Policijski glasnik

ВРОЛ 23.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАИА 179

може да прибави задовољства злочинцу који жели дивље радости ; само паљевина својим ужасним призором може да прибави сатисФакције човеку, којим је п])еовладала освета. љубомора, мржња и завист. Ј»дном једином жижнцом постићи свој циљ — то одлично одговара његовој ситуацији. Оскудица у предомншљању врло се често може запазитп у целом његовом плану и поступању. Извршена паљевина често је карактеристика злочинчове немоћи да на другп начин нашкоди своме противнику. У такве паликуће спадају обично деца, омладина, послуга, просјаци, скитеице ит.д. Повод за паљевину често дају врло смошпи и незнатни догађаји или неспоразуми. Вајнгарт износи пример, како је један стари човек запалио стог сена, да бп се осветио своме познанику сељаку, којп није хтео да игра с њпме партију карата само за то што је нмао страст да се свађа. О Једап млад човек извршио јо паљсвину једне куће за то што у једној каФанској башти није смео да уђе и седне са једним свадбеним друштвом, н што је хтео да поквари весељо сватима, међу којима је било много пожарника. Са свим друкчпје стоји ствар са случајевима, кад неко изврши паљевину из освете према другоме човеку, који га је доставио за какво казнимо дело пли према сведоку који сведочи на његову штету или према газди који му је отказао стан противу његове жеље. Деца јако нагињу освети. Једног је дечка због некакве, не баш тако велпке, крнвице отац казпио тиме, што га није хтео са осталом децом иовести на годишњи вашар. Из осветс п пакости запалио је дечко, у њиховом одсуству, очеву колибу. Пакосне паликуће могу се такође наћп међу старцима, мало урачунљпвим лицима, даље међу сдабоумницима п другим душевним болесницима. Један је човек на селу потпалио кућу једне њему омразкене ;амилијо н пре још но што је ватра избила заковао је кућна врата. Како је породпца становала на првом слрату, а у приземљу није било прозора, кроз који би се могла спасти, јаук п писак закључаних био је ужасан, пошто им је спас био немогућ. Злочинац је за то време био пред кућом, да бп видео псход свога дела, али јо и на најочајмија преклињања за помоћ остао хладап и непомичан. Један од чегаћих мотива за паљевииу јесте обесна воља, обест. Нек-о се радо пгра ватром, све и ако јо свесан да отуда моЈке проистећи оиаспост п иесрећа. У судској пракси иаилазо такви случајеви паљевине пз обести на ту тешкоћу, што се не може лако утврдптп да ли стоји дело из непажње пли из зле намере. Та зла воља и обест јесу својства напуштене, распуштене или незреле младежи н у главном само сс код ње п јавља. Свакако да је с правом одбачена ранија наука о пироманији; њу су одбацили и лекари н психолози. Али позптивно је, да постоји извосна маннја, т. ј. појачапа страст за

ватром код неких људи, и то баш код деце и младежи. 0 ватромаппји код деце ц одраслих врло лепо пнше д-р Ноке у Гросовом: Агсћју Гиг Кптта1-АпЉгоро1о§1е ип<1 Кг1тЈпаНвМк. В. 26., 8. 356.: »Сва деца воле ватру и воду више нсго лн одрасли, бар у извесним правцима. Код неке се деце та наклоносг изметне у праву, опасну „ватроманију". А шта је у ствари првобитин узрок тој општој појави? То је бесумње Фототропизам пзвеснпх оргапских материја, т. ј. привлачност сјаја светлости, супца, ватре п т. д. К томе долази још до извесног степена термотропизам, у колико сваку ћелију привлачи топлота. 0 каквој хемотаксији, т. ј. прпвлачности путем хемијских својстава, једва да може бити и речи. Та основпа својства ћелија нзврсно објашњује прнвлачиост коју пма светлост на црве, муве п по пеке птице, које често ударају својпм гдавама па велпке лампе. Код велпких се животиња, напротпв, јавља једап психички момепат, који понавља онај ннстинкт: отрах, као пгго се то п. пр. може видетп прп пожарпма шгала. Ту је најпре кретање које привлачи... То кретање код ватре (и код воде) монотопо је, готово ритмично, и за то со вероватно прп дужем гледању образују са свнм лаки циркулационп поремећајп у мозгу, којп имају дејетво као у неком полузаносу, слично н. пр. при игрању, љуљању ит.д.... Даље утичу још п зажареност, боја ватре, пуцкање н распиривање пламена... Ваља поменутп још и мешање облнка ватреиога круга, дпм п његов јак задах, прштање запаљенпх материја, развијање топлоте ит.д. Тако су, као што видпмо, приликом тога утнска сви чулни органи, до укуса, у покрету. Али код одраслих се још свесно придруже свакојаке асоцпјације: ужасна несрећа за људе, вика н јаук њихов ит.д., што нехотично више или мање изазива тајне садистичке надражаје — али овде без икаквог сексуалног ослонца. (свршиће се)

