Policijski glasnik

ВРОЈ 32.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

СТРАНА 251

кат грађаиима. Шеневски агенти готово ови су такви, те стога није ни чудо, што уживају лепе симпатије у целој Женеви и што им публика чини све могуће услуге. 1 ) Стеван Д. Тодори-ћ

ДЕГЕНЕРАДИЈА И КРИМИНАЛИТЕТ А<1о1рће Рг1и8 Било је то нешто мало више пре једног века, у епоси умножавања злочина, када се живо дискутовало о томе, да ли злочину треба противстати строгошћу или благошћу. Јозерћ <Хе МаШге, у хладном Петрограду, био је за џелата, док је ВессаНа под зрацима италијанског сунца био за хуманитет. Данас, у 1909 год., дискутују се иста питања и са истом живошћу пред новом злочиначком војском. Која су најбоља средства за одржање друштвеног реда ? То је, у главноме, тек од пре 50 год. Како је друштво прибегло хуманитарним мерама у борби против криминалитета; може се слободво рећи да му труд у овом правцу није био узалудан. Почело се прво са полагањем нада у режим казнених завода, и свуда су подигнути сјајни казнени заводи. За овим су наде положене у основну наставу, и школе су умножене. По овоме смо мислили да треба обратити много већу пажњу на радниково домаће огњиште, и раднички станови умножени су. Најзад се приступило побољшању јавних етаблисмана и развићу социјалне превенције и милосрђа. Било је разлога да се све ово учини, и добро је учињено. Али оптимисте не могу тврдити, да је криминалитет много сузбијен. И, ето, због чега се данас чују озбиљни вапаји: нисмо ли грешили уиотребљујући претерану благост ? Не би ли било целисходно да се вратимо батинама и да проширимо примену смртне казне? Нијели потребно дати правосуђу оштрије оружје од овога које данас притежава? Мислимо, да нико не жели, да се за модел XX века узме оно што је у XVIII веку називано : »О сетљив човек « (Гћотте аепбЉ1е). Тип овај, као што је познато, блиски је сродник типу свирепог човека. Ми мислимо, са многим другима, да се и у нашој епоск врло често претерује са осетљивошћу; да осетљивост није осећај хуманитета нити правосуђе већ, напротив, опасност за счгурност народних класа. Ми налазимо, да је веома страшно, кад морамо констатовати, са објављеном судском статистиком, да у 1907 год. нису пронађени извршиоци 30-000 законских повреда, међу којима је 6000 злочина. Ми тако исто мислимо, опет са многим другима, да треба појачати полицију, по-

') Можда смо се у овом излагању женевско полиције сигурности на неким стварима задржали више а на неким мање, можда смо по што-шта сасвим и изоставили, но ипак и поред свих махна, које можда има ово излагање, држимо, да смо успели, да пружимо поштованим читаоцима верну сличицу уређеља те полицнје у Жаневи. Писац.

