Policijski glasnik

СТРАНА 28

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 4.

довољно подобни за те послове, то су постављене нарочите даме за тај надзор. Свака од њих има свој одређени крај, где оне под лекарским упутствима врше ревизије. Кад се има на уму колико се много деце у великим варошима поверава туђој нези из разних узрока (што су родитељи сиротни или заузети по цео дан радом ван куће, ванбрачна деца и т. д.) онда се може појмити и благодет ове установе. 10. Контрола животних намирница. Полиција контроле животних намирница пружа заштиту од опасности и штете, која би могла наступити од уиотребе покварених или ФалсиФикованих животних намирница и предмета за свакидању употребу. Да би се с једне стране могла забранити продаја за здравље шкодљивих предмета, а с друге спречити варање публике разним ФалсиФикатима и подражавањима, полиција је према одредбама зак. о животним намирницама од 1879. год. у праву, да ради испитивања узме пробе тих предмета из продавница и да полицијским прописима регулише саобраћај са њима, особито справљање, чување и продају. Као извршни органи за надзор над саобраћајем животних намирница поред извесних техничких комисија узимају удела: комесаријат за радиност, квартови и марвени лекари. Квартови у главном посредују саобраћај с публиком, у колико им се ова својевољно обрати са сумњивим предметима ради полицијске контроле. Од појединаца узимају се у поступак све представке, само ако се ови обвежу да плате трошкове око анализе у случају ако се осумњичени предмети покажу као исправни. Ако достављач припада сиротнијој класи, а на први поглед Фалсификат изгледа вероватан, онда се достава узима у поступак и без ове обавезе. Квартови још контролишу продавнице меса да ли је сво месо жигосано. Марвени лекари контролишу анималне намирнице по варошким тржиштима и воде надзор у кланицама. Највеће учешће у опште у овој контроли има комесаријат за радиност (ОелуегћекоттеввапаЂ), чији се органи старају не само о јавној и тајној куповини проба за испитивање, већ изводе и сами многе претходне техничко-механичке пробе. За те претходне пробе обучава их полицијски хемичар у лаким и простим методама и ови су у томе постигли велику умешност и лакоћу, За хемијско испитивање животних намирница и предмета за употребу постоји уз ово прво одељење хемијска лабораторија, која служи само полицијским потребама. Њој поменути комесаријат доставља узете пробе и у многим стварима ради по њеним упутствима. Највећа се пажња поклања најглавнијој храни — млеку. За контролу само над млеком и узимање проба од њега постоје у комесаријату четири комисије од по једног наредника и једног шуцмана у цивилу и ови свакодневно у одређеним им реонима врше ревизије по улицама, иијацама, железничким станицама и стал-

