Policijski glasnik

СТРАНА 164

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

№ОЈ 21.

ПСИХОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА и ЗЛОЧИНЦИ СПЕЦИЈАЛИСТЕ

(НАСТАВАК) Уоп МигаИ, психијатер у Цириху, описује неколико психијатријски испитана случаја у Месечном часопису за криминалпу психологију (Вс1. 2., 8. 88 Г!.). Један млад, рано ожен.ен човек, отац троје деце, живео је на непријатељској нози са тазбином. После дужег немања места, најзад је опет нашао рада. Али жена му није могла ништа зарадити услед поновне трудноће и болести у ногама. Кирију нису могли да плате, те му је предстајало избацивање из стана. Други, већ погођени стан био му је отказан. К томе је још имао да иде и на издржавање једне војничке вежбе. „Стицпј свију тих прилика, које су му изгубиле сваку наду на бољитак, изнео је он као мотив за своје дело. Па ипак оно пије било продукат само моментаног његовог расположења; шта више, по његовом доцнијем признању, брачни се пар већ од неколико недеља на овамо саветовао и бавио оваквим плановима«. Он је импровизовао једну везу од сата за гас до спаваће собе спомоћу гумених и металних цеви. Родитељи су по том написали опроштајна писма и ноћу око два сата ушли су у спаваћу собу. Мало пре тога муж је отворио славину са гасом, затворио врата и легао са женом у кревет. У соби је већ спавало све троје деце, од три, две и три четвртине године старости. Како је отац пао из кревета, те услед ниског положаја на патосу мање удисао гаса, остао је у животу. Психијатријско истраживање није дало никакве полазне тачке за коју психозу или ма какав други абнормитет; интелигенција је била умерена, али слабоумље није постојало. Он је био човек без енергије, изгубљене наде, патио је од извесног прецењивања самога себе, а био је озбиљна, затворена и повучена природа. Наследног обољења такође није било. Казна му је гласила: на пет годииа робије. * Један машински бравар непрестано је мењао своја места где јерадио. Већином их је сам напуштао услед -своје претеране осетљивости. Један пут је побегао са једном удатом женом. По том се оженио њом, кад је већ била у другом стању; али доцније је изненада оставио матер са дететом. Кад је у своме завичају нашао рада, јавио је се да је жив и допустио својој породици да му дође. Доцније је направио један пут за Париз, са свим изненадно, не говорећи о томе баш никоме. Бавио се проналасцима. Доцније је нашао добро место у Цириху. Ујутру 25. јануара 1904. године дошао је као и обично у радњу, узео је двадесет Франака аконто зараде и опет отишао, пошто је рекао да му се родило дете. У вароши је пио пива, безуспешно је покушавао да купи цијанкалијума и најзад се снабдео једним повећим ножем. После ручка свукао се и легао са жеиом у кревет. Жена је већ више пута тражила од њега да убије целу иородицу.

