Policijski glasnik

СТРАНА 178

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ПРОЈ 23.

је производња таквих штампароких ствари раширена. Одељак за зборове и удружењ а. Надлежност овога одељка обележена је самим његовим називом: контрола над зборовима и удружењима. До јула месеца прошле године свака савезна држава у Немачкој Царевини нмала је свој засебан закон о зборовима и удружењима, што је изазивало доста незгода у односима тих држава међу собом и према целини, Тада је, међутим, ступио у живот нов царински закон, који важи за целу Немачку Царевину. Свако удружење мора да се пријави или непосредно полицији или да правила и управу удружења објави преко једног од листова, које виша' полицијска власт (окр. начелник илн овде полицај-президент) унапред за таква објављивања означп. 0 тнм удружењима полиција даље води сталан надзор. Свако добија своја засебна акта, па чијим корицлма стоји пме удружења, у која се бележи све што се на то удружење односи или лепе новинарски исечцн чланака и нотпца о њему. По ранијем закону удружења су морала пријављивати полпцији сваког свог члана, но то се сад новим законом не тражи, те је у толико задатак полиције тежи, јер она ипак мора о тим члановима водити рачуна. У погледу надзора удружења су подељена на десет комесара, а опет сваки комесар додељени му број удружења расподељује на придодате му криминалне шуцмане. По упутствима комесара шуцмани над тим удружењнма воде непрекидан надаор, и лично и преко повереника. У свима са полицискога гледишта важнијим удружењима шуцмани су, иаравно под другим именима, или сами активни члановп пли имају своје иоверенике у тим удружењима. Све промене и важније појаве у удружењима шуцмани или комесари лично нотирају и од времена на време подносе извештај. који се сајужава актима дотичнога удружења, поред новинарских бележака о њему. Зборови, како у затвореном простору тако и под ведрим небом, морају се пријавити полицији. Свима зборовима присуствују цивилни полицијски чиновиици, обичпо који су решти у стенографисању, ради подношаја извештаја. Они су тамо као приватна лица и тек по иеопходној потреби могу се и званично појавити. Иначе на важиије зборове шаљу се униФормисани полицијски органи, обично један полицијски оФицир и једаи наредник, који заузимају место поред председништва. Ако постоји бојазан да може доћи до изгреда, опда се у околини зборног места нецриметно налази потребан број униФормисане полиције. Одређени полициски старешииа стара се о реду на збору и да се одредбе закоиа о зборовима правилно врше. У законом предвиђеним случајима комесар збора може овај и распустити. Одмах по свршетку збора одређени комесар подноси извештај политичкој полицији. Особита се пажња поклања поред анархистичких и социјалистичким зборовима,

јер се и једни и други сматрају као иепријатељи постојећег државног уређења и поретка. ( наставиће се) Жив. А. ЛазиЋ —МПСИХОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА и ЗЛОЧИНЦИ СПЕЦИЈАЛИСТЕ

