Policijski glasnik

СТРАНА 252

Г10ЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

ВРОЈ 32.

Са изузетком неколико страсних злочина, овн „светски" злочиниисто су тако ниски н вулгарни, као и остали злочини, и готопо су увек дело несавршених бића. која су подлегли горњим утицајима. (НАСТАВИЋЕ СЕ) ... ♦!♦... УБНСТВО ОДМЕТНИКА АНЂЕЈ1КА — ЂЕЛЕ (НАСТАВАК) Да би са овим зликовцем свршио што пре, док се не би удружио са другим рђавим људима и нашао склоништа код јатака, потребно је тражене жандарме одмг>х упутити. Са мном су овде командир одреда и начелник среза рамског." Други телеграФСки извештај од 4. Јула: »Јуче сам извршио нотеру по кукурузима, појатама и другим местима, но без успеха. Ну надам се успеху, јер сам ноћас нашао јатака и уговорио да га приволи да дође у кућу овога, где би га ухватили друге новости нема к . Трећи извештај телеграФСки од 4. ист. месеца: »И јуче прође дан без резултата. Зликовац је опазио енергичну потеру и гон.ење, па се уклонио даље од Средњева. На тромеђи рамског, звишког и голубачког среза развио сам рад и у овим крајевима, но кукуруз густ и велики као гора, не види се коњаник из њега. Извештен сам да је Аиђелко пред ономадашњом потером једва умакао и само на начин што се сав загњурио у Пеку, докле га потера није мимоишла, — том приликом нашли смо његову пушку острагушу, којује одбацио, пошто је оног војника сталног кадра ранио и брзометку му отео. Анђелко не сме у куће да свраћа, широког се поља још држи. Дошао сам у везу и ступио у договор са многим овамошњим рђавим људима, који Анђелка виђају и знају му за кретање, но веле да чекају уцену, па да ми га издаду. До овог часа добио сам 10 жандарма. Очекујем и ресто по тражењу". Четврти телеграфски извештај од 9 Јула гласи: »Последњи пут примећен је и виђен у први сумрак одметник Анђелко 5. ов. м-ца око рабровачких воденица. места 3 сах. удаљеног од Средњева. Од тога доба нигде се не чује жив, По све дневне потере и поверљиви људи који непрестано крсгаре по овоме, звишком и голубачком срезу, такође ништа нису могле о Анђелку сазнати. Лако је могуће да је се уклонио из овога округа пошто се енергично гони и несигурним осећа. Остаћу овде још неколико дана у очекивању не бн ли се Анђелко опет негде јавио. Од траженог броја жандарма овде је сгигло свега 31. Чујем да ми је упућен већи број, но да их је у Пожаревцу задржао окр. начелник, што би била грешка, ако је тако. Пети телеграФски извештај од 9 Јула: »Данас око 10 сах. пре подне, одметник Анђелко, улучио је прилику кад је потера била на другој супротној страни, па прикривен у једном густом багремару,

