Policijski glasnik

ВРОЈ 12.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 93

* * * Већ и ово што смо довде изложили довољно је да докаже наше тврђење у почетку ове рецензије: да у овој књизи има погрешних, непотпуних и нетачних објатпњења појединих законских одредаба нашег зак. о крив. поступку. Због ових својих махна ово дело и не може лослужити у погледу на онај практични циљ који је хтео постићи писац, — као што то сам каже у предговору— као поуздан и тачан коментар нашег зак. о крив. поступку у оним одредбама које се односе на доказе. Шта више, у овоме погледу, т. ј. на поменуту практичну страну поменуте погрешке и нетачности које се налазе у овоме делу у толико су опасније, јер потичу од лица које се специјално занима овом науком и предаје је својим ученицима. При свем.том као што смо веК рекли, због своје добре и исцрпне теоријске обраде ово дело г. Марковићево о док азима у крив. иостуику заслужује препоруку но само у овом погледу, и може се уврстити у ред наших најбољих, правничких дела у којима је теорија добро заступљена. Желимо да у обради других партија науке крив. поступка г. Марковић буде срећнијиупогледу на онај његов поменути други циљ: практично објашњење законских прописа нашег зак. о крив. поступку, што се може постићи пратећи нашу судску јуриспруденцију и њена решења.о појединим законским одредбама које се коментаришу. Милош М. СтанојевиЂ И .«>4 .. ПОЛИЦИЈА У ФРАНЦУСКОЈ (НАСТАВАК) V. Заштита јавног здравља. Чл. 93. зак. од 5. априла 1884. године уврстио је у објекте оиштинске полиције већину мера, којима је циљ осигурање јавног здравља: чишћење јавних путева, спречавање заразних болести, пренос мртваца, отклањање нечистоће ит.д., а чл. 99. нстог зак. даје окружнпм начелницима право, да у извесним случајевима узму на себе власт небрижљивих општинских судова. Важан закон о заштитн јавног здравља од 15. Фебруара 11102. год. није само утврдио право општинских председника у овој материји, већ их је још и раширио, пружајући пм практична средства за извршење својих прописа — средства која им закон о општина^а није давао, а која им је јуриспруденција стално одрицала. 1. Санитетска уредба. Ј |од заштитом јавног здравља закон 5. Фебруара 1902. год. нарочито подразумева осигурање добрих игијенских услова у свакој општини. У овом циљу прва и, може бити, најважнија његова одредба јесте она-, која ставља у дужност општинским председницима, да на основу мшнљен.а општинског одбора издају са-

нитетскс уредбе, које треба да садрже: с једне стране превентивне мере у циљу спречавања заразних болести, (дезинфекција или уништај заражених или сумњивих предмета), а с друге, опет, прописе за спречавање појаве ових болести, за осигурање чистоће насељеннх места, јавних и приватних путева, станова и осталих места у којима се људи скупљају, а поглавито прописе који се односе на храну, пијаћу воду и чишћење већ употребљених предмета. Даби олакшао посао оиштинским председницима око издавања ових уредаба, министар унутрашњих послова утврдио је два њихова обрасца, и преко окружних начелника доставио их општинским властима. Један од ових образаца примењује се на вароши и градску насељеност у опште, а састављен је из 77 чланова, који су подељени на четири главне групе: 1. чистоКа ; 2. сирсч&вање заразних болести; 3. оиштв одредбе, и 4. ка зне. Други образац много је простнји и у својих 25 чланова садржи одредбе које се примењују у сеоским општинама. Инспиришући се овим обраецима општински председници морају, на првом месту, водити рачуна о локалним приликама. Санитетску уредбу саставља сам општински председник и подноси је на преглед ошитинском одбору, али мишљење овога не обвезује председника. После овога, уредба и одборско мишљење шаљу се окружном начелнику који је, по добивеном мишљењу од окружног игијенског савета, одобрава или не одобрава. Утврђујући права, која је закон о општинама дао окружним начелницима, закон од 15. Фебруара 1902. год. ставља им још у дужност, да по мишљењу окружног игијенског савета издају санитетске уредбе за сваку општину, у којој би општински председници лренебрегли да је издаду. Расписом министра унутрашњих послова од 30. маја 1903. год. објашњено је, да окружни начелници ово треба да чине само у случају отпора или очигледне рђаве воље председникове. По правима, које им даје чл. 94. зак. о општинама, а која нису поништена законом од 1902. год., окружни начелници могу у случајевима потребе издавати наредбе о чистоћи за више општина округа или за цео округ. 2. Пријава ааразних болести. На основу мишљења медицинске академије и игијенског комитета, а на основу закона о заштити јавног здравља, под 10. Фебруаром 1903. год. нздат је декрет, у коме су побројане све болести на које се овај закон примењује, и које су иодељене у две велике групе: 1. оне које се морају пријавитн и код којих је обвезна дезинФекција, и 2. оне за које је пријава Факултативна. Пријава, у случајевима предви^еним декретом, обавезна је за сваког лекара, санитетског органа и бабицу. а мора се одмах и једновремено подиети и санитетском председнику, и окружном и среском начелнику. У пријави се мора означити име и природа болести и место оболелог.

