Policijski glasnik

ВРОЈ 21.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 165

боте и недеље. Према томе како су собе нађене у обичном реду, закључено је: да је дело извршено по заједничком споразуму и пристанку; но ипак није искључена могућност. да је употребљено и какво средство за опијање, те да је тек по том извршено убијање. Шумар В. рођен је био 1856, а жена му у септембру 1867. године. Најстарији син био је петнаест година стар, а два брата близнака дванаест година. Две убијене кћери биле су од седамнаест и једанаест година. Најстарија кћи била је двадесет и две године стара. Она је била у једном пансиону за заштиту^ девојака и чешће је недељом долазила својим родитељима. Тако је и у суботу у вече посетила родитељску кућу, да би недељу цровела у кругу породице. Између оца и ње свакако да је дошло до борбе, која се најзад с тиме свршила, да је млада девојка, погођена неколиким мецима, пала код врата од ходника, куда је хтела побећи. (нАСТАВИЋЕ Се)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учпњена су нам ова питања: I Суд општине трновачке, актом својим Бр. 292, пита: »Кад се према чл. 97. т. 1. закона о општинама и распису г. Министра унутрашњих дела од 19. децембра пр. год. ИЈ\ј 25071, приступи убаштињавању на општинска и сеоска добра, ко ће потписивати у име села баштинке — суд општински или пуномоћници општине односно села. Ако ће суд, онда ко ће тврдити у име општине — да ли опет тај суд или који суседни, и да ли ће после потврђивати полицијска власт или само првостепени суд, н да ли се за све ово плаћа такса? 11 — На ово питање одговарамо: Убаштињења потписиваће у име општине и села пуномоћници општински и сеоски. Прописно састављена убаштињења тапије, подносиће пуномоћници својим општинским судовима на потврду као и свако остало приватно лице. Пошто ове тапије нотврди и полицијска власт по постојећим прописима, нооиће иХ, после, пуномоћници на потврду првостепеним судовима. Како се општине овде јављају као приватно-правна лица, оне нису изузете од плаћања таксе по чл. 2. тачке 5. закона о таксама, него је морају платити. II Суд општине дучићске, актом својим Бр. 650, пита: »Поједини грађани ове општине, обраћају се овом суду са писменим тужбама по грађанским споровима, не полажући таксу у напред, наслањајући такве своје поступке на § 23. грађанског поступка. Судови, опет, неће да узимају ове ужбе у рад, него траже таксу у напред. |

Моли се уредништво да изволи дати обавештење : да ли је оваква радња општинских судова правилна или не ?« — На ово питање одговарамо: § 23. грађанског судског поступка у колико се односи на наплату таксе, гласи: »општински судови наплаћиваће у корист општинске касе од сваке губеће стране таксу (< ит.д. Као што се из овога види, закон условљава наплату таксе од оие парпичне стране, која спор изгуби. Која ће, пак, страна изгубити спор, то се у напред не да претпоставити, те је једини правилан закључак тај, да се такса не наплаћује у напред, него по свршеном спору. Према овоме, општински судови немају права да траже таксу у иапред, него морају примати тужбе и узимати их у рад без ове, а таксу стављати на терет губећој страни пресудом или решењем. III Суд општине сумраковачке, актом својим Бр. 546, пита: »Извршном пресудом Апелационог Суда осуђене судве сестре, као наследнице своје матере, у спору са штедионицом округа нишког, да плате 111*22 динара судске таксе. Једна од осуђених сиротног је стања, а друга је учитељица. Кад је овај суд од ове иоследње затражио целу досуду у 111*22 дин. јер је пресуда њему послата на извршење, она је нзјавила: да је она дужна да плати само половину, а половина пропада, пошто је њена сестра сирота. Да би суд правилно н по закону извршио пресуду, којом се ова такса тражи, моли се уредништво за обавештење : може ли се цела такса наплатити од ове сестре, која је доброг материјалног стања, пошто она друга нема ништа«. — На ово питање одговарамо: Кад год суд тражи да му се објасни значај једне пресуде, он је дужан да саошнти н садржину њену, јер без тога уредништво није у повољном положају да то учини. Како, међутим, суд није то урадио у овоме случају, то му се одговара, да се од једне сестре може наплатити цела такса само тако, ако су оне изречно осуђене да солидарно поднесу све трошкове и таксе које им пресуда намеће, јер тешко да је овде случај чл. 11. закона о таксама. Како суд ову наплату врши за рачун среске власти, онда је саветно да изјаву осуђене достави среској власти, те да је она упореди са пресудом и каже : хоће ли се цела такса наплатити или не. IV Г. Војислав Новаковић, ппсар среза лесковачког, пита: »Молим уредништво за следеће објашњење: Ио чл. 94. закона о општпнама у вези са § 466 гр. суд. поступка, општин. власти дужне су да врше попис оних имања, која се налазе ван места обитавања иолиц. власти.

По чл. 143. у вези са чл. 136. закона о шумама, свака извршна пресуда изречена по том закону, мора се извршити у року за 30 дана. У противном господ. Министар Народне Привреде има нраво, да извршне органе, који се огреше о те законе прописе — казни до 150 дин. новчано. Како полиц. власти, према поменутом законском пропису, пздају наредбе општ. властима, да ове врше пописе имања осуђених по реченим кривицама и остављају им зато закон. рокове, -— то настаје питање, кад општ. власти то у року од 30 дана не учине, да ли полиц. власт има нраво, да редом преко својих претпостављених власти поднесе реФерат госп. Министру Нар. Привреде противу одговорних општ. органа, те да их господ. Министар подвргне казни, која је законом о шумама прописана". На ово питање одговарамо: Иступне шумске кривице, које со догоде у државним, манастирским и црквеним шумама, извиђа и казни полицијска власт, а у осталим шумама општински судови — чл. 126. закона о шумама. Према томе и пресуде, које поотану извршне, извршује свака од ових власти сама за себе. С обзиром на ово и унесена је казна у чл. 136. и 143. поменутог закоиа за органс једне н друге власти — полицијске п општинске, ако па време не изврше истрагу илп пресуду. Из овога се не може извести правило, да ошнтински органн одговарају по овнм законским одредбама н онда, кад не врше своју сопствену пресуду, него полицијску или ирвостепеног суда, коју им је полицијска власт послала на извршење, наслањајући то на, чл. 94. зак. о општинама и § 466. грађ. суд. поступка. Јер, проносећи овако своју власт и дужност на општинске органе, полпцијски органи не скидају одговорност са себе ако пресуда не би била извршена на време, пошто су општинскп органи према њима одговорни само по закону о општинама, и пошто је на органима полицијским лежала дужност , да општинске органе нагнају мерама из чл. 158. закона о општинама, да њихове наредбо на време изврше. Не би се, дакле, могли оптужнти г. Министру Иародне Привредс општппски органи, него би њему одговарао онај полицијски чиновник,- коме је пресуда дата на извршење, а општински органи стоје одговорни полицијској власти за пеизвршење њених наредаба. V Деловођа општине барошевачке пита: »По § 6. грађ. суд. поступка, општннски судови надлежни су да суде о пољским слулгбеностима које су нзложепе у § 335. грађ. закона. У округу, у коме сам до сада био општински деловођа, општински судови ове спорове расправљају без да се опредељује вредност спора, а ио пзјављеним жалбама незадовољне парничне стране, првостепени суд одобрава овакве иресуде.