Policijski glasnik

ВРОЛ 44.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 349

— Нашли смо се у преФектури. — Зар се нисте свађали? — Хтео је на мене да пзлије своју љутњу. Чак ми је претио да ће ме шамарати. — Па како се завршило? — Сутра ћемо се тући. — Не дам ја да се ви бијете, нарочито сад кад је свака опасност отклољена и кад имамо пред собом сјајну будућност. То је лудост! — Друкчије не може бити. — Ако те убије ? — Неће, не бој се, рече гроФ смешећи се. — Шта ти знаш ? — Одлично рукујем мачем. — Али ако се бијете пиштољима ? — На мени је да бирам оружје и изабраћу мач. Буди спокојна, драга моја, и не плаши се ничега. То је једини начин да будемо вечито мирни и спокојни. ГроФнца лежерно уздахну и рече : ипак се бојим. — Лудо! — Целу сам ноћ сањалаужасне ствари и веома сам узбуђена услед тих снова. Имам предосећај неке опасности и плашим се нарочито двобоја. Волела бих кад се не би излагао тој опасности, јер можеш бити рањен или убијен. —■ Натраг се не може; у том бих случају пропао. — Видиш ли да си добро радио, што си слушао моје савете. Сад си потпуно миран и скинуо си са леђа једну тако дрску жену, а при том врло богату. Сад ћеш ти наследити њене милионе. — Истина је. Али, куда сам све морао проћи? Ах да ми није све за руком испало ? До последњег момента био сам без капи крви. Шта бих радио, да су ме задржали као убицу! Та ме помисао чини болесним и кад би ме требало стрпати у затвор, ја бих се за времена убио ! Ах да знаш како сам се осећао, кад сам видео маркиза у пратњи комесара полиције и осталих жандарма. Помислио сам, да ми је откуцао последњи час и ни за живу главу не бих више желео, да доживим овакве моменте. — Сада је све свршено, рече гроФица. Стегни срце и буди куражан, драги пријатељу. Само још да се дуел сретно сврши! — Ах! дуел ме не плаши. Уживам симпатије свију и цео свет налази да је маркизова улога дрска, срамна и бедна. Отишао је у амбасаду да тражи сведоке и сви су га са презрењем одбили. — Заиста ? — У Парнзу не познаје никога, сем особља у амбасади и сутра ће ми, без сумње, као сведоке пратити два ОФицира, на које је наишао у касарни. Заиста смешно ! — Мрзим тога маркиза из дубине душе, због неприлика, које нам ствара и због њега ћу имати још горких часова. — Због дуела? — Да. — Не брини се ништа! Одједном слуга отвори врата и рече: ' —- Ручак је на столу, госпођо ! ГроФ узе под руку гроФицу и уведе је у собу за ручавање. Сада су били

