Policijski glasnik

СТРАНА 332

ПОЛИЦИЈ СКИТЈ1АСНИК

БРОЈ 42

кој мери, да је веома тешко, готово немогућно, уврстити је, са њенилм правилима и прописима, у оквир сила Одел»ења Оиште Сигурности. Она има готово апсолутну аутономију, а њене старешине одазивају се само оним позивима, који су им упућени у Форми и под условима, предвиђеним декретом о њеној организацији. Она је »саставни део војске« стављен на расположење цивилним властима: судским и административним, али је контрола целокупне њене службе резервисана за министарство војно. Овај сепаратизам, у коме се огледа намера за врховним командовањем, у противности је са задатком жандармерије. Дух ове трупе није и не може бити чисто војнички. Задржавајући свој начин регрутовања и своју сопствену јерархију, жандармерија мора бити увршћена у општи оквир цивилне полиције. Њено данашње јединство одлично је; потребно је само да се њеном раду да боља орпјентација. На жалост, ово се не може казати за варошку полицију. Овде се мора све изнова стварати с обзиром на изборне полицијске органе, независне од централне власти, и одсуство правила, која би регулисавала употребу многобројних права општинских председника по закону о општинама. Закон од 5. априла 1884. год., у коме су репродуковане одредбе закона од 24. августа 1870 год. ставља у дужност општинским председницима да се старају о добром реду, сигурности и здрављу грађана. Услед овога, сваки од њих тумачи на свој начин организацију општинске полиције. Полиција општа, општинска и пољска имају, у главноме, исте циљеве. Оне се, најчешће, односе на исте предмете, и разликују се, поглавито. по већем или мањем броју личности на које се распростиру. Према овоме, у атрибуције опште полиције, о чијем се вршењу старају држава и њени представници, спада и лредузимање мера, које се тичу свију становника Француске, или само једног кантона, па чак и општине, ако су само ове мере од опште користи. Према овом принципу, државна власт има права да иредузме потребне мере за организовање полиције у великим провинцијским варошима, које служе као полазна тачка злочинцима, ако јој само парламент одобри потребан кредит за ово. Практична примена овог принципа остварена је у Марсељу и Лиону, чије су полиције прешле у државне руке. Констатујући ово, референт налази да се држава може послужити истим правом и према свима општинама у Француској. Ма колико да су ове општине независне једне од других, са гледишта администрације, оне су везане нераздвојном солидарношћу кад је реч о репресији злочина и преступа општег права. Злочин није само чисто локални, већ социјални елеменат. Организација полиције, која има за циљ да га предупреди, несумњиво је ствар централне власти, која доминира скупом општинских власти кад су у питању општи интереси.

Најзад г. Дриу завршује свој ре®ерат, и изјављује, да се велики проблем криминалитета не може р еши;ги само добро организованом полицијом, већ да су за то потребни и други лекови; он помиње ова два: рационалну репресију проФесијоналног скитњичења и забрану ношења оружја. * * * Изложени г. Дриуов реферат изазвао је, сасвим природно, интересанту и дугу дискусију, коју је прво започео сам друштвени председник г. Хенри Барбу. Констатујући, на првом месту, да постоји знатна разлика између полиције по варошима и селима, по природи њихових послова, г. Барбу се нарочито задржао на овој последњој и изјавио, у главноме, ово: Као што је навео г. Дриу, главни је задатак полиције по селима да гони скитнице и да спречава крађе, нарочито пак крађе лшвотиња, плодова и дивљачи. Може ли се претпоставити, да неуспех сеоске полиције у сузбијању ових дела потиче отуд, што она није стручно образована, што у њој не влада јединс.тво и тпто није под влашћу окр. начелника? Не! Ако се ова дела не сузбијају у довољној мери, то потиче из сасвим другог узрока — из одсуства маниФестације категоричке воље код оних, који су дужношћу позвани да их сузбијају. Никад се не може захтевати од једног председника сеоске општине од 500 до 600 становника, да лично оптужује своје суграђане. То би значило толико исто колико тражити му да жртвује свој живот. Што се тиче пољских чувара по сеоским општинама, њихова је најважнија дужност да разносе изборне прогласе. Они сматрају да их се остале ствари не тичу, осим ако им општински председници нарочито не нареде да напишу какав записник. Још нешто. Ако г. Дриу прегледа записнике полицијских органа у паркету орлеанском, увериће се, да један њихов знатан број није узимат у поступак по хитиим молбама и препорукама општинских председника и по неког народног посланика. Није то, дакле, стручна настава која не достаје полицијским органима, већ воља, а нарочито уверење да ће бити потпомогнути у довољној мери По нарочитом позиву председниковом узео је после овога реч г. Хонорат, дивизиони шеФ у париској полицији, и побио, одмах у почетку говора, мишљење г. Дриово о рђавом уређењу жандармерије. По мишљењу г. Хонората , неопходно је потребно да жандарми у свакој прилици очувају своје војничко држање, и да никад не напуштају своју униФорму, јер °У то ^војмди закона", који увек морају радити јавно. Даље је још говорник доказао, да су данашњи пољски чувари у Француској, махом стари људи неспособни за одржање реда и хватања скитница и крадљиваца, и да је с тога потребно изменити начин њиховог регрутовања. У пољске чуваре треба примати само личности између 31 до 50 год.