Он јој је показао купљени нож. Пошто су извршили обљубу, пресекао је врат своме детету, за тим је заклао жену, која је била клекла и окренула лпце у један ћошак од собе, и најз&д је посекао себи врат и задао један убод ножем у трбух. Он је остао у животу. Пијаница није био. Брак је у опште био добар. Интелигенција је била оскудна; бавио се проналажењем перпетуум мобила. Својој околини изгледао је у многоме као особењак. Био је убеђен, да га сродници прате својом мржњом и да му је свастика хтела да наруши брак, дајући његовој жени неке лекарије за побачај, да друго дете не би дошло на свет. Тиме је његова жена била до срца увређена и хтела је заједно с њиме да умре. За то је на дан извршења дела опет хтео тајно да отпутује. Како је добио и сувише мало новаца аконто зараде. није могао отпутовати. Сва му се несрећа судбине сручила на леђа, те је тако доспео до дела. Лекарско стручно мишљење гласило је: велики степен умањене урачунлл! вости. * Један болешљив човек, прилична тврдица, живећи у врло ограниченим домаћим приликама, пребацио је својој жени, да му је из закл^учаног ормана украла 85 Франака. И раније је у два маха бедио жену на сличан начин. Куповање намирница задавало је велике бриге. Једна сирота полусестра мужевљева лежала је код њих, са пуно прохтева, и очекивала порођај ванбрачнога детета. Брак је био поремећен. Жена је тако примила к срцу неосновано пребацивање, да се решила да умре заједно са својим дететом, те да не остане на њој љага пред другим светом и пред мужем, који није имао за њу љубави. За то је написала опроштајна писма, посетила још ЈЈЗДну, сусетку и кад се вратила пресекла је врат своме детету, тако да је оно умрло, а себи је такође на неколико места засекла врат. Она је остала у животу. Била је ванбрачно дете, а једна сестра њенога оца била је епилептична; од ране младости била је болешл.ива. Била је вредна, штедљива и скромна. Интелигенције слабе, моралних осећања добрих. Са нарочитим наглашавањем тврдила је, да није покрала свога мужа. Убиство детета није сматрала ни за какав злочин. Свака мати сме повести са собом на онај свет и своје дете. Она је патила од аФеката у великом степену, а од детињства жалила се на главобољу. Стручно мишљење огласило ју је за неурачунл.иву. Све те околности, које су се заједно стекле, изазивале су абнормно јак депресивни а; екат. који је код душевно ограничене жене нарушавао радњу духа. * Даљи један пример износи 81едтапп у месечном часопису за криминалну психологију (Вс1. 1., 8. 115). Фабрички чувар Бикерт важио је као вредан, штедљив и трезвен човек, и као строг муж и отац. Породица је била увек оптерећена материјалним бригама, пошто је било шесторо деце, ма да стварна невоља није постојала. Жена се разболела од женских болести и лекари су је огла-

сили да је неизлечима. Она је најпре и изнела мисао, да заједнички сви умру. Споразумели су се о свима појединостима, написали опроштајна писма и опремили стан, да ни на кога не би учинио »рђав утисак«. Деца су добила уз вечеру да пију тешка вина, а и родитељи су пили грога, да би добилр храбрости. У пећи су наложили ватру од каменог угљз н извадили једну платну из пећи; то је учинио муж. Он је остао у животу. Пресуда је гласила: због убиства своје шесторо деце на четири године затвора. Истрага није могла наћи, полазну тачку за душевно поремећење. * Као што из свега овога видимо, на убиство породице увек нагоне тешке и несношљиве домаће прилике. Учинплац није у стању да савлада све те тешкоће које су га снашле. При том ни у ком случају те прилике нису такве да се не бн могле поднетн. Учинилац их само тако посматра; често не сам, већ и други супруг увпђа тешкоћу и безизлазан положај. Они једно друго све више и дубље убеђују о величини несреће, а и сугестија има при том удела. Карактери су вољно слаби, без радне снаге. Њихова интелигенција не даје им могућности, да нађу излаза. К свему томе. могу доћи још и други карактерни недостаци. Такав је случај са породичним убиством, које је извршио пензионисани шумар В. из очајања. Као сразмерно млад човек, шумар В. морао је квитирати са службом услед једне дуелске а®ере, коју је имао са једним својим претиос/гављеним » пензија му није могла досезати за издржавање велике породице, која се састојала из три сина и три кћери. Материјалне незгоде све су се више стицале, дуг се за дугом низао, и услед тога спољњега притиска прилика, изгледа да је патио цео породични живот. Стварни повод делу ипак је била оптужба противу шумара за утају, која се датирала из времена када је био још у служби. В. је хтео да уштеди себи и својој породици срамоту од осуде, и тако је дошао на мисао, да једним наснљем учини крај целој тој 'невољи. Кад је млекар једног понедеоника у јутру видео, да домаћини још нису дигнуликантицу самлеком, коју им је оставио у недељу, појавила се у њега сумња и извести о томе настојника куће. Кад су укућани погледали кроз отворене шалоне на прозору од шумареве собе за рад, видели су га да мртав седи на дивану, са револвером на коленима. Тада позваше полицијске чиновнике и силом отворише стан. Једва нешто обучена, у потоку крви лежала је на патосу најстарија шумарева кћи, лицем окренутим зиду. У побочној соби, где су ноћивали супружници, нађена је у једном кревету лешина шумареве жене са једном раном на слепом оку. У другој спаваћој соби нађено је мртво остало петоро деце, две кћери и три сина, све са ранама на слепим очима. Према резултатима истраге утврђено је, да је дело извршено ноћу између су-