Policijski glasnik

СТРАНА

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 5

њих једини владар ; гата он заповеди, то бива. Афекти и нагони чеото слепо владају. Необуздано антисоцијално тумарање на рачун друштва доприноси, да злочиначка индпвидуа почиње себе прецењивати, и ако је већ и по себи наклоњена пркосу и уиорности. Отуда проистичо нека неисказана обест злочинчева која се често (види Манолеска! испољи у најнезнатнијој сујети. Своју противност према другптву одлучује он са свим у своју корист. Он се осећа у стању нужде према томе друштву тврда срца, које му не даје драговољно оно за чим он жуди. Као и Манолеско, он се »морално хрве" са друштвом. •Злочинац у смислу Ничеовом са свим је готов. Нри извршењу својих дела злочинци приводе у дело мноштво рђавих особина. Они лажу чим уста отворе. Њима постаје животни елеменат лаж, у коју морају увек да се нрикривају. За њих важе као »рад« њихови злочини, крађа, превара, разбојништво. Стална слобода као у тице на грани чини их према будућности равнодушнима; они се проото играју са својом судбином. Ко свако вече леже у кревет потпуно свесан тога, да га у јутру може пробудити жандарм, тај се иигае ни од чега не нлаши тако лако. Отуда и долази, да они тако често и побегну. Ко се часовима игра са опасношћу, тај се одучи да је се пази, тај научи да се са њом титра. Отуда и долазе онда веће или мање непредострожности, које често не можемо да појмимо код злочинца, али оне проистичу делом и из њихове врло незнатне интелигенције и моћи представа. До врхунца доспели егоизам доводи дотле, да се у њих угуши и последњи зрачак сажаљења. »За то му и недостаје грожење после извршенога дивљачкога дела," вели Курела. У марту меоецу 1907. године на смрт осуђени девојачки убица Шилинг у Дрезди, са свим доброћудно доручкује после једног убиства. Симпатични еФекти нису одсутни, али су несимпатични они којп на. дело нагоне. Фери је од три разне убице у тамници добио овакве одговоре : »Не иде ми никако рђаво, немам на шта да се потужиот, налазим се са свим изврсно." »Ја мислим да сам овде са свим као код своје куће.« »Никада ми није тако добро ишло као овде у затвору; још никада нисам тако мирно спавао. 11 (1Јотћгобо-Киге11а: »КегкеграНтр8е81;е <( ). Сујета, хвалисање за злочином, у вези са бруталитетом и подсмехом, све се то порађа у злочинца. »Лионардо да Винчи био је као и ја иесрећан у љубави ; али он је постао велики сликар, а ја велики злочинац, ФалсиФИкатор и убојица. За то је Лионардо стекао велико име исто тако, као што је доживео и ону малу историју са лепом Анђелом Верохијом. Ја истина нисам сликар, али сам нпак славан, јер се налазим* у најмање 40 регистара разних казненихзавода, који су драговољно описали моја најлепша дела, која су слична онима пристра Ђелоти-а из Варахиглије. Моја је прва љубав била у исто време распрострањена на две

