Policijski glasnik

БРОЈ 4.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 29

мора решити аФирмативно. Тако, кад год | су у питању мере које треба нредузети да би се парирали ненредвиђени догађаји, или кад је реч о помоћи у несрећним случајима, или на случај борбе са лриродним силама: ваздухом, водом,ватром, олујом ит.д. то није полицијски реглеман на који ће се полицијски оргаи наслонити да би одржао ред и заштитио јавну сигурност, већ ће он, према приликама, употребити најпогоднија материјална средства, па и силу, ако буде потребно. Тако исто кад је реч о заштити унутрашње оигурности државе и владепротив револуционарних ровења, политичка полиција неће се много обазирати на тај и тај полицијски реглеман да би открила комплот, већ ће своју власт црпсти у нолицијском праву које, опет, има свога ослонца у нужној одбрани друштвн. Иу оним случајевима, кад су јавни ред, сигурност и спокојство грађана угрожени нередима и побунама, органи полицијски, надлежни да васпоставе ]>ед, неће се задовољити само тиме да ухапсе неколико изгредника, да би их у смислу позитивних закона предали суду, већ ће употребити све, па и силу ако је потребно, да растерају изгреднике, ослањајући се нри овом много више на полицијско право но на писане полицијске прописе. Ови примери довољно доказују да у полицијској материји, поред аисаног арава, постоји и једно неаисано, а оба ова права имају исти корен и основ у нужној одбрани, која се мора признати друштву онако исто као и појединцима, Свеколика нолицијска материја дели се, према својој природи, на две главне групе: иолицију иревентивну и полицију реиресивну. Под аревентивном иолицијом ваља разумети скуп свију мера које предузимају полицијоки органи у циљу одржања јавнОг реда, заштите имовине и здравља грађана с једне, и спречавања повреда полициских прописа с друге стране. Истраживања тајне полиције, било у материји општег права било у материји политичкој; надзор над јавним животом, одржање реда на јавним местима, брига о здрављу, надзор над пијацама, крчмама, позориштима, пловидбом, пристаништима, железницама, саобраћајем у опште, становима за самце и привремено бављење, странцима, душевно оболелим ит.д. спада у надлежност превентнвне полиције, која се понекад назива административном , пошто дужност надзиравања припада поглавито полицијској администрацији. Реаресив ка аолициј а, напротив, скуп је полицијских операција, које имају за задатак: било констатовање повреда полицијских прописа, било истраживање и предавање правосуђу њихових извршилаца. Са ових разлога, она се често пута назива и судском иолицијом. Што се тиче прецизног момента у коме један посао прелази из области административне у област судске полиције, он је одређен кривичним поступком. То је моменат одређивања истражног судије. До овог момента сви органи општинске полиције, па и саме жандармерије, остају под заповешћу административне полиције, од ње

