Policijski glasnik

БРОЈ 2

ПОЛИЦИЈСКН I'ЛАСНИК

СТРАНА 13

Ако је, напротив, жалба одбачена, ништа не смета осталим заинтересованим лицима да против ожалбеног реглемана подносе нове жалбе. ^ Потребно је, међутим, знати, да уништење једиог реглемана не даје жалиоцу у исто доба и право на накнаду штете. Према општем правилу, напротив, претпоставља се, да, је творан уншптеног реглемана радио у јавном интересу, и да је, ако се у овоме преварио, био у заблуди. Да би се добила накнада штете, потребно је доказати задњу намеру. На овај начин, један илегалан полицијски пропис подлежи цензури или впгае власти, или ДржавноГ Савета, а према ономе што смо раније казали и контроли судске властн. На који се начпн ова контрола врши? Одлуком полицијског судије, а после н>ега, ако има места т. ј. жалбе, и одлуком касационог судије. Две су, дакле, випте јурисдикције; Државни Савет ц Касациони Суд, које су позване да п- једна и друга, и једна после друге, цене легалитет једног истог полицијског пропиоа. Ова двогуба надлежност логична је инормална последица принципа поделе власти и узајамне независности административног и судског правосуђа. Из овога, разуме се, излази, да ове две јурисдикције могу понекад донети различите одлуке о једном истом реглеману. Видећемо, да се ова контрадикција може понекад објаснити и на други начин, а не само несавршеношћу људске природе, која не допушта свима судијама да се истом сигурношћу разликују истину, и да се, у извесним случајевима, може оправдати и мотивима права. Претпоставимо да је Државни Савет примио жалбу против једног полицијског реглемана, која је мотивисана злоупотребом власти. Мотив овај може, као што смо видели, послужити као повод за уништење ожалбеног реглемана, али никако ае може битн разлог за касирање пресуде, засноване на одредбама овог реглемана, пошто принцип поделе власти "смета судији да истражује тајне лобуде које' су руководиле административну власт у ћздавању овог реглемана. Према овоме, у праву ништа не стоји тта путу, да Касациони Суд одобри пресуду, засновану на извесном 1 полицнјском пропису, који би од Државног Савета био поншнтен због злоупотребе власти.' Има пак један случај у коме полицијски прописи, признати за законите од Државног Савета, не могу добити казнену санкцију пред Касационим Судом. То је случај у коме највиши суд не признаје овим прописима карактер полицијских прописа. И доиста, није у суштини једног административног акта да буде санкционисан казном. Наредбе власти упућене су, на првом месту, агентима; то је само чисто полицијска материја, у којој ^е ове наредбе или забране могу прописати приватнима. Из овога излази да реглемани, који су лажно квалификовани као полицијски, нису ипак самим тим без дејствакао обични административни акти, и да одрицања казнене санкције њиховим одредбама неће ниуколико сметати мерама, које су предузете у циљу њиховог

извршења. Али, и ако сами по себи легални, они не могу произвести последице које је законодавац резервисао реглеманима, чији су објекти обухваћени деФиницијом позиције, нити повреда њиховог текста може битп кажњива. У опште се мож.е рећи, да је за законску вредносг једног полицијског реглемана иотребно ово двоје: а) да је легалан, и б) да ио своме иредметц арииада областу, иолиције. Али, чим је овај двогуби услов испуњен, судија нема право да цени корисност и целисходност издатог нолицијског прописа, нити да испитује да ли с.е њиме и у којој мери постизава намеравани циљ; да ли он одговара ономе чему је намењен ; да ли су се измениле прилике због којих је издат; да ли услед неупотребе није предат забораву и да ли, најзад, није дошао у контрадикцнју са измењеним месним обичајима. Све ово судије се апсолутно ништа не тиче, јер он има оамо да примени казну. Право иолиције, вртнено у границама закона, измиче, дакле контроли суда. Потребно је констатовати још једну ствар. И ако Државни Са.вет или виша јерархијска власт могу унипттитп издати иолицијски реглеман; и ако му судија може одрећиказнену санкцију, ииак остаје једна ствар коју нико други не може извршити сем творца овог реглемана, а то је: његово реформисање. * * * Прегледали смо опште услове којима мора одговарати један полицијски реглемам да би био легалан и имао казнену санкцију. Оста.је нам још да испитамо различите типове ових реглемана, да бн уиознали специјалне услове легалитета за сваки од њих понаособ. Они не постоје за полицијски закон нити за реглемане јавне администрације, издате по законодавном овлашћењу, пошто Француски судија нема право, као судија амерички. да цени уставност закона. Што се тиче старих реглемана и наредаба, они од њих, који су враћени у живот после закона од 17. јула 1871.. који је овластио општинске власти да по своме нахођењу оживе старе реглемане и наредбе — имају и данас законску вредност, осим ако нису дошли у контрадикцију са новијим законодавством, само тттто им казнена санкција није она, коју сами предвиђају, већ она о којој је реч у чл. 471. § 15. казненог законика. Од ревизије казнеиог законика (1832. год.) санкција 'ова општа је за све нолицијске иступе, и полицијски судија примењује је без разлике тта све реглемане, законо пздане, али се она не може применити на императивне или прохибитивне одредбе једног закона, пошто се закон не може изједначавати са. реглеманима административних власти. Из овога излази, да један полицијски закон, који не би иредвиђао санкцију за своје одредбе. не би ове ни имао. Може се догодити, напротив, да закон лредвиђа нарочиту казну у специјалној материји. Ову казну полицијски судија дужан је применити, не само на законске иовреде, већ јонт и

