Policijski glasnik

СТРЛНА 412 ископали. И тупо, са осећањем непзказана бола и туге, посматрала је несрећна мајка са ивице гробне хумке своје кћери далеку, сиву пространу раван п даљииу преко Дунава; гледала је на ону страну где је њена постојбина и присећала се детињства и незаборавних трену гака љубави према своме јединчету; присећала се свију снова и нада, што их је сновала о срећи и будућности свог љубљеног детета. А место тих нада и златних сањарија гробна хумка далеко од завичаја. у хладној туђини и мали дрвени крот, са не разумљивим именом на њему. Дан се лагано гасио. Из даљиие су допирали разноврсни звуци и гласови, стапајући се у неодређено брујање живота, који за часак изумире. У близини на једној грани застала је тичица једна бојажљиво посматрајући јадну мајку, која скрушена и оборенч патњом и болом душевним клечи крај гробне хумке загрливши дрвени крст и тихо нариче и јеца за својом изгубљеном јединицом. №. ПавловиК

ПОУКЕ И УПУТИ Сеобнкна одређена чл. 16. подб „закона о дневници, подвознини и селидбини државних чиновника и служитеља« обухвата накнаду сеобних трошковаи за породицу и за ствари чиновника — а не само за породицу. У 11. броју овога листа од ове године, а у члаку » Примена. закона о дневници, иодвознини и селидбини државних чиновника и служитеља. ари иремештајима ио аотреби службе", ја сам изнео своје мишљење о неједнакој примени законских прописа при прегледу и одобравању чиновничких рачуна о сеобнини, задржавајући се нарочито код случајева премештаја чиновника са породицом кад путују колима. У 17. броју »Полицијског Гласника« од 1. маја 1У05. год. публикована је одлука Државног Савета од 11. априла 1905. Бр. 2562, којом је једном иорезнику са породицом признато право и на особену за сав плаћени подвоз ствари, п поред двогубе дневнице и двогубе километраже по чл. 16. под б. поменутог закона. С позивом на ову одлуку Државног Савета доцније премештени чиновници тражили су да им се при путовању колима иризна и особена накнада за сав плаћени подвоз њихових ствари. И кад год је овакав случај дошао пред Државни Савет, овај им је оваке тражбине и признавао (види „ Збиркуг, одлук а Државног Савет а од Мил. Вукићевића I. део стр. 439. и 442.). У поменутом свом чланку ја сам изложио законске прописе на основи којих сам сматрао да је овакво схватање Државног Савета ногрешно. Ну сада је ово питање пречишћено и не може бити више неједнаке примене. Чл. 17. Финансијског закона за ову годину прецизно је одређено какву и колику накнаду, као сеобнин у, добија чиновник са породицом при

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

премештају, кад путује колима, те впше но може бити речи и о засебној накнади за сав подвоз ствари при оваким иремештајима. Па и поред овога појединп чиновници у својим рачунима о сеобнини и сада траже, поред двогубе дневнице и двогубе километраже, и засебну накнаду за сав плаћени лодвоз ствари позивајући се на раније одлуке Државног Савета о томе. Ну како је сада и Државни Савет изменио своје раније мишљење о овој ствари, па друкчије расправља ово питање о накнади сеобнине и за премештаје изврњене пре ступања у живот садањег Финансиског закона, ја сам сматрао за иотребно да једну такву одлуку Државног Савета саопштим у „11олицијском Гласнику" у коме је саопштена и она ранија, овој иротивна, његова одлука. * * * Др. Т. М. Физикус премештен је по ;1 ■ требн службе из Књажевца у Ужице указом од :!0. априла 1907. год. У рачуну свом од 25. јуна 1907. год. он је тражио да му се на име сеобнине за овј премештај плати 857. дин. У ову суму, поред трогубе дневнице и трогубе километраже за себе и породицу, он је урачунао још и 500. дин плаћених за подвоз ствари од Књажевца до Ужица, што му месна контрола није могла признати, захтевајући да се овај рачун пошаље на претходну оцену и решење Министру Унутрашњих Дела. У Министарству Унутрашњих Дела овај јерачун редуциран на 468. дин., јер није призната позиција од 500. дин. за пренос ствари од Књажевца до Ужица, већ је ова — по умерењу — сведена на 120 дин.. рачунајући у ову суму трошкове око паковања и растоваривања ствари нзапренос њихов жељезницом од Ниша до Крагујевца — сагласно чл. 20. у вези чл. 13. закона. Накнаде за пренос ствари од Књажевца до Ниша и од Крагујевца до Ужпца није призната, пошто је за овај део пута датаиза то накнада по чл. 16. т. б. у двогубој дневници и двогубој километражи. Мимо овога и дневница за овај премештај сведена је од 4 на 3 1 / 2 дана, пошто јеМ. на овоме путу провео 3 дана и 11 часова — а то по чл, 5. претпосљ. одељ., износи 3'/ 2 дана. М. није био задовољан овако редуцираним рачуном па је тражио решење ради изјаве жалбе, што му је и дато. У решењу г. Миниотра Унутр. Дела од 18. октобра 1907. год. БН. 5491, којим је М. одбијеп од тражења да му се призна цео рачун о сеобнини од 8т7 дин., изнесени су у главном они и онакви разлози, које сам и ја изнео у напред поменутом чланку св м по овом питању, па за то држпм да је за читаоце „Полицијског Гласника" излишно понављати те исте разлоге и овом приликом. Државни Савет је, решењем од 18. септембра ове год. Бр. 5286, оснажио ово решење г. Министра Унутр. Дела.