Готово у овом истом смислу говорио је и бранио установу жапдармерије и државни саветник г. Гретин. а затим је г. Луј Ривијер указао на опасност од скитница и цигана, који у групама путују и нустоше' Француска села, тражећи поводом овога да се закбнске одредбе о странцима строго примењују у пракси. После овога узео је реч г, Гарсон познати проФесор кривичног права на париском универзитету, и казао, одприлике, ово: Још пре 10 год., приликом претресања закона о претходној истраиг, он је. у седницама овог истог друштва (8оме1;е §епега1е с1ев рпаопа) говорио о организацијн полиције у унутрашњости Француске. Овај закон. тврдио је он тада, одличан је, као закон слободе, али он у исто доба значи и дсфинитивно напуштање инквизиторског поступка , т. ј. система истраге, који поглавито почива на прнзнању окривљеног. Поштоје'овим законом из руку истражног судије истргнуто и сломњено његово најмоћније оружје, то га је, у интересу друштвене сигурности, требало снабдети новим и бољим оружјем, а то ново оружје г. Гарсон је још пре 10 год. налазио у организацији полиције у унутрашњости Француске. Пошто је ово констатовао, говорник прелази на г. Дриј^в реФерат и пропраћа га критични. Пољски чувари доиста састављају врло мало заиисника, и то им не треба много замерити кад је реч о репресијн злочина и преступа. Често је предлагано, да се они организују на Форму жандармерије, која би зависила од министра унутрашњих иослова. Говорник је за 8?а(м8 д«о, јер налази да је корисно, да председник сваке ошптине има под својом дпректном влатпћу једног извршног органа, који ,од њега зависи. И ако пољски чувари не доприносе много репресији злочина и преступа, ипак су корисии као превентивни органи ; и само њихово присуство често пута довољно је да спречи многа мања кривична дела. Улога жандармерије у провинцијама, а нарочито у пољима, куд и камо је важнија. То је установа која заслужује само похвалу, и против које се нико не жали, што је необично важно с обзиром на познату склоност Француза да све критикују, Тврди се, да је жандармерија данас одстрањена од њених правих полицијских дужности њеном употребом за многе војничке послове, а нарочито за регрутовање војника. У овоме има, донекле, и истине, али много впше претераности. Разносећи војне наредбе и позиве, жандарми иду јавним путевима и пролазе кроз села, и самим тим, т. ј. својом појавом, осигуравају јавну сигурност. Много је горе, међутим, са концетрисањем жандармерије у извесним местима, у којима је угрожен јавни ред услед штрајкова и т. п., јер услед овога поједини окрузи остају готово сасвим без жандармеријских бригада за читаве недеље, а то је опасно. Али, и за ово је нађен лек. Треба образовати, као што је захтевала влада, трупе покретне жандармерије, које ће се кретати према потреби.