сачекао је на њиви, место Маслово атару општине Чешљеве Барс, Стевана М. Недељковића, брата писара оп. Средњевске и из три пуцња на место убио. Том приликом случајно и далеко од овог места залутала зрна обране једног јунца и једну краву. Брзом потером од преосталих жандарма у Средњеву, пронађен је одметник у лугу реке Пека. Ту је пристигла и остала потера, па се развије пушкарање између ове и одметника, које је трајало у размаку читав сахат, док се најзад одметнику није изгубио сваки траг у непроходном лугу Пека. У бежању одметник је изгубио опанке и шипку од пушке. Од потере нико није ран.ен. Понова молим да ми се што пре упутитражени број жандарма, јер је садањи недовољан (65) ца се село Средњево и они којима одметник прети чувају и да преостаие потребан број за проналажење и успешно гоњење Апђелка. Сељаке да употребљавам за потере не могу једно што су у великом пољском раду, жетви и вршидби. Приметио сам да има људи, који би се заложили да одметника пронађу и прокажу, они чекају на уцену, коју опет није могуће определити што није истекао закони рок да се одметник огласи за хајдука и уцени. Услед јаког напора у потери, сви се не осећамо добро са здрављем. С тога би добро било да се амо на службуупути и Вељко Рамадановић, коме су ови крајеви познати, те би с тога и као одморан био од користи. Овде би имао да додам још и ово: Огромна већина живља овог краја народа никако неће да казује да је одметника срео, видео, с њим разговарао или ма шта о њему сазнао, сигурно из бојазни и страха од освете. Све моје упозоравање на вршење те грађанске дужности остало је без успеха. Дешавало со да после дан — два сазнам обилазним путем. После неког времена — дан два сазнам да је некога одметник срео и од овога хтеб узео ; да је с тим и тим говорио н распитивао за потеру; да је пред тога и тога изашао и тражио дуван, хлеб и т. д. Бивало је да су одметника многи при гоњену од котере и његовом бежању видели, срели и т. д. али нико потернике у тај мах неће известити на ко ЈУ Ј е страну измакао: на ком се месту склонио ит.д. Због чега сам морао да тражим, да се према оваквим људима нредузимају закоиске мере и строго кажњавају. Па и овог јутра, када ће погинути Стеван Недељковић, срео је Анђелка близу оног места на коме је овај убијен рођени отац Стеванов, који се самном тог дана саотајао и који ми нехте казати да је Анђелка тог јутра видео, већ он је то казао пошто му је син погинуо. Вели, нисам знао да ће на мог сина да наиђе. Мислио сам да га је прошао и отишао за Чешљеву Бару. Шести телеграфски извештај од 9 ист. месеца: »Јуче подигнута јака потера од пешака и коњаника, претресла је цео простор од Градишта па све уз Пек до Раброва у ширини преко 10 киламетара по

коме се је до сада одметник Анђелко кретао и виђао, но није га могла наићи, те је тако свршена без реаултата. Данас око 11 часова пре подне одметник Анђелко изашао је из јсдног кукуруза између села Кусића и Браничева и зауставио је на путу Љубомира Стевановића из Кисиљева, којп је пошао у Царевац на прошевину, па му предао два писма, једно упућено начелнику среза рамског, а друго капетану војног слагалишта овде у Средњеву. У оба писма одметник јадикује како је морао да остави кућу, жену и децу и оде 4 у хајдуке због вршеног ггритиска над њиме од стране општинске власти, па се зато сада њима свети. — У тим писмима и даље прети иредседнику и писару општине средњевске, изјављујући да ће улучити прилику и побити их па ма их још већи број жандарма чувао. Кад то изврши, јурнуће у село побити што дохвати, а уверен је, вели, да ће том приликом и сам погинути. — Баш у том времену и у близини овога места на коме је Анђелко писмо предао, крстарило је једно одељење од пет жандарма, и одмах по пријему писама Ан1)елкових упутио сам колима 20 жандарма у том правцу, који су после кратког претресања кукуруза на 1500 метара од оног места, на коме је Анђелко она писма предао, наишли га и пушкарали се кратко време, јер је Анђелко и овога пута успео да се дохвати провала и лугова и у њима изгуби. Половина жандарма (од 60) колико их свега имам, наоружана је маузер-кокином пушком и Анђелко је могао, који има брзометпу, овога пута да умакне само због тога, што је онај жандарм који је Анђелка први спазио, најближи му био и пуцао, имао кокину пушку која га је још н слагала, а на кога ј з Анђелко три пут пуцао, док је овај успео да рђав метак замени другим. Међу њима има само мали број који су учествовали и вични гоњењу хајдука и да је и то један од узрока зашто је Анђелко већ у три маха успео да испред потере умакне. Све мере- и све моје стечено искуство у оваквим приликама употребићу да се до повољног резултата доће, али би се до њега и много лакше и брже дошло кад би ми био послат тражени број жандарма и кад би Анђелко за хајдука био оглашен и уцењен. Седми телеграфски извештај од 13. јула гласи : »Данашња потера од жандарма успела је да одметника, — хајдука — Миловановића у непрегледним кукурузима и врбацима убије, после његове кратке одбране. Опширан извештај поднећу по моме повратку«. А ево, како је убијен Анђелко. Још 12, јула у вече направио је г. Тодорић распоред потере за 1на овај начин: Одредио је 10 четица од 5—-6 људи. У свакој таквој четици било је по неколико жандарма и по 1—2 потајника. Прву четицу предводио је срески начелник г. Пантелић, другу г. Рамадановић, трећу г. поручник, командир жандармеријског одреда, четврту писар среза рамског, г. Станимир Димитријевић, пету