БРОЈ 51 и 52

Полицијски чиновници, кад преводом на плате по садањем закону о уређењу округа и среза, наосновичл. 162. добију веЋу плату и нов положај са премештајем, немају права на накнаду сеобних трошкова. Указом од 27. јула 1907. год. Д. П., као секретар начелотва III класе округа в. са годишњом илатом од 2526 дин.. постапљен је, на основи чл. 162. (у вези с чл. 30. и 49.) закона о уређењу округа и срезова, за секретара II класе начелства округа т., чиме је добио повишицу плате од 174 дин. годишње. Пошто је отишао на нову дужност он је поднео рачун, којим је тражио да му се призна и плати 420'10. дин. на име сеобнине са породицом од В. до 3., наводећи као разлог овоме, своме тражењу то, што ово своје унапређење од секретара начелства III класе за секретара начелства II класе не сматра као редовно — обично — унапређење, већ као превођење његово у ранг и плату по сили прописа чл. 162. закона о уређењу округа и срезова, по коме су класе и плате среских начелника и секретара окружних начелстава другачије регулисане но што је дотле било. и што је он овим постављањем добио само 174 дин. повишице плате за годину а његови сеобни трошкови износе знатно више. Г. Миниотар Унутр. Дела, решењем од 17. јуна ове год. БН. 3178, одбио је секретара од тражења ове сеобнине, као неумесног, са разлога, које ниже излажем: »По чл. 2. закона о дневници, подвознини и селидбини државних чиновника и служитеља ови имају права на накнаду сеобних трошкова у случајевима кад се „ио иотреби службе државне, иремештају из једног места у друго « — што код секретара није случај. Указом од 27. јула прошле године он није премештен по потреби службе, већ је добио ново опредељење с упапрађењем и у класи и у плати, те за то и нема права на пакнаду трошкова за сеобу из В. у 3. Овај утврђенп Факт не мења у суштини то, што је ово унапређење за 26 дин. годишње мање од редовног унапређења са једном класом (чл. 49. у вези чл. 30. закона о уређењу округа и срезова), што је извршено по сили прониса чл. 162. закона о уређењу округа и срезова и што сеобни трошкови износе далеко више од годишње повишице плате. И ово, као и сва друга унапређења, извршено је на основи законских прописаипо сили ових. У томе у суштини не може бити начелне разлике; а сума добивене повишице плате не одузима унапређењу његову карактерну особину, кад се њиме добије и виша класа (ранг* и већа плата. Сеобнп трошкони секретара П , ио поднесеном рачуну, и ппаче су знатно већи од 200 дин., колико износи и редовна годншња повишица нлате из III класе у II класу секретара окружних начелстава, те п ова околност не може давати њему права на накнаду сеобиих трошкова«* „Оио министрово решење оснажио је и Државни Савет решењем својим од 5. ов. мес. Бр. 7378.