Policijski glasnik

БРОЈ 35.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 275

Нико се од по луге није усудио да му аддговори, већ је сваки ћутао. ГроФа издаде стрпљење. — Лудаци једни! викну он. Јесте ли ви глуви или неми ? Евгенија му приђе. — Догодило се — Шта ? — Госпођи се гроФици десила несрећа. — Несрећа? — Да, господине гроФе. — Несретан случај? Болест? говорите! — Госпођа грофица — Дакле ? — Госпођа је нађена мртва. — Мртва ! •— Да, господине гроФе. — Где ? — У својој соби. — Како ? Где ? Он јурну уз степенице. Евгенија потрча за њим. — Госпођа је у постељи. — То је немогуће ! ГроФ већ беше устрчао горе. Он гурну врата од собе и нагло се заустави. У соби је била мртва тишина и слаба светлост вошаница осветљавала је собу. Он изгледаше, као да не верује својим очима. — Мртва! ГроФ погледа на тело које лежаше на кревету и инстиктивно клекну. Две жене, које се мољаху Вогу и које клечаху код ногу госпођиних, устадоше. ГроФ је изгледао као да је молитвом занет и метнуо је руку на очи, као да хоће да обрише сузе. После овога, гроФ упита за детаље. Послуга га обавести о свему, што јој беше познато, за визиту комесара полиције итд. и они, који га посматраху, беху запазили на његовом лицу израз као неког задовољства, што их беше врло изненадило. За тим поново гроФ клекну и отпоче МОЛИТВу. (НАСТАВИЋЕ Се) С Француског Милутин Т. Марковић

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова пигања: I Суд ошнтине кусићске, актом својим Бр. 1050, пита : »Пресудом овога суда од 22. -Фебруара 1906. год. № 215, а по тужби једног лица из Кусића, за извршену му крађу, осуђене су са по ает дана затвора две женске из истог села. Једна од њих, као незадовољна, на ову пресуду, поднела је општинском суду жалбу противу пресуде, управљену на пожаревачки првостепени суд, коме је ова општина тада и припадала. Шалба је благовремена. Општински суд, примивши исту, протоколисао је под 2С. ®ебр. исте године № 236, и на полеђини исте написао спро-

вод исте као и осталих акта за поменути суд, но није нашао за потребно да их суду пошље, већ оставио у општинску архиву међу стара акта, где је предмет случајно сада нађен. Зато суд моли за извештај: 1. Шта треба са овом жалбом и пресудом радити; има ли мес.та слати пресуду и жалбу на расматрање и коме суду, јер је сада ова општина по подели прешла у надлежност другог првостепеног суда? 2. Да ли је ова пресуда према оној осуђеној, која се није жалила, постала извршна ? 3. Ако овде има какве кривице што ова акта нису послата суду, ко је за то крив — да ли сви бивши часници општ. суда или сам кмет са деловођом, који су спровод за суд потписали а послали нису, и ко их и коме треба оптужити?" — На ово питање одговарамо: По другом ставу § 396. крив. закона, кривице за крађу преко десет гроша чаршијских застаревају за годину дана. Како и кривица, за коју су осуђене поменуте женске, према величини осуде (пет дана) долази у ред кривица које застаревају за горње време, то је и она застарила, јер је од 26. Фебруара, 1906. године, као дана подношаја жалбе, па до сада, протекло више од године дана, узимајући наравно, да је пресуда обема саопштена пре 26. Фебруара поменуте године. Пресуда, пак, која је застарила, не сме се извршити у погледу казне ни према оној која се жалила, ни према оној која то није учинила, нити се сада у опште може слати коме суду на разматрање. У погледу досуда по грађанској части, иресуда се ова може извршити према оној осу^еној, која се није жалила, а према оној другој не, јер према њој није у опште постала извршном пре него што је застарила. На сваки начин да су криви они часници, који су намерно стрпали пресуду и жалбу у архив, ако се ово утврди, и њих треба оптужити среској власти за дело из § Г28. крив. закона. У први мах могу се оптужити само деловођа и кмет који је лотписао писмо за суд, јер је претпоставка да су они били дужни да се старају, да акта и оду суду, коме су требала отићи. Ближа истрага, наравна, казаће колико су они криви а колико други, ако још који у овоме послу суделовао буде. II Суд општине велико-лукањске, акгом својим Бр. 2215, пита: »Код суда ово општинског постоје две тужбе противу Тоше Станчића овд. за дело из § 3^75. тач. 1. и § 375 а крив. закона./СуД ово општински по поднетим тужбама водио је извесно ислеђење, али коначно ислеђење још није довршио, те зато још ни пресуде своје по истим тужбама није донео. Тужени Тоша, не зна се из кога разлога, предао је 3. тек. месеца пошти две жалбе, које је суд ово општински примио 5 тек. м-ца, и из њих видео, да је речени

Тоша ове две жалбе поднео противу пресуде ово општинског суда, по поменутим тужбама тврдећи у жалбама, да је тим пресудама кажњен са по десет дана затвора и осуђен на накнаду трошкова. На жалбама овим прилепио је таксу у маркама од по 10 пара дин. По тариФ. бр. 88, а у вези са бр. 98. закона о таксама, на жалбама изјављеним противу пресуда општинских судова лепи се такса у маркама од два динара, а ако пак то у своје време није учињено, власт која жалбу са недовољном таксом прими биће дужна поступити у свему по чл. 9. закона о таксама. Како је пак суду ово општинском познато да по тужбама именованих лица никакова пресуда или решење није донето, већ да се ти предмети налазе у току кривичног ислеђења, и да према томе није ни имало места поднетим жалбама; то сада настаје питање у следећем: Сме ли и може ли суд ово општински, на основу чл. 9. закона о таксама, жалиоца Тошу својим наредбама позивати да недовољну таксу од по 1 -90 динара полаже, без обзира што је са поднетим жалбама похитао и што нема никакова пресуда или решење, па тек после када таксу положио буде донети решење и саопштити му да жалбама није имало места, или не сме, ако пак не сме онда шта ваља чинити са неумесно поднетим жалбама, а да се закон не повреди и нико не оштети ? с< — На ово питање одговарамо: Кад суд по тужбама у опште није донео никакве одлуке, нити је што саопштавао туженом, а он, међутим, подноси жалбе на уображене пресуде, онда он врши један непотребан, управо излишан посао. На полеђини тих жалаба констатовати да пресуде не постоје и то саопштити жалиоцу, па акта оставити у архив. Нема места позивању да накнадно полаже таксу, јер и ако је он акте, упућене суду, назвао жалбама, то у истини нису жалбе, кад нема пресуде које би их изазвале, него просте представке упућене општинском суду, које у опште не подлеже такси. Кад суд донесе пресуде и саопшти их туженом, па он не буде задовољан, њему ништа не смета да у законском року иоднесе жалбе на ове пресуде. III Суд општине крепољинске, актом својим Бр. 1738, пита: »Један грађанин овдашњи, предао је овом суду једну молбу, упућену суду и одбору општинском, којом тражи да му суд и одбор дозволе, да на реци крепољинској подигне од слабог материјала воденицу са једним витлом, у атару ове општине ван села, т. ј. у пољу. Река је сувише слаба, т. зв. ,,поточара«, те лети за време велике суше — врућине не може да ради. Подизање воденице ником није на сметњи нити од штете, јер овај то хоће да учини на своме имању а да из реке — корита изузме воду потребну за рад