Policijski glasnik

БРОЈ 3

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 21

БЕРЛИНСКА ПОЛИЦИЈА

(наотАВАк) 9. СаобраКајна иолиција. — Послове саобраћајне полиције ово одељење дели са одељењем II и то тако, да прво одељење ради послове више управне и на^зорне природе, особито послове варошких железница и трамваја, а друго само контролу над возним нерсоналом и давањем и одузимањем личне дозволе за вожњу. Као извршни орган оба одељења за ове послове је саобраИајни комесаријат са униФормисаним извршним органима (један полицијски капетан, 8 поручника и 64 наредника и шуцмана). Полиц. президијум не само што је надлежан за давање дозвола обичним саобраћајним средствима, већ према закону о грађењу малих жељезница од 1892. год. и за подизање варошких жељезница, електричних надземних и подземних жељезница и трамваја. Приликом давање дозвола прописују се до појединости мере за сигурност публике. Свака се трамвајска кола прегледају пре но што се пусте у саобраћај ради контроле да ли у свему одговарају прописима, па се за знак исправности ставља на њих печат од нарочите масне Фарбе и тек тада пуштају у саобраћај. Овде се не можемо детаљније упуштати у разне ирописе о трамвајском саобраћају, али да напоменемо још да је највиша дозвољена брзина вожње 25 км. на сат. Берлинска опгптина нове трамвајске пруге сама подиже, а старе од приватних друштава све више откупљује, али је ипак највећи део трамваја у рукама Берлинског Трамвајског Друштва, чије смо интересантне Фабрике, радионице, сместишта и магацине имали прилике да разгледамо у друштву шеФа саобраћајиог комесаријата и уз љубазно обавештавање једног надзорног инжињера. Интересантна им је школа за возно особље, у којој се приправници очигледном наставом упознају са електричном вучом и руковањем трамвајима. Првих 15 дана је настава теоријска. а за других 15 дана приправници се додају искусним кочничарима, те их ови приликом вожње пракФично обучавају. После месец дана полажу пред комисијом испит и тек по том се пуштају на самостални рад. Делатност возног особља регулисана је правилником, који полиција одобрава. Полиција има право на одређивање највише дозвољеног времена за рад (10 часова) и најмање паузе за одмор ( 3 Д — 1 часа), тако да један кондуктер не вози непрекидно више од 5 часова. Варошка жељезница вози кружно кроз цео Берлин, пресеца га попречно и про,лази кроз најживље трговачке и саобраћајне крајеве, а води и у сва околна места ван Берлина. Возови саобраћају свака два минута по двама оделитим колосецима у оба супротна правца и нарочито је недељама и празницима саобраћај огроман. Па ипак те огромне масе света, које трче и журе да стигну где желе, не производе никакву галаму, гу-

рање или неред, шта више на станицама, које кипте од публике нигде се жандарм не може видети. Ови су и непотребни, кад су станице и перони згодно удешени, а публика васпитана, те све то иде мирно и по реду. И многобројне трамвајске линије и ове разгранате варошке жељезнице биле су иедовољне за подмирење саобраћајних потреба, те су направљене и још се једнако разграњавају електЈшчне жељезнице, које делимично иду испод земље, а делимично изнад улица и кућа, незавио^о од уличног саобраћаја, те је затоинајбрже нодвозно средство. Даље у Берлину, без његових предграђа, има на 8500 Фијакера, од којих је знатан проценат аутомобила, који све више и винге потискују Фијакере са коњском запрегом. Сваки који хоће да упражњава Фијакерску радњу мора добити општу дозволу од саобраћајног комесаријата, за тим засебну дозволу за свака кола са односним бројевима. Кочијаши морају такође узети дозволу за терање Фијакера, а ову добијају по ноложеном исниту пред два полицијска поручника и једним наредником. Кочијашки приправници најпре слушају код тог наредника један курс из познавања Берлина и познавања прописа о фијакеристима, па кад наредник нађе да су довољно верзирани, онда их изводи на испит, који је доста строг. Присуствујући тим испитима уверили смо се, како се нарочито познавање Берлнна до ситница тражи. Неколико их је одбијено што на по једно питање нису одговорили, н. пр. где се налази извесно надлештво, којим ће се улицама најближе доћи из једног краја у други и томе подобно, ма да су на о^тала питања. одговорили. Из вожње не добијају наставу, већ морају поднети доказ да су извесно време терали друга, теретна кола, којима је лакше управљати, па онда из тога полажу само практичан испит. Кочијашке дозволе носе број који и сами кочијаши морају носити преко кокарде на цилиндеру, урезан у жутом металу. Тај се број не подудара с бројем кола и остаје при једном кочијашу докле год овај буде остао при кочијашком занимању или док му се не одузме. Сваки се број уводи у регистар, из кога се тачно може видети његова историја, ко га је све имао и шта је све с њима било. Кад сопственик кола добије дозволу, онда се на његово име по азбучном реду у односну кутију оставља регистарни лист, из кога се види још стан, број кола, колико је ових имао или сад има и шта је са сваким од ових било. Сем тога се заводе и лична акта са казненом листом. Сопственици морају код куће водити књигу, из које се увек може видети: који је кочијаш кога дана и у које доба извесна кола терао. И за кочијаше се оставља регистарни лист по азбучном реду, из кога се поред имена и стана види и број дозволе, име газде и стан, свака промена газде и годишњи жиг комесаријата за знак да је био на прегледу. Пре него што се кола или аутомобил нусти у саобраћај прегледају се детаљно

