било је 451.137 мушких и 82.630 женских. У старости од дванаесте до осамнаесте године осуђено је 55.277 лица. Раније је већ било осуђивано 234.443 лица — рачунајући од целокупног броја осуђених у тој години. За дела аротиву државе, јавнога реда и вере оптужено је 110.311 лица, и од тога је осуђено 96.328 личности за 106.284 дела. Од осуђепих било је 83.544 мушких и 12.784 женских. У старости од дванаесте до осамнаесте године било је 2.461 лице. Од свију осуђених већ је раније њих 40.409 било осуђивано. За дела иротиву личности оптужено је 289.187 лица, и од њих је осуђено 222.822 за 284.318 дела. Од осуђеннх било је 191.984 мушких и 30.838 женских. У старости од дванаесте до осамнаесте године било 13.307 осуђених. Од свију осуђених, њих 91.800 било је већ раније осуђивано. За дела иротиву имаовине оптужено је свега 275.828 лица, и од њих је осуђено 213.407 за 273.147 дела. Од осуђених било је 174.468 мушких и 38.939 женских. У старости од дванаесте до осамнаесте године било је 39.496 лица. Од целокупног броја осуђених, њих 101.992 били су већ раније осуђивани. За злочине и преступе извршене у званичној дужности оптужено је 1 .473 лица. Од њих је осуђено 1.210 личности за 2.189 дела. Од целокупног броја осуђених било је 1 .141 мушких и 69 женских. У старости од дванаесте до осамнаесте године осуђено је 1 3 лица. Од поменутог целохупног броја осуђених, њих 242 били су већ и раније осуђивани. Да се не бисмо упуштали у изношење података о сваком деликту понаособ, ми ћемо се ограничити на то да овде изнесемо само податке о убиствима, разбојништвима, опасним телесним повредама и о крађама, што, у исто време, може и имати највише интереса за нас. .