Policijski glasnik

ВРОЈ 47.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 371 П

1) за тридесет година, ако осуда гласи на смрт или казну доживотног лишења слободе; 2) за двадесет година, ако осуда гласи на лишење слободе веће од десет година; 3) за петнаест година, ако осуда гласи на робију до десет година или на другу коју казну лишења слободе, веКу од пет, до десет година; 4) за десет година, ако осуда гласи на тежи или лакши затвор нећи од две, до пет година, или на норчану казну већу од лет хиљада марака; 5) за лет година, ако осуда гласи на тежи или лакши затвор већи од три месеца, до две године или на новчану казну већу три стотине, до лет хиљада марака, и (>) за две године, ако осуда гласи на какву мању казну. (НАСТАВПКВ СЕ) Д. В. Бакић ГРАЂАНСКА 0ДГ0В0РН0СТ И НАКНАДА Н1ТЕТЕ УЧИЊЕНЕ КРИВИЧНИМ ДЕЛОМ

(СВРШЕТАК) »Сами принципи овога система изгле»дају ми рационални. 1 ) Ако је истина да је »кривична правда као и грађанска правда »један дуг друштва према његовим чла„новима, то само у томе смислу друш„твена власт дужна је да да свакоме од „њих судије и да она узме на се њихово »плаћање. Исто тако, било би неправедно »натоварити на осуђеног, ма колики део „оаштих трошкова кривичне правде, так„вих као што су н. пр. плата власти. Али »оеобекм трошкови у кривичном процесу, »т. ј. трошкови који су неопходно нужни »за вериФИкацију дела и кривичне одго»ворности виновника, такви као трошкови »око вештачења, саслушања сведока и.т.д. »пошто су нужна и директна последица »нарушења, конституишу саецијалну и »особену штету чију накпаду дугује кри»вац и коју би било неправо натоварити »на све чланове друштва. С друге стране, »и ако правда захтева да се оптуженом »накнаде трошкови одбране, кад резул»тује очевидно из претреса да он није »учинио дело које му је приписивано, »треба прпметити ово двоје: 1°. државни »тужилац, осим личне кривице, која би »доказивала тада његову пристрастност, »био је дужан да ради ако су лротив »окривљеног постојале озбиљне индиције »које су захтевале гоњење; 2°. отпуштање »не значи увек да је олтужени невин. „него просто да нијо крив, са казненог »гледишта, за дело које му је приписи»вано. Допустити оптуженоме, који је »ослобођен да тражи од државе накнаду »за своје трошкове одбранс. било би спре»чавање акције државног тужиоца на ве»лику штету друштвеног интереса, у исто »време одобрити накнаду штете јсдном »лицу, које је најчешће својом личном »кривицом мотивисало истрагу чији је »предмет било. Најпосле, право је да по»вређена страна, која се није ограннчила