(наста!;ак) Нарочиту врсту паликућа чине они људи, који извршују паљевину ради припреме нли као средотво за извршење или прикривање другог каквог казннмог дела. Ко хоће да уклони са света некога, ко му смета, извршује паљевину и удешава свој план тако, да тај други мора при том изгубити живот. Тако понајчсшће раде супружници, који хоће да се другог брачног супруга опросте, или наследнпци кад хоће да што пре дођу до самосталног руковања имањем. Мање тежак злочин извршујс се радп прппремо или као средство за пзвршење тежег злочина; та поступност психолошки не пада тако у очи. Крадљивци, нарочито на селу, подстпчу радо ватру, да би при том нашли прилике да краду, делом из куће која је запаљена, под маском личности за спасавање, а делом из суседних кућа, чији су сопственици потрчали у помоћ погорелцима. Дакле опет компликација казнимих дела, код којих на први иоглед изгледа да се извршује теже дело као средство за извршење лакшега дела. Дешавало се и то, да је неко извршивао паљевииу, да би приликом насталог немира и опасности, непрнметно и као с неким правом пзбацио и уклонио свој намештај, којп је служио газди као залога за дужну кирију, са намером, да на тај начин са својих ствари скине терет залоге и изигра свога повериоца. Тај је случај психолошки интересантан. Извршилац поотаје злочинцем, паликућом, Да би осујетио поверпоцу право залоге, што се иначе благо, преступно казнп. С друге стране, ио неки пут треба паљевином да се прикрију друга већ извршена казнима дела, тежа као н. пр. убиство, нли лакша као н. пр. крађа или каква утаја. Прикривање убиства путем паљевине психолошки није тако неразумљиво, пошто се убица .не устрашује ни пред каквим другим казнимим делом. Прикривање кра1)е или утаје — путем паљевино пзвршује злочинац противу туђе својине онда, када се боји, да ће сумња за извршену крађу или утају у првом реду пасти на њега. Зато се као такве паликуће најчешће јављају слуге, помоћници по радњама и разни укућани. У таквим случајевима обичпо се нема посла са крађама или утајама замашне вредности, да би се могао разумети и правдати од лакшега на пут тежега казнимога дела. Нарочито иису ретки случајеви, да слуге и слушкиње, готово увек млађе старости, потпаљују добра свога газде сељака, а слушкиње по вароши и шегрти потпаљују одаје за становање и радње, само да би се отреслп тих прплпка и места на коме су у службп. Неки пут то незадовољство младе послуге узима и дубљи

унутрашњи карактер и развија се у бол за родитељском кућом. Незадовољство просјака, скитница, људи без рада и људи који се плаше од рада често доводи до извршења паљевина; они су незадовољни својим несносним положајем и за то ие ирезају ни.од злочина, нарочито кад је зима на прагу. Становиици поправних завода и сиротињских домова такође врше неки пут паљсвине, не би ли били нремештени у казнене заводе. Они у сваком случају претиостављају боравак у заводима који су под непосредним државним надзором ономе у дотадањим боравиштима. Осуђеници казнених завода врше опет паљевине, не би ли добили прилике да побегну из завода. Психолошког интереса пружају друге паљевине, које бпсмо могли назвати варљивим паљевинама. Путем такве паљевпне злочинац хоће да постигне пуштањс 113 прптвора другога, већином познаника, прпјатеља или сродиика паликућу, којп лежи у затвору, крив или невин, осумњичен за паљевину. Паљевипом у непосредној околини где је и она и.звршена, због које је лншен слободе осумњнчеии, и по могућству што сличнијим начином нзвршеном, иде се на то, да се иследна власт скрене са правога пута и завара, те да на тај начин стекно убеђења, да се прави паликућа још налази у слободи и да п даље врши паљевине. Душевни је мотив овде необично јак, кад неко постаје кривцем, да би спрао сумњу са другога, који не треба да буде крив: али и ои ие треба баш никако и да постоји. То је случај кад се нема посла са заваравањом, већ више са ректиФицирањем истражне власти, у коме прави извршплац прве паљевине пли какав његов саучесник хоћеда сачува и заштити од осудо другу неку личност, која је невпна, ни крива ни дужна, у притвору због сумње да је она извршила паљевину. Па ипак, кад прави паликућа остаие у слободи, тешко да ће се он из племенитих осећаја наћи побуђен да врши варљиву паљевину, не би ли спречио осуду невино осумњиченога притвореника. Ту пре има удела обест палпкућина, да се са заблудолом истражном влашћу титра и да је правп будалом. Код паликућа са мотпвима из материјалнога користољубља мора се најзад рачунати још и са политичким паликућом. »Наљевинама се од вајкада служило, да би се дало више израза извесним полптпчким и социјалним тежњама, парочито онима екстремне природе; сравни н. пр. Коесћег: ОгипсИа^еи с!ег ^а1попа1бкопогте, § 204. (уУет&аг!;). У новије време ретко сб јавља политичкн и соцнјални паликућа. Социјалиа се демократија нарочито није служила тим средством ; пре с/е може сматрати као тачније, да је Фаиатички антисемитизам многим Јеврејима запалио кровове над главама. Од вајкада је човечјој ирироди паљевина била најпогодепје средство зазадовољење најскривенијих осећаја. Ни једно друго злочино дело, па чак ни убиство са својим припремама п последицама, не