Policijski glasnik

БРОЈ 13.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАПА 103

избраних судова, јер се на ову ствар разнолико гледа и код првостепених судова и код административних власти?« — На ово питање одговарамо: Ако се добро проучи § 433. гра1>. суд. посгупка. онда ће се запазити, да он дозвољава парничарима да им Избрани Суд суди и оне спорове, за које он иначе не би био надлежан, само ако се они на то сагласе, и ако по закону у опште има места равнању за дотични спор. Овај пристанак на Избрани Суд, за случајеве из § 433. поменутога закона, парничари могу учинити и код суда, у коме случају суд им издаје препис протокола, а могу се сложити и ван суда, у коме случају праве писмено, које потврђује полицијска власт, а у коме мора бити означено: о чему ће Избрани Суд судити и имена лица, која е бити судије — § 436. истог закона. Од овако састављеног споразума не може одустати само једна страна него обе, и ако не би бно овај последњи случај, онда полицијска власт има да изврши уговор. Овако, дакле, бива, кад је суђење за случајеве из § 433. и нарочито истичемо ту околност, да полицијска власт овде нема удела у самоме оаставу и избору судија, веК просто врши сазив овога по § 438. истог закона, дакле врши вољу обеју парничних странака ако једна није одустала, или врши уговор, ако је једна страна покушала да га наруши. Са свим другчије, међутим, стоји са случајевима из § 434. поменутога закона, где су побројани случајеви, за које је неносредно надлежан Избрани Суд. Ређајући само случајеве, о којима има да суди Избрани Суд и одређујући несумњиво његову надлежност за ово, закон нигде и не помиње потребу саглалности обеју париичних страна, нити пак тражн: да неки други суд одређује надлежност избраних судова за ове случајеве. Он овде просто тражи да стоји један од случајева побројаних у § 434, па одмах оставља право интересованоме, да код полицијске власти тражи Избрани Суд. Остављајући и овде право странама да бирају судије по § 435. помен. закона, он одмах предвиђа и ту могућност, да тужена страна неће нристати на Избранп Суд и избор судија, па одмах у другом ставу § 437. овлашћује полицијску власт, да за противну страну избере судије, дозвољавајући. на тај начнн, тужитељу, да до Избраног Суда дође ако хоће. Ово право полицијска власт нема за случајеве из | 433. јер тамо стране саме одређују судије, те се, отуда, јасно да видети, да се за случајеве из § 434. и не тражи пристанак обеју парничних страна, нити је, пак, потребна ранија одлука кога другог суда, јер се не да претпоставити: да би неко напустио своје право бирања судија, као једну голему гара.нтију за његово право, кад би већ постојала одлука државног суда, да је за расправу спора надлежан једино Избрани Суд. Према овоме ми налазимо: да у свима случајевима § 433. мора бити сагласија обеју парничних страна, а за случајеве из § 334. да то ннје потребно, и да је

