Policijski glasnik

СТРАНА 350

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 44

да цени правилно, ко зна њихово место у систему казни лишења слободе. Ваља имати на уму, да поједине државе американске Уније имају своја засебна кривична законодавства и своје нарочите начине извршења казни. Ради издржавања казне за теже деликте већ од дуже времена служе п 81а1е рг180П8 (( . Ти државни казнени заводи примају такве људе, који иначе, у Немачкој рецимо, издржавају осуду по робијашницама. Но поред њих налазе се у њима и такви људи, који су осуђени затвором, а по изузетку и са краћим казнама лишења слободе. По правилу су са свим искључени људи са осудама од једне и испод једне године. Државни казнени заводи обично су већег обима и број њихових становника износи обично преко једне хиљаде. Преко дана је у њима заједнички рад, а преко ноћ се спроводи сваки осуђеник у засебну ћелију, у колико ове нису одређене за више њих. Од некадањега ужаса пансилванских самачких ћелија и аубурншког система ћутања може се мало шта приметити. Карактеристичан пример, како се преокренуло време, даје чувени завод а Еа.зГегп РепИепНагу (( у ФиладелФији. Његово је име продрло у све делове цивилизованог света. У њему је изведен изоловани затвор на начин који служи за углед. Четрдесетих година прошлога века походио је тај завод Шарл Дикенс, па је доцније описао своје утиске, и то као врло мрачне. У његову је се душу нарочито жалосно урезала ужасна самоћа, у којој су осуђеници морали да живе. Кроз један мали отвор у зиду давано им је јело у ћелији, а у случају да су излазили из ћелије, лице им је скривано маском. Осуђеници нису смели да имају готово никакве предмете за употребу, а о животу и догађајима слободнога света нису смели ништа ни да чују. (наставиће ое) Д. В. Бакић.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Суд општине дрлупске, актом својим Бр. 1281, пита: »Сва акта и писма, која су долазила у општину на адресу школског одбора, отварао је до сада председник општинског суда као председник школског одбора, па је према садржини ових наређивао даље шта треба — да се сазове школски одбор, да да потребно обавештеЊ9, одговор и т. д. Пре ових одговора, нараг.но, давао их је учитељу као пословођи школског одбора, да их протоколише, али он их је редовно враћао незаведена изјављујући: да неће да их протоколише због тога, што их није он отворио него председник. те тако акта остају неуведена. Моли се уредништво за обавештење: треба ли учитељ, као пословођа, да о-

твара писма, која су упућена школском одбору или председник школског одбора, како се не би око овога изазвале рђаве последице ? к — На ово питање одговарамо : По члану 56. закона о народним школама, председник је школског одбора председник општине у којој је школа, а пословођа је Јчитељ дотичне школе. Самим тим, што је председнику општине додељено председништво у школском одбору, признато му је и право руковођења пословима школског одбора. Како и пријам писама и отварање ових спада у послове школског одбора, онда је несумњиво, да их он може и примати и отварати ради распоређивања послова и издавања наредаба по њима. Учитељ, као пословођа мора их уводити у протокол и радити што треба. Ако би предсодник радио што против интереса школе и у оппгге против онога, што је законом о народним школама одређено и утврђено, учитељ има права да тужи председника у смислу чг. 57. и 60. поменутога закона. Овако уредништво схвата дужности председника школског одбора и пословође, али свакако нека се суд обрати и окружном школском одбору, који по т. 3. чл. 64. поменутог закона, расправља спорове између месних школских одбора и учитеља, па ће он учинити што треба по својој надлежности. Али. свакако је за осуду, што је и овако ситна ствар могла да изазове сукоб између учитеља и председника кад између њих треба да влада примерна слога и озбиљан заједнички рад у интересу школе. II Суд општине петчанске, актом својим Бр. 1515. пита: »Суд овај издао је за ову годину сва општинска добра и права под закуп, па и између осталога и општински обор, у који се угони стока, ухваћена у штети. Арендатор села Ћелија, тужио је овоме суду једно лице, што је самовољно развалило сеоски обор и из истог пустило своју стоку, коју је једно приватно лице догнало у обор, ухвативши је на своме имању. У бр. 42. Полиц. Гласника, уредништво је рекло, да оваква лица треба оптуживати за дело из § 195. кр. зак. Суд овај пита: зар се кривица оваквих лица не може подвести под § 375. т. 1. кр. закона, кад штета није већа од оне, коју ова законска одредба предвиђа. — На ово питање одговарамо: Одговарајући суду општине шљиварске, уредништво је рекло, да су кривце. које је суд поменуо, кажњиве по § 195. кр. ззкона и при томе и сада остаје, јер је тамо било речи само о онима, који самовласно пусте своју стоку из обора не кварећи том нриликом ништа на обору. Случај, који се овде истиче, са свим је други, јер је сопственик стоке развалио обор, па онда пустио стоку, и овде

се може применити § 375. тачка 1. кр. закона. III Суд општине планске, актом својим Бр. 4843, пита: 1. Кад један земљоделац има под кућом и кућним плацем пола дана орања, а у пољу, опет, пет и по дана орања, онда може ли му се по § 471. граћ г суд. пост. узети у попис и продати онај вишак у пољу преко пет дана, или се он мора изоставити и придати кућњем плацу те да се овај допуни до дана орања, и 2. Колико треба наплаћивати таксе на признанице, које поједина лица издају општини на примљене суме по својим тражбинама, т. ј. да ли треба наплаћиватп само по 10 пара од признанице по тач. 8. закона о таксама, без обзира на вредност примљене суме, или треба наплаћивати по 10 пара на сваку стотину?« — На ова питања одговарамо: 1. Обезбеђујући земљоделцу кућу с плацем до једпог дана орања а сем тога још пет дана орања, законодавац је-^на тај начин иЗузео од пописа и продаје шест дана земље, без обзира где је ова. Према томе, кад известан земљорадник има под кућом свега пола дана орања, а ван ове пет и по, дакле укупно шест дана, онде му се ништа не може узети у попис и продати. Овако је и по правилима г. министра правде од 4. Фебруара 1874. год. Бр. 354, тачка 9., која су штампана уз § 471. грађ суд. поступка, и 2. по изменама тачке 8. тариФе закона о таксама од 28. Фебруара 1904.године, такса се наплаћује овако ^ до једне хиљаде на сваку стотину по 10 пара динарски, а преко једне хиљаде на сваку још хиљаду по 20 пара. Према томе, на 100 дин. плаћа се 10 пара, на две стотине 20 и т. д. Сваки вишак од стотине и хиљаде, рачуна се у стотину односно хиљаду. IV Суд општине јелашничке, актом својим Бр. 3379, пита: »У овој општини има 4 стада трговачких овнова, који пасу по пољу села Јелашнице. На представку кмета села Јелашнице, узети су на одговор сви трговци као сопственици својих стада за бесправнујпашу у пољу, али они се бране да као трговци пролазници имају право на пашу за 24 сата односно до 3 дача. Па како суд ову повластицу не налази у закону о шумама и закону о чувању пољ. имања, то се моли уредништво за објашњење : 1. По ком закону имају трговци право на бесправну попашу — ако је имају у пољским имањима — (ливаде, њиве, забрани) кад гоне своју стоку на продају; 2. Да ли имају право трговци као пролазници гонити своја стада по насипу као окружном путу, или по сеоским преким путовима, путањама где чине и штете, пошто је број овнова велики, и