да ли одговарају прописаним условима. За аутомобиле се мора поднети сведоџба кога признатог стручњака о исправности и сигурности. По том се редовни преглед врши сваке године једаред и по извршеном прегледу удара се на кола позади иолицијски печат масном Фарбом, а комесаријат свакодневно изашиље натроле у разне правце ради контролисање Фијакера на станицама, приликом вожње и код кућа. Кад се нека кола или коњ искључе из саобраћаја, онда о томе воде рачуна патроле, а и квартови се извештавају, те и они пазе шта ће с дотичним колима или коњем бити. Сва су кола са таксаметрима, која друштва дају под кирију (5—7'50 марака месечно са оправкама). Са овим таксаметрима не може ни публика да се вара, а ни сопственик кола, јер сат тачно показује колико је наплаћено. У 1907. год. превезено је у Берлину: електричном подземном жељезницом 41,435.338 лица, омнибусима 140,588.41)1, трамвајнма 475,800.076 н варошком жељезницом 148,881.912 лица. На тим и колским подвозним средствима било је 5119 несрећних случајева. Тако велики број несрећних случајева долази с једне стране услед огромног саобраћаја, за тим због недостатка уличне дисциилине код берлинске публике и.недовољнога изображења кочијаша. Лондонски су кочијаши много вештији и окретнији, аи публика је навикнута на велики саобраћај, јер је Лондон стотинама година светска варонг, а Берлин је то тек од скора. 10. Медицинско - санитетска иолиција. — Овај се одсек, који има да се стара о народном здрављу у најширем смислу, састоји из једног варошког Физикуса као шеФа, тринаест окружних лекара,' 1 ) од којих сваки има своју засебну територију, које се поклапају са трннаест капетанија извршне полиције (жандармерије и крив. полиције), и шест судских лекара. Код Физикуса је централисано вођење личних акта и надзор над лекарима, зубним лекарима, апотекарима, испитивање апотекара и прегледача меса, давање мигнљења за подизање нових приватних болница, суперревизија при пензионисању шуцмана. Иначе сваки окружнн лекар врши све послове који у делокруг његове територије сиадају. Овн лекари не представљају неку засебну власт, која би самостално могла да доноси одлуке, већ су само саветодавна сл^кбена лггца. Сем ових полицијских лекара као државних чиновника постоји и у Берлину, као и у свима општинама преко 5000 становнггка (у општинама преко овог броја морају, а у мањим могу иостојати) нарочита санитетска комисиј а, састављена из изабратих стручних лекара, општинских одборника и два виша полицијска чиновника, чијим седницама присуствује физикус као саветодавно лице. Овде се она дели на главну санитетску комисију за цео Берлин и на квартовне санитетске комисије. Њихов је задатак у старању

х ) Окружни лекари иазивају се и ови полицијски лекари, јер према закону о уређењу лекар. струке имају ранг окружних лекара.