на повреде свих доцнијих реглемана који би се односили на ову исту материју. Исвесни акти извршне власти сматрају се такође као законодавнн. То су, на првом месту, декрети Наполеона Т, којима се наређују извесне мере, за којс је био потребан вотум законодавног тела а које сенат ннје уништио као антиуставне. На другом месту долазе декрети принца-президента од 2. децембра. 1851. до 30. марта 1852. год. У овом периоду времена принц-президент вршио је уставну власт у нме Француског народа, и то, једновремено, и законодавну и извршну. Најзад долаае декрети владе народне одбране од 4. септембра 1870. год. до 12. Фебруара 1871. год. Потребно је, међутим, знати, да ови различити декрети имају силу закона само у толико, у колико се односе на материје које је законодавна власт имала да. регулише. Они акти, којн по својој природи спадају у домену извршне власти, сачували су и данас свој сопственн карактер; они су се могли, а и данас се још могу, модиФиковати декретом. »Чак и онда казао је Димон — кад би законодавна и изврша власт биле сједињене у истим рукама, тегако би се могло разумети, да у истом тексту буду и принципи и њихова примена, закони који треба да су стални, и мере извршења које искуство стално коригује и усавршава. Законодавна власт једина је надлежна, да поставља основне одредбе закона, али одредбе споредне које су одређене да закон ставе у акцију, захтевају много брижљивије испитивање, специјалније одредбе, чешће модит>икације, које сама законодавна власт не може предузиматп, и с тога ово нраво делегира извршној власти. Реглемани, дакле, проистичу из истог извора из кога и закон, и имају исту моћ као и он, под условом да немају другог циља и последица до да развију дедукције из постављених принципа.® (НАСТАВИИЕ СЕ|

ПСИХОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА и ЗЛОНИНЦИ СПЕЦИЈАЛИОТЕ (одељак из дела (( Психологија злочинца") од д-ра Ериха Вулфена државнога тулшоца у Дрезди [Сравиити дела: А. Кгаизз: »РбусћоЈо^е с!е§ Уегћгесћепз^ ; КигеИа: (( Ка1иг^езсћ1сћ1;е с1ез Уегћгесћег8 <|С ; ооп ^ећгћисћ с!ез (Јеикзсћеп 81;гаГгесћ1?*; Азсћа[(епђигд: »Ваб Уегћгесћеп ипс! зете ВекашрГип^«, «2иг Рзусћо1о §1е (Јез НосћбирЈегз"; Огозз: (( Агсћ1У Гиг Спт1па1ап1ћгоро1о^1е ип(1 Кг1т1паП81;Јк»; (( Оег Nеие РЈкауа^ и др.] I. Нодела злочинаца. (нАСТАВАКј Јака психичка надражљивост, иојачана непрекидним животом у уживању, нагони их да задовољавају сваки надражени нагон. Пожуда за уживањем прелази у необузданост без граница. Бруталитет, свирепост. лутања, беснило, пожуда за осветом, све то јаче избија. Моменат је за