ЧЛАНОВИ 121,, 122., 148, И152. ЗАК. 0 ОПШТИНАМА Да ли иредседник — кмет — кога је одбор оаштипски , ма тражење надзорне власти ао чл. 1к8. зак. о оаштипама, разрешио од дужности, има арава жалбе аротиву такве радње надзорне власти и одбора и коме? Ово пптање у везп јо са једним, воћ расправљенпм, конкретнпм случајем: С. Р., председнпк општине Т., бпо јо неисправан и лабав у вршењу службоппх послова. Начелник среза д. решењем од 16. јула 1908. № 10762., по саслушавши председника С. Р., тражмо јо од одбора општине Т., да га на основу чл. 148. зак. о општинама разрешп од дужности. То своје решењо пошаље одбору 13. августа 1908. и одбор 17. истог месеца под № 783. донесе рошење, да со С. Р,, председпик, разреши од дужпостп, и одмах га разреши. Председпик С. Р. пзјавп противу регаења среског пачелпнка жалбу Држав-

ном Савету и преда је у законом року начелнику среском. Решењем својим од 10. октобра 1908. Бр. 5962. Државни Савет нзвестп жалиоца, да је непадлелган за расматрањс таквих решења. Као што се види, Државни Сакет је у овомо конкретном случају изнео своје гледишто на постављено питање и оно гласи: да разрешени аредседник —кмет — нема ирава. жалбе ; другпм ручима, да је решење надзорне власти, кад га одбор усвојп, извршно. Моје скромно мишљење је, да овако разрсшепн часппк има право жалбе Државном Савету, те да, према томе, на решење надзорно властп, којим јо тражпла разрешење, председппка — кмета — и одбор то усвојио, нпјо извршио. Да то и докажем: Рсшење по чл. 148. зак. о општипама јс казн а са свима карактернпм знацима и одлнкама једне казне. Доказ за то је чл. 150. зак. оопштппама: губитак права да за две годпне можо бити часник општпнскн; а ц сам чл. 148. зак. о оиштинама, пз кога се јаспо впди: да је такав часнпк морао учинити какву тожу кривицј која повлачи већу казну од оних. којо је законодавац предвидео у чл. 157. до 168. зак. о општпнама: да му је признато право одбране; п да јс надзорна власт дужна, да његове кривице иследи и своју одлуку донесе у једном образложеном решсњу (чл. 148. п 158. зак. о општпнама). Што решење надзорне властп, кајим тражи на основу чл. 148. зак. о општннама од одбора разрешење ког часнпка, пма све одлпке једног законског решења, јер је допето по пслеђењу кривнце тога часника, по његовом саслушању, и по једном поступку, кога је законодавац прописао. Што у чл. 148. зак. о општпнама нигде није казато, да против таквог решења, ако га одбор усвоји, нема места л^алби; а тако исто нн у једном другом законском пропису у зак. о општинама о томе пема помена. Наређење, пак члана 170. зак. о општинама генерално је и важп за сваку одлуку надзорне власти, осим случаја где је законом о општннама друкчије наређсно. Што је дух самога закона, да има једне више иистанције, која ће цонити: да ли је надзорна власт испунила све оне законске Формалности из чл. 148. закона о општннама; да ли су кривице такве, да председннк или кмет не треба више да остане на месту на коме је; и да ли је одбор правилно урадио, када је решење надзорпо властн усвојио и извршио. Да је и дух самога наређоња чл. 148. зак. о општпнама такав, да иде у прилог овом мом мишљењу, види со и из тога, што законодавац не предвиђа у овоме члану рок за одређивање новог избора, кад одбор усвоји разрешење (као што је то учинио у случају кад одбор одбпје н остави рок 113 чл. 149. зак. о општинама), те је према томе јасно, да је закоподавац хтео да остави времена, да се питање о уклањању реши и код Држагшог Савета.