ним продавницама, тако да изврше Просечно нагодинуоко 30.000 прегледа млека. Ире но што се узме проба за хемијску анализу врши се претходна проба на лицу места с погледом на спецнфичну тежину и садржај масти. Са градом се обично прегледа сво млеко или већи део из кола по улицама или у продавници, па које се учини сумњиво од тога се узима проба у стакло од 200 грама. На захтев сопственика и њему се ради његове сигурности, дапод печатом проба од истог млека у другој Флаши. Које се млеко покаже претходном пробом сасвим сумњивог квалитета, онда се оно конфискује док хемијска лабораторија не извртии преглед, који бива још истог дана. Претходне лробе градом тако су сигурне, да се тек 2°/ 0 покажу хемијском анализом као неосноване. Кад се нађе да је млеко неисправно оно се одмах просипа, а сопственик се оптужује суду. Хемијском анализом утврђује се не само неисправност млека, већ често пута и кривична одговорност извесногалица. На пример продавац се брани да је такво млеко купио од сопственика Н. из околног села. У таквом случају хемијска анализа показује према састојцима воде да ли је она из берлинског водовода или из оног места одакле је млеко, па се према томе одговорно лице и осуђује. За масло (бутер) постоје такође две комисије, које контролишу само њега. И овде се врше претходне пробе и то топљењем. Хемичар је обучио ове комисије, да према изгледу и мирису на први поглед могу у неколико закључити да ли је бутер прави, чист, или ФалсиФнкован, мешан. Од тако на први поглед сумњивог бутера узму се мале количине и метну у стаклене теглице, обележивши тачно која је проба од кога парчета и продавца, па се теглице у једном малом ручном апарату од азбеста у виду кутије изложе помоћу шпиритуса таквој топлоти, да наступи топљење и према томе како истопљени бутер изгледа може се са вероватноћом закључити је ли исправан или не, те се у другом случају сумњива проба узима за хемијску анализу. Од готово свију других животних намирница само се узимају пробе за хемијску анализу, као нпр. од сира, масти, меда, бибера, меса, кобасица, разних пића итд., а не врше се на лицу места претходне пробе. За узете пробе на захтев издаје се реверс и вредност узете количине одмах се цлаћа по продајној цени. Осуде за ФалсиФИковање животних намирница врло су строге, али је најстрожа она, кад се после неколико казни осуди и на званичну објаву на видном месту у продавници, да је дотични кажњен због ФалсиФиковања. То је обично ( крајња мера. која несавесном продавцу онемогућава рад, јер публика неће више код таквог лица да пазарује. (наставиће се) Жив. А. Лази-ћ

ПОЛИЦИЈА У ФРАНЦУСКОЈ Општи појшови о подицији — Организација полиције у Француској — Администр.ативна полиција — Полиција у Париау.

(нАСТАВАК.) Према овоме, реглементарна власт општинских председника, кад је реч о сигурности и јавном саобраћају, простире се на све терене јавне или приватне државне домене, као и на све терене општинске, па чак и на оне приватних лица који су приступачни иублици. За јавну државну домену питање ово било је дуго времена контраверсно, и ако је одлуком Касационог Суда од 15. Фебруара 1856. год. признато општинским властима право да регулисавају службу јавних кола чак и на државним друмовнма, а чл. 34. декрета од 1852 год. о полицији саобраћаја стављено у дужноот постиљонима и кочијашима, да приликом пролаза кроз вароши и села воде рачуна о полицијским наредбама о саобраћају. Али је чл. 98. зак. од 5. априла 1884. год. учињен крај дискусији у корист општинских власти. Као администратори оппггинских добара, општински председници доносе понекад одлуке, које по својој императивној Форми личе на реглементарне наредбе. Видели смо, да им треба одрећи санкцију у свему ономе, што има за циљ заштиту Финансиских интереса општине. Општиноке наредбе немају санкције ван границе општинске територије, али се зато на овој територији примењују и на вароши н на предграђа. Оне чак обвезују и странце, који пролазе кроз општину, а који се не могу изговарати непознавањем њихових одредаба. Касациони Суд, међутим, допушта неколико' изузетака од овог правила, нарочито у материји саобраћаја. Не може се, с разлогом, тражити од страног кочијаша, који пролази кроз једно село, да познаје полицијске прописе који се, н. пр. односе на дужину колске руде, или тта дименсију точкова ит.д. Наредбе општинске, које се односе на појединце, немају карактер реглемана, већ просте опомене. Да би и ове наредбе могле бити санкционисане казном, неопходно је потребно да ио своме предмету интересују опште добро, и ако су упућене појединцу. Наредбе општинске, издате приВ]Јемено за изузетне и хитне прилике, одмах су обавезне. За остале наредбе, па чак и привремене, по правилу је лотребно одобрење окружног начелника. До сада смо посматрали само један начин вршења полицијског права — помоћу публикације реглемана. То су прописи полицијског чиновника, законодавца, државног поглавара, министра, окружног начелника или општинског председника, чије неизвршење има за санкцију судоку одлуку. Да ли се ово право може вршити и на други начин, директно, б.ез помоћи реглемана и репресије, употребом материјалне силе ? Питање ово може изгледати сумњиво онима, који на супрот сили истичу право, али је очигледно да се оно