оштрити казну за повратнике и не ослобођавати, осим врло ретко, доживотне осуђенике. Али, кад се ово и каже и учини, опет није све казано и учињено. Одбрана друштвеног реда, ствар је веома сложена. Нама проблем одприлике овако изгледа: Цивилизовано друштво притежава огроман резервоар криминалне снаге, која се распростире у свима правцима. У колико се резервоар празни, у толико више прима нових притока, тако да се ниво стално пење. Све социјалне. студије последњих година доказују, да су бедеми, којима се друштво ограђује од зла веома слаби, и да се прави лек састоји у бољем обделавању саме земље, кроз коју ове притоке буше себи корито. Да би се о овоме убедили, уђимо са лекарима, Физиолозима и педагозима у затворе, азиле и школе. У1>имо у радионице и нечисте станове ; загледајмо у мале улице и ћорсокаке великих центара. У свима овим местима, специјалисте које нас прате показаће нам анормална и деФектиозна створења: децу, одрасле и старце. Називи су многобројии: чућемо како се говори о дегенерисаним, нервозним или невропатичним, затим о хистеричарима, епилептичарима, алкохоличарима, идиотима, блесанимаи глупацима. Енглези их називају »РоеМе ттс1ес1 к ; Немци, »Мтс1егуегН§:еп 1С ; Фламанци, Мтс1ег-уеогс11§еп': Французи: »1п88иГЈ8ап1;8 или 1пГепеига теп1;аих <( или »Апогтаих«. Ове различите речи одговарају маниФестацијама једног истог Феномена. Испитујући законе развитка мисли и услове човечје психичке Формације, коистатује се код многих индивиду-а један дефицит, који се не може попунити. За предмет који нас занима сви ови разни облици могу се поделити у две велике категорије. Постоје два ступња несавршенства. Несавршени у првомступњу способни су за извесне, веома ограничене радње. Кад се ставе у повољне прилике и потчине дужем режиму заштите и специјалног васпитања, могу успетн да сами себи прибављају средства за живот. Несавршени у другом ступњу неспособни су за сваки прогрес и, како изгледа, осуђени су на проиаст. Ни једни ни други, пак, не достижу никад средњи ниво хуманитета. Они собом повлаче скуп болесног наслеђа, које наслеђе погоршава правилност њиховог физичког активитета, са гледишта физичког код њих се увек констатују поремећаји чула и нервних центара, а са гледишта моралног имнулзивност и одсуство контроле над самим собом, или осуство воље. Може се казати да код њих постоји двогуби узрок инФериоритета. С једне стране, њихова моћ резоновања и суђења тако је редуцирана, да заједничко васпитање нема никаквог утицаја на њих. С друге стране, опет, њихова способиост хтети и радити толико је закржљала да су, остављени искључиво својим силама, неспособгти да се брину о себи. Ако се о њима неко други не постара, они постају опасни и за себе и за друге.

Са гледишта моралног то је доиста једна велика нриродна загонетка зашто за једне, приликом рођења, постоји довољно услова за нормални развитак, док за друге ови услови постоје у слабој мери, а за треће никако их и нема. Ма како, у осталом било, Феномен је ту, и да би се схватио његов утицај на развитак криминалитета, потребно је довести га у везу са утицајима друштвене средине. Пре свега извесно је, да ненормаалних и деФектиозних има свуда, у скима редовима друштва: у врховима интелигенције, код богаташа, код сиротиње. Сама пак дегенарација маниФестује се у најразличнијим облицима. Интелигенција има своје ненормалне. И ако се не може допустити, са ^от5гозо-м и ЈУогсЈаи-ом, да сваки велики талент има својих аномалнја, ипак је несумњиво да међу интелигенцр1Јом нма више дегенерисаних бића. Очигледних примера за ово пружа нам историја литературе и уметности. Нећемо помињати геније, као што су били Разса1 и Ј. Ј. Ноизаеаи, чији су недостаци познати, већ помињемо мање чувене, као н. пр. Но/Ттапп-а, творца фантастичких ирича, чија је појезија, под утицајем халуцинација, по тврђењу Нете-а, била болесна. Еб.даг Рое , писац Чудноватих историја, син једне туберкулозне, путујуће глумице и једиог пијанца алкохоличара, био је дипсоман као и отац му, и умро је у делиријум-тременсу. МорФинист Оиепсеу описао је најлепшим стилом страховите кризе, у којима је губио свој разум. Један од претходника романтизма Со1еппде, творац лнричких балада, тражио је такође полета у морфијуму. Ту је, најзад, ВаиМаме и још многи други, који су показали несумњиве знаке анормалитета, и који су, можда, у својим нервним болестима црпели слособност за новим опажањима и неиознатим сензацијама. Али, оставимо ове изузетке. Једнна ствар која нас овде интересује, то је, да умно и морално несавршених има и код богаташа и код сиромаха, и да друштвена средина има, и код једних и код других, огромног утицаја на индивидуално несавршенство. Богаташи притежавају многобројна средства за одржавање слабих духом и вољом. Они их могу пристојно неговати па и сакрити. Најзад ту је новац који, по спољашности, подржава и најслабије организме. Ну, и поред свега овога, кад несавршенство дође у додир са поквареним квасцом друштва, и код самих богаташа подлеже зарази. Трулеж, која произлази од скандалозне литературе и болесних нарави; болесно ленствовање једног иоквареног света, претерана раскош, уображена сујета, необуздана жеља да се ло сваку цену врше конвенциони гестови, — све ово производи, и поред привелегија богаства, огромне скандале и жалосне свршетке. И тада ми, са целом јавношћу, нрисуствујемо »светском'' злочину.