Кад општински председник прими пријаву о заразној болести, мора одмах предузети иотребне мере да спречи њено распростирање (дезин 1>екцнја болесника или уништај заражених предмета'). Пријава о заразним болестима мора се поднети и опда, кад су оне констатоване у јавним етаблисманима, и то на исти начин као и за приватне. У случајевима да болесник оде из једне општине у другу, пријава се мора поново поднети, без обзира на то да ли је остао исти или је узет нови лекар. Циљ је овим двогубим пријавама да олакшају окружном или среском начелнику контролу над изврењем општинских санитетских прописа, и да, према потреби, нареде што треба, ако је општпнска власт пропустила да ово учини. Оне им, поред овога, служе још и за вођење специјалног регистра, у који се по хронолошком реду уписују сви случајеви болести, места у којима су се они иојавили, датум пријаве и име органа који пријављује. У овом регистру заступљена је свака општина са једним или више листова, и из њега се увек може видети развитак једне заразне болести и стање здравља једне вароши илн општине у свако доба. Кратак извод овог регистра подноси се сваког месеца министру унутрашњих послова. 3. Калешљење богиња. Чим онштински председнпк прими пријаву о појави богиња, мора подсетити своје органе да је калемљење богиња по закону обавезно, и наредити, ако је потребно, да се она у општини бесплатно врши. Закон од 15. Фебруара 1902. год. доиста наређује обавезно калемљење богиња у првој, и поновно калемљење у једанаестој и двадесет првој години живота, а за неизвршење ове обавезе чини одговорним родитеље и стараоце. Служба за калемљење богиња организована је у сваком округу; окружнн начелник одређује лекаре, бабице и остало органе, који у калемљењу узимају учешћа. Нико не може отворити завод за справљање маје за калемљење богиња, пре него што о овоме извести окружног или среског начелника. Наредбом министарском нрописане су игијенске мере и предвиђене нарочите пробе у циљу констатовања чистоће и ваљаности маје у ови.м заводима, који су потчињени надзору јавне власти. У свакој општини, најмање једанпут годишње, врши се бесплатно калемљење и ревидирају резултати ранијег калемљења. О овоме се грађани морају известити путемиарочите обзнане. Општинске власти дужне су, да саставе списак лица која се морају калемити, као и списак оних код којих је ирво калемљење остало без успеха, или којн због болести нису могли бити калемљени. Бесплатно се, најзад, могу калемити и сва друга лица, т. ј. и она која по закону то не морају чинити. По свршеном калемљењу, општинскн председник или полицијоки комесар опомиње понаособ родитеље или гуторе, којн своју децу или пупиле нису довели на пелцовање, да до краја године, у којој