примају народбе и раде за њен рачун и под њоном контролом и одговорношћу. Одређивање истражног оудије има, на против, за непосредну последицу, искључење административне власти, чијиагенти, у колико оу везани за дотичну ствар, прелазе под искључиву зависност и управу судске власти. На овом иринципу почива судска и иолицијока организација у Француокој. Организација нолиције у Француској. У Француској нема, или боље рећи више не постоји министар опште полиције, већ су полицијске атрибуције, као и остале гране администрације, поверене једном одељењу министаротва. То је министарство унутрашњих дела од кога зависе полицијски органи у Француској, и који својим наредбама, расписима, општим или делимичиим уиуствима, својим правом постављања на извесна места и правом надзора над разним административним агентима. са чисто полицијског гледишта, централише, све што се може централисати, и на овај начин осигурава вршење полицијске власти у Француској, поштују }|И при овом особене и локалне потребе, и водећи рачуна о једнообразности погледа, без које нема добре администрације. Поред овога, директнаулога министарства унутрашњих дела у по.тицији још је више појачана његовим специјалним комесарима, који су прави агенти државне полиције. Одељење министарства унутрашњих дела, које се стара о полицији, јесте Одељење Оиште Сигурности. За време револуције полицијску власт вршшш су разни комитети; за време царства вршио ју је министар оиште полиције, затим. иод првом рестаурацијом генерални полицијски директор, док најзад није, за време друге рестаурације, додел.ена, први пут, министарству унутрашњих дела, као одељење окружне администрације, нолиције и штампе, које је, за време Јулске Револуције претворено у одељење опште нолиције. Министарство опште полиције, установљено 1852. год. укинуто је деФИнитивно 1853. год. и погтово замењено једним одељењем при министарству унутрашњих дела. У год. 1854. одељење ово називало се општом дирекцијом јавне сигурности, која је у 1858. год. имала свега једно одељење а у 1859 год. била сједињена с Функцијама полицијског преФекта. Овакво стање ствари остало је до краја царства. Влада треће републике укинула је у почетку општу дирекцију јавне сигурности, и њене Функције сјединила са генералном дирекцијом кабинета министарства унутрашњих дела, а затим је, 18. новембра 1871. год., створила у истом министарству одељење онште сигурности и штампе, које још и данас Функционише (оа изузетком старања о штампи). Иу, и ако су атрибуције овог одељења остале, у главноме, исте, оно је, у погледу Форме, претрпело разне промене. Декрет од 4. Фебруара 1874. год. придружио је Функцијама полицијског преФекта и директора опште сигурности, и Функције једног вице-

директора. Одељење ово поново је задобило своју аутономију 10. Фебруара 1882. и задржало је до 21. децембра 1889. год. Најзад је Финансијски закон од 31. марта 1903. год. васпоставио Одељење Оаште Сигурности са аутономијом и под искључивом влашћу министра унутрашњих дела. Директор Оиште Сигурности, као заступник министра унутрашњих дела у полицијским пословима, врши своје дужности преко пет одсека, три генерална кот-ттролора, две бригаде активних агеиата и специјалних инспектора и контролора. Задатак је одсека да проучавају питања која се појављују у обављању полицијске власти на целој територији, да издају расиисе и упуства и да воде коресподенцију. Три главна контролора за спољну службу одељења имају дужност да контролишу полицијске чиновнике и органе, и да воде коресподенцију. Али се њихова улога не ограничава само на овоме. У извесним случајевима они врше нарочите мисије поред локалних власти, као заотупници директора Опште Сигурности. Ово поглавито онда, кад природа послова захтева директну измену погледа између ових власти и централне. Двема бригадама инспектора, којима стоје на челу специјални комесари, поверена су тражења и истраге, које непосредно предузима Одељење Сигурности, било због саме њихове природе било у циљу брзине. Што се тиче специјалних комесара, о њима ће се доцније детаљно говорити. (нАСТАВИКЕ СЕ)

ПОУКЕ И УПУТИ

0 погрешној примени прописа чл. 122. 148. и 149. зак. о општинама и о разрешењу општинских часника. Решењем суда и одбора општине р. од 3. јула 1908. г. Бр. 1293. одлучено је. да се Д. Г. члан општинског суда, разреши од дужности, зато, што је починио разне злоупотребе и што је одбор уверен, да он поверену му дужносг отправља на штету интереса државних, општинских и појединаца. Ту одлуку одбора опш.тииског, као противну проиисима чл. 122. и 148. зак. о општинама, надзорна је власт задржала од извршења и наредила, да се кмет Д. Г. врати на дужност. По овом решењу надзорне власти нису хтели поступити суд и одбор, већ донесу другу одлуку од 27. августа 1908 г. бр. 1923.,. у којој су изложили злоуиотребе кмета Д. Г. тражећи истом од надзорне власги, да га она, на основи изнесених разлога у њиховој одлуци, разреши од дужности. II ову је одлуку суда и одбора надзорна власт задржала од извршења и ионова наредила, да се кмет Д. Г. уведе у дужност; али суд и одбор нису хтели ни по овој наредби поступити, већ донесу и трећу одлуку, под 1. мес. и год. Бр. 2579., којом остају при својој одлуци Бр. 1923., и да се кмет Д. Г. не уводи у дужност.