веома сретни и задовољни, јер су позитивно држали да су дефинитивно отклоњене све опасности, и да је цела ствар за увек легла. VI Трагање. Чим се маркиз удалио, Марк Жордан приступио је своме задатку са невероватном активношћу, која га је увек карактерисала. Детективу је било потребно да успе, у толико пре, што је маркиза био уверавао о позитивном резултату са много већом сигурношћу, но гнто се и сам у успех надао! После свега овога, неуспех би био за њега ужаоан пораз, а било би му нарочито тешко, да остане некажњен један од најдрскијих и подлијих зликоваца, за којима је он до данас трчао и јурио. На сваком кораку, приликом трагања, наилазио је детектив на оно, што је тражио и сваког би се пута зарадовао и са задовољством констатовао, да му све испада за руком. После овога, Марк Жордан метнуо је свилен калем у цеп и одмах се одвезао у улицу Перголез и отишао право у радњу, где је овај калем куплзен, јер по етикети, која је била на калему, лако му је било сазнати за радњу. Сам тај Факт, што је та радња била у близини гроФичиног хотела, био је за детектива једно ново откриће, које је ишло у прилог његових сумњи. Сигуран је био, да је калем купила гроФица, да га је дала своме милоснику, и да га је она натерала на извршење ових злочина. Ова радња, која се налазила у улици Перголез, била је врло малаи држалају је једна старица, која је продавала само ситнице иједва успевала да заради толико, колико јој је за живот било потребно од данасдо сутра. Муштерије су у ову радњу долазиле врло ретко и долазак Марка Жордана био је готово догађај. Чим је детектив ушао унутра, старица је устала и ставила му се на расположење. Она му хтеде еспап понудити, али је детектив предухитри и рече: . —Не долазим ради куновине, госпођо, већ за једно обавештење, које ће те ми ви сигурно моћи пружити. — Жалим, госиодине, што ми нисте муштерија, али то ме ипак не спречава, да вам се ставим на расположење. Дакле, шта желите ? Марк Жордан узе из џепа свилен калем, пружи га старици и рече: — Да ли је овај свилен калем купљен код вас ? Старица мету наочаре на очи, загледа конац, па рече: — Да, господине, у осталом и сама вам етикота казује адресу. На тај начин правим себи рекламу. Шта впше, сећам се, да сам продала тај калем конца пре кратког времена. Такве калеме продајем два до три комада годишње, пошто кемчм много муштерија. Како је старица кмала навику много да прича, то је Марк Жордан пресече и рече: — Сећате ли се, госпођо, коме сте могли продати овакав свилен калем? — Да, господине, сећам ое врло добро. Продала сам га једној малој девојчици,

која служи код ове госпође, што станује у мојој близини — то је гоопођа гроФица. ... чијег се имена не сећам. — Да није гроФица од Тор-а. (ИАСТАВИЋЕ СЕ) С француског Милутин Т. МарковиЋ

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I Суд општине баричке, службеним својим актом пита: »Суд ове општине приступио је извршењу једне своје пресуде и решењем свога члана, коме је та пресуда била дата у извршење, одредио је једно извесно лице за стараоца попнсатих отвари. То лице није се хтело примити за стараоца и иошто законих узрока за то није имало, суд га је на основу § 466. б. грађ. суд. пост. казнио. То лице изјавило је жалбу против те пресуде и жалбу је предало поштн на повратни рецепио четвртог дапа по саопштењу. Сада настаје питање: да ли је та жалба благовремена или није н по ком се закону њена благовременост цепи. Да се узме оцена благовремености по §§ 15. и 16. полиц. уредбе не може; јер гра!)ански поступак као специјални закон, нема ничега заједничког са полицијском уредбом. Да се узме по § 16. суд. грађан. поступка донекле би и имало места, јер је општински суд ову пресуду донео. Да се узме рок од 15 дана, томе још мање има места, азаконодавац ннје предвидео ни право жалбе против пресуда донетих § 466. б. нити је пак рок за то одредио. Опглтина ова моли за потребно обавештење који се рок узима за ове ствари." — На ово питање одговарамо: Рок је за жалбу ио оваквим осудама 15 дана. Зашто је толики рок, видеће суд из обавештења, које је дато у Ј. броју овога листа за ову годину под I, кад већ ово нијс у своје време прочитао. Поред овога нека суд прочита и одговор под I дат у 30. броју за ову годину. II Суд општине рогачке, актом својим Бр. 1633, пита : »Пре пззесног вромена једно лицо украло је једном грађаннну два спопа жита, које је било саденуто у троснопцима, на отвореном пољу у потесу. Оштећени дозва ко је ову крађу извршио, и против иетог подигне тужбу код овог суда и тражио је да се са криг.цем по закону ностули. Суд је овај предмет узео у поступак, и како је процена два дпнара, то је дело на основи иризнања окривљеног и § 391. кр. закона пресудио, и окривљеног осудио на затвор и накнаду штете. Ово је учињено ослањају&и се на објашњење тога,