свако друго гледиште противно и слову и духу закона. Одмах, ме^утим, признајемо, да и судови и административне власти разнолико гледају на ову ствар. Тако Касациони Суд, примедбама својим, које су саопштене у III књизи збирке начелних одлука одељења и општих седница Касационог Суда на страни 144, од г. Максимовића, налази, да полицијске власти немају права на састав избраних судова, кадгод није претходила сагласност парничара или судска пресуда, којом би се спор преносио у надлежност избраних судова. Државни Савет, међутим, одлуком својом од 12. јуна 1.904 год. Бр. 5199, нашао је: да је полицијска власт и дужна и надлежна да састави избрани суд, кадгод је предмет спора из § 434. дакле из апсолутне надлежности Избрани Судова. II Суд општине дрлупске, актом својим Бр. 341, пита: 1. »Пресудом првостепеног суда осуђено је једно лице, да уступи неку земљу своме тужиоцу, као и да му плати на име свију трошкова 50 дин. Преоуда је постала извршном, али је оптужени по § 426. гра1>. суд. пост. поновио парницу код истога суда у законом року. Међутим, тужиоц је поднео пресуду, у овереном препису, среској власти и тражио је да се она изврши. Среска власт послала јс ту пресуду и акт овом суду са нарећењем, да се иста изврши у року од пет дана и извештај поднесе. Моли се уредништво за објашњење: сме ли овај суд да приступи наплати по истој пресуди, кад суд лично зна, да је парница ионовљена, по том истом спору, како је прописано § 426. грађ. судског пост. или не ? 2. Један одборпик ово-општип. суда, пресудом првостепеног суда, осуђен је за крађу извесних акта из суда општ. са 6 месеци затвора п једну годину дапа губитка грађанске части. Приликом амнестије ово-годишње, тај исти одборник ослобођен је од издржања затвора по истој пресуди, те иије пи позиван на издржавање осуде. пего и данас врши одборничку дужносг. С тога се моли уреднипттво за што скорије објашњење : да ли је овом амнестијом ослобођен и затвора и губитка грађанске части или само затвора, јер у постојећем распису не стојп написано да се ослобођавају осуђени и од губитка грађанске части « — На ова питања одговарамо: 1. По § 430 грађ. суд. постунка, тражењем поновљења парнице не задржава се пресуда од извршења, осим ако осуђени то нарочито захтева и обезбеђење да. Ово обезбеђење може бити у томе ако депонује новац за вредност спорног предмета, даље у залози вредећих папира и ствари или у непокретним добрима. Ако, дакле, осуђени нарочито тражи задржање пресуде од извршења и понуди

гаранцију, онда нека суд све то ношл.е среској власти, па ће она урадити даљс што треба, и 2. Значај амнестије састоји се у томе, што се једно кривично дело предаје забораву и онемогућава овака даља радња власти по њему. Тако, ако истрага није поведена, она се не сме покретати, ако је поведена мора се прекинути; а ако је пресуда већ изречена, онда њу ништи као да није ни постојала. Према овоме и дотични одборник, који је обухваћен амнестијом од 16. пр. м-ца, сматра се да није ни осуђиван, па по томе није изгубио ни грађанску част. III Суду општине д. ступањске. на акт Бр. 379, одговара се, да јеубр. 10. овога листа за ову годину под III. објагнњено: које кривичне трошкове мораплатити отац за своју децу, а које не. Нека суд тамо потражи одговор на постављено питање. IV Суду општине мало орашке, на питање Бр. 378, о наплати повајмљене хране одговара се, да је о томе дато опширно објаптњење у бр. 32 »Полицјиског Гласника (с за 1908 годину под I па нека суд тамо потражи потребан одговор за себе. V Суду општине иванковачке, на питање Бр. 403, одговара с.е, да је о застарелости иступних пресуда дато опширно обавештење у бр. 28 овога листа за 1908 годину, па нека суд тамо потражи потребан одговор.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

ТРАЖИ С Е Марка Стојковића, златароког шегрта, који је пре кратког нремеиа отумарчо од овоје куће, па ое ни до данас пије вратио, тражи Управа града Београда, ради предаје родитељима. Марко је отар 13 година, ередњег раста, црномањаст, на .шцу има бедегу од пооекотине. у циии.шом је одеду. Нека га ове по.шцијске и општиноке вдасти живо пограже и нађеног упЈте поменутој Управи с позивом на акт Бр. 12.482. .«»... П 0 Т Е Р Е Драгутин Поповић, надничар из Прокупља, који има да одговара за извесно казнимо де .10 код начелотва окр. топличког, надази се у бегству. Драгутин је отар 36 година, оредњег расга, црномањаст, зедених очију, новијеног нооа, риђо-смеђих бркова, оувих образа, и брија се. Препоручује се овима полицијским иопштиноким вдастима, да Драгутина потраже и нађеног опрове^у поменутом начедстну с иозивом на акт Бр. 120 5.