љубазнице, једна се звала. Адалгиза, друга Адријана, ирва је била из Манту-е, друга из Кремона." „Ко мене познаје, зна да нисам светац; сада седим овде чисто из пеха у крађи; свеједно, ја знам да сам у своме иоолу велики човек и не варам се у својим очекивањима за будућност, јер увек још кажем оно исто што сам као каваљериста у Алесандрији казао : Хвала Богу да ниоам као што су други. к »Овде се налазим за то, што сам убио једнога сродника, за. тим га исекао на комаде, спаковао у кофер, па послао његовим родитељима.« „Увек сам био џентелмен, имам већ 20 година галера за собом; сад се опет налазим у истражном затвору, а овог ћу пута добити доживотну робију, и то све за то што сам чинио добра своме ближњему. Најпре сам шесторицу отпратио на онај свет и то за то тлто су се налазили у великој беди; за тим оам неколико сељана опљачкао, па им онда куће запалио; све то, да, бих их трајно збринуо. Ваш од срца одани харамбаша Г Галбот. <( ^отвговоКигеИа: »КегкеграНтраезЈе«). У своме напису »Интернационално злочинство и његово искорењивање." (МШеЈНш^еи с1ег 1и1:егпа1;10па1еп КптнпаПвЉсћеп Уегепн^ииЈ,) д-р Јинденау објашњује утицај интернационалнога момента на опстаиак злочина. Тај је моменат од важности и за познавање психологије злочинца. Ов разликује ту три типа. Од њих су први досељеници као злочинци. »Као плодно земљиште њихових казнимих дела нма се сматрати један важан интернационални момеИат. Незнање језика, обичаја и права ствара особити социјални несугласни коеФицијенат. Нагомилавање странаца отвара квалификовани моменат према домаћем становништву, а познато је да то већ утиче на порађање злочина. Не сме седаље превидети ни то, да то нису баш најбољи елементи, који гомилама напуштају свој завичај, да би се стално настанили у туђини. ЦиФрама утврђени криминалитет странаца даје јохп шире поље криминалној статистици." Други тип сачињавају интернационални ваганти. »Далека путешествија, (< која чини модерна скитница, стварају већ по себи неку извесну интернационалну спону... Опасноот, коју интернационално вагантство у себи крије, неће се моћи подцењивати. У њему, национално као и интернационално лежи клица развитка злочинаца од заната. с< Трећи тип представљају путујући скитачки злочинци од заната : »За етиологију ове класе треба нарочито имати у виду интернагдионалитет, пошто она већином изгледа као битни претходни услов при извођењу тога типичпога деликта. То важи нарочито за интернационалне хохштаплере. Њпхови су најважнији специјалитети швиидловање просјачењем, обично под видом каквог пропалог човека, за тим преваре у великом обиму по хотелима, по трговинама (узимање скупоцених роба на кредит или у размену за лажне чекове), швиндловање са женидбом са доцнијом изнудом (чак и на хомосекоуалном базису). Г1о правилу само иностранство даје мо-

гућности хохштаплеру — т. ј. варалици, која улази у више друштвене кругове да се у тој околини одржи да своје злочиначке нланове скује и да их изведе. Код интернационалних крадљиваца су од важности већ и објективни односи поред страначког индивидуалитета. Интерационално шаренило даје погодно земљиште за њихове злочииачке радове. Интернационални кесарош иде само тамо где куља странац и никада не пропушта прилику да буде тамо где се због извесне ствари у гомилама збира путничка публика. Противу централа интернационалнога новчанога саобраћаја управља своје нападе банкарски разбојник, и то као опасни крадљивац разбија њихове челичне коморе, а као улични или друмски разбојник напа.да. њихове чиновнике. Атентати противу установа за путнички саобраћај играју велику улогу. Интернационални крадљивац развија свој свеопште онасни рад на железничким станицама, као и у снаваћим колима, у луксузним кабинама трансокеанских пароброда, као и у хотелима свију рангова. с< Најзад имамо интернационално организовано злочинаштво. »Овде прети велики непријатељ —интернационални злочинац из павике, који са своје чврсте подлоге разапиње мреже на све стране, и не застајући ни пред којом политичком границом, уз припомоћ модерних саобраћајних средотава савлађује сваку раздаљину. Путници, весници, досељени агенти, нисма и пакети, телеФони и депеше, циркулари и огласи — све то служи томе да одржи везу међу злочинцима, ради договора како ће жртву домамити и опљачкати. Тешко да се још која област злочиначке делатности може поменути, а да је већ нису искористиле интернационалне организације... (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБМЗЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: Ј »Начелник среза копаоничког, актом својим Бр. 12635, преставља, да је питање суда општине бруске, на које је одговореио у бр. 51. и 52, у погледу наплатетаксе за оверавање преписаних акта, било нетачно, јер оу одиосна акта износила у оригиналу десет табака а не четири, и такса је наплаћена не само за оверавање, него и препис истих, па пита да ли је онда наплата такое само из т. 15 или и из ове и 20. зак. о таксама?" На ово питање одговарамо: Уредништво је имало пред собом питање само о томе, колико треба наплатити таксе за оверавање ареаисаних—коиираних — акта, па је на то питање и одговорило. И како је у питању стајало да се препис састоји из четири табака, оно је, под претпоставком да је ово рачунато по препису, нашло, да треба наплатити за само оверавање ових акта и молбу