Policijski glasnik

СТРАНА 374

ПОДИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 47

МОДЕРНИ АМЕРИКАНСКИ СИСТЕМ ПОПРАВКЕ ОСУЂЕНИКА

(наставак) Замерке противу те теорије и пракое доста су велике. У време кад је д-р Хер лосетио истражни затвор, било је 700 затвореника, који су сачињавали прави екстракт интернационалнога чикашкога злочиначкога света. Баш је тада било време заједничког бављења ио ходницима; они су били препуни затвореника, који су се гласно и весело забављали или разговарали са посетиоцима, одвојени од њих мрежом од жице. У то су се баш време тамо налазила три разбојника, који су на циничан начин извршили преко туце убистава. Кад су били на претресу пред лоротницима, дичили су се просто својим злочинима, и као од шале признали су још неколико убиства више, него што им је стављено на терет. На опште чуђење ииак им је изречепа смртна казна вешањем. Тек од кад је тим зликовцима изречеиа смртна казна одвојени су у засебне ћелије. Па и тиме није постигнуто потпуно изоловање. јер су ћелије ка коридору отворене или у најмању руку одвојене од њега. Ко је често загледао иза зидова и врата казнених завода, тај ће лако изгубити онај страх, који се често налази код лајика у погледу општења са осуђеницима и у опште о приликама у тим заводима. Поменути директор завода, одушевљен је срећним оптимизмом, каквог ретко можемо наћи у скептичној Европи. Он се поноси тиме, да не мора да изриче никакве казне и да затвореници имају у њему поверења. Он каже овако : »Баш и ако ме затвореници не поздраве Формално, ја ипак у погледу њихових очију видим да имају поверења у мени, Чиновницима су забрањена свака кажњавања и свако неучтиво понашање. Исти директор заузима тај положај од 14 година на овамо. Иротивници таквога поступања са злочинцима карактерпшу тај нстражни затвор изразом; »велика школа за злочине". У оправдање директору мора се поменути и то, да велики део кривице за такво поступање и евентуални неуспех лежи и у малом броју чиновништва које му стоји на расположењу. Још једна ствар мора сваком посетиоцу пасти у опи и врло непријатно га дирнути. У многим таквим истражним затворима налазе се вешала у коме ћошку ходника који је у употреби затвороника. Електрична столица за погубљење уведена је само у мало држава, а већином се смртна казна извршује вешањем. Дању стоје вешала на очиглед затвореницима, а како ћелије нису заклоњене од ходника масивним вратима, већ честим гвозденим полугама, то се погубљење не може да сакрије од очију осталих затвореника. Кад су раном зором обешена она три поменута разбојника, сигурно је много затвореника гледало или слушало то позорје ужаса. Баш и најзатуцанији побор-

ник теорије застрашења неће заступати тај начин заотрашења, кад се зна, да у тим заводима има, сем окорелих зликоваца, и таквих људи, који издржавају кратке казне због малих деликата. * * * Одвојено од области нарочитих казиених завода стоје заводи замалолетнике. Американски судија увек има права да упућује у такве институције особе испод шеснаест година. С једне стране тамо треба да долазе злочиначка деца која су због својих казнимих дела изведена пред суд. Па ипак не мора бити иотребни услов за то упућивање баш извршење каквог деликта. У те се заводе могу слати у опште запуштена и за васпитање непогодна деца. Закон државе Павсилваније говори о упућивању у те заводе оне деце која су »<1ерег1с1еп1; 0 , »пе^ес^ес!«, тсогп§1ћ1е (( и »ДеИ^иеп!;«. Тако се ту има посла не само са децом, које су судије према свом слободном уверењу могле послати и у казнене заводе, већ и са множином таквих дечака и девојчица, које су родитељи напустили, или чији родитељи нису у стању да их васпитају. Често и сами родитељи траже да им се деца приме у такве заводе. Имена тих завода за малолетнике јесу већином „КеГогт-ВсћооЈб« или » Јпс1и81;г1а18сћоо1з оЈ КеГогт« ит д. Они су делом државни, а делом под приватном управом. Добротворна и религиозна друштва и удружења много се посвећују гим ироблемима. Какво је име таквасу и уређења. То су „КеЉгт-всћооЈв® (поправне школе) у правом смислу те речи. У њима не влада туробни дух казнених завода. Место ћелија ту су собе и сале за спавање, на прозорима нема решетки, а завод није опасан високим зидовима. КеЉгт-8сћоо18 може се сравнити са заводима за принудно васпитање у Немачкој. Па ипак је израз »принудно васпитање« сувише оштар и морао би се заменити називом »завод за старалачко васпитање". Најбоље је, пак, упоређење са слободним васпитним заводима за децу у старости од седам до шеснаест година. Деци се не загорчава њихово младалачко биће потискивањем свију дечијих радости и уиотребом и применом рада у циљу зараде. Многа су деца дошла у завод не извршивши никакав деликт, а многа и од оних, која имају на својој души какво казнимо дело, извршила су га или у младалачкој лакомислености или су отишли на тај пут наговорени од стране родитеља. За то завод не треба да буде освета иказна; он треба да даде васпитање и поправку. Тако долази у први ред школски карактер. За телесну негу брига је обично, да се купањем, гимнастиком и вежбањима разне врсте што боље развије нејако детиње тело; нису запостављени ни весели шпортови. Свако дете учи по какав занат. Нико не сме да изађе из »Јпс1п81;па1-8сћоо 18 <( , а да није добро научио какав било занат. Поред свега тога осгављено је доста времена и за игру и дечије радости. Па ипак влада у тим заводима строга

дисцпплина у погледу одржање реда. Јогунство и леност никако се не трпе. Упућивање у такве заводе по правилу се не врши на одређено време. Питомци се могу у најгорем случају држати у заводу до пунолетства (21 године). Ако пре тога времена даду знаке поправке и добро се владају, могу у току од једне до две године да буду отпуштени из завода привремено и да се предаду извесној Фамилији на пробу. Ту живе као у потпуној слободи. Фамилија свакако има право и дужност надзора, и о владању и раду питомца извештава управу заводску све док не наступи коначно ослобођење од завода. Начин и облик васпитања, малолетника у многоме се изменио. Пређе су заводи за васпитање малолетника зидани често у великим варошима као велике граћевине, и у њих су малолетници интернарани. Ти се станови за масу деце не цене у последње време, већ се истичу Со^а^еззу81;ет или Фамилијарни систем. У много, са свим одвојених зграда смештају се сада по 25 до 50 питомаца, На челу сваког таквог одељења стоји по један домаћин. Таиви заводи заузимају много земљишта, по коме су расподељене поједине куће. Општи су само по правилу црква, школа, иградиште и т. слич. Ти се заводи подижу увек само у пределима где је здрава клима. Као што смо поменули, у њима нема ничега што може опоменути на казнени завод. Кад који питомац побегне, убрзо га враћа у завод који суседни Фармер. Али покушаји бегства су врло ретки, пошто је тон у заводима скроз и скроз свеж и весео, те не даје јаче дражи за бегство. Строгост и дисциплица су као у каквој Фамилији, а но као у казне1?ом заводу. Поједине су поправне школе удешене као дечје републике, као »Јишог герићЦс8 <( . Тамо владају деца по угледу на американске републике. Она имају своје законодавне скупштине, бирају своје президенте, судије и полицијске органе из своје средине и зарађују сама својим радом. Васпитни се моменат примењује према умерењу недорасле младежи. Према назорима досадашњих управника тих завода, то је имало успеха. По себи се разуме, да уирава завода има вид вишега надзора. Но ипак се од тога чини употреба само у преко потребним случајевима. Спољашње уређење тих завода обележава д-р Хер као одлично. Установа дечјега суда Функционише добро. Многи изговори, којима би учитељи и васиитачи лако поверовали, не пролазе код дечјега суда, јер их другови лако ухвате у лажи и за то строже кажњавају. У осталом те »Јишог герићНса« нису још изашле из оквира експеримената. Као што смо поменули, систем казни није једнак у свима американским сједињеним државама. У једанаест држава постоји једна даља група завода, који се могу назвати иоаравни завод за младе злочинце. Овде се нема посла са поправним школама за децу. Ти су заводи одређени за одрасле, али ипак само за одрасле од 16. до 30. године. Границе старости нису потпуно једнолике. У неко-