') ваггаиЛ. Стр. 299,

»на давање тужбе и оставпла државном ту»жиоцу да суди о олортунитету и лравцу »истраге, иего је интервенисала у процесу »упућујући га директним путем својим »тражењима, или гридружујућл своју ак»цију јавној акцији која је већ поведена, »будс осуђена, али само ако изгуби, на »накнаду трошкова које је причинила њена „интервенција". Наше законодавство. Одредбе о судским трошковима, изложене су у глави XXIV кр. пост. у § § 322—348. у којима је јасно изражено која су лица одговорна за трол1кове око ислеђења и суђеља казнимих дела. У систему који је усвојио наш закон ове трошкове плаћају: 1. осуђени т. ј. виновник кривичлог дела који је за исто осуђен. — § 322. кр. пост.: »осуђени плаћа следеће трошкове: „1. трошак и дангубу сведоцима, вешта»цима и тумачима; 2. трошак и дангубу » прив. тужиоцу; 3, награду свом браниоцу, »ако га је имао; 4. трошкове учињене за »његово издржање за време ислећења н »суђења, ннаподвоздо апсанског заве»дења где је овај потребан; подвозне п »путне трошкове чиновника н служилаца, »ако су какви нарочито на то упогреб»љени, у оним случајевима, у којима иначе »по уреоби њима то припада. Трошкове под бр. 4. и 5. плаћа држави одмах, па дотична власт тражи наплату доцније од кривца ако их може наплатити и у случају инсолвентности кривца падају на терет државе. Саучасници плаћају трошкове солидарно, ,но суд може према степену кри»вице свакога, одредити веће или мање »чести, које сваки поједипи платити мора, „поглавито у оном случају, кад би за кога »нарочити трошкови учињени били«. § 329. 2. Оатужени, који је био ослобођен од »казне из педостатка довољних доказа, као и они који би пресудом суда за не»вине оглашени, или у случајевима § 250. »решењем огпуштени били, или спрам »којих би започето нслеђење по § 29. пре»кинуто, као и они који би пресудом »или решењем поротног суда билл осло„бођени, ако су каквнм год незаконим »или нелраведним делом својим кривпчно ислеђење протнв себе изазвали. к 3. Приватни тужилац у случају: »ако „је ислеђење чнњено по тужби приватног »тужиоца у онпм случајевима, у којима »се оно само но тужби приватног исле»ђнвати и судити нма, па оптужени буде ,са свим ослобођен, или приватни тужи»лац ислеђоње зауотави, или од тужбе »одустане, онда овај плаћа трошкове и „таксе." »Ислеђујући званичпици н сви они »којп подигну тужбу због казнимог дела, »које се по званпчној дужностн исле^ује »не могу се осуђивати на накнаду тро»шкова око ислеђења учињених, оспм кад »је прив. доносилац лажно донпшење у »знању учинио. — § 331. кр. пост. Видели смо да у систему Француског закона трошкове гоњења кривца, плаћа држава у напред, ако је исто било на за- ' хтев државног тужиоца; гра^анска страна, ако му је имало места на захтев о ве стране, које накнађује страна која подлегне у 1

процесу: осуђени, грађанске странке или лица грађански одговорна. По н ;шем § 322. крив. постулка држава плаћа одмах само трошкове под бр. 4. и 5. у овом §-у изложене. Свн други трошкови као : трошак и дангуба сведоцима, вештацима, тумачима, бранилачка награда наплаћују се доцније по лресуди од осуђеног или оптуженог ако је овај осуђен по § 328. на плаћање трошкова мадаје од казне о ;лобођен, или од прив. тужиоца у случају којп предвнђа § 330. кр. пост. Ну ако је оптужени ослобођен од кривично одговорности и није изазвао ислеђење прогив себе ничим, те није могао битп осуђен на накнаду трошкова, а дело се извиђало ао званичној дужности, онда ови трошкови сведоцима, вештацпма, прпсутнииа при ислеђењу, тумачима, процониоцима, остају не накнађени, јер их у овом случају не плаћа ни опгужони који је ослобок)ен, а није изазвао ислеђење, ни прив. тужилац, јер со дело нзвиђадо по званлчној дужности, ни држава. МеЈ,у тим ови су трошкови нарочито сведока, који морају да долазе суду ради сведочења често из удаљених места од седишта суда, доста знатни, и било би умесно тражити начина за њихову накнаду, у овоме случају, било од државс, која има задаћу да спречава кривична дела, било од гра^анске стране у процесу, која својом ин гервенцијом често проузрокује ове трошкове. По К. ОдггаиЈ-у Милош №1. Станојевић судија.

КРИМИНАЛНА АНТРОПОЛОГИЈА (СВРШЕТАК) Видели смо колику криминалну важност имају економскиуслови. Према овоме, све мере у циљу ноправке и усанршавања ових услова ишле би директно против злочина. Исто тако п реФорме политичке — један режим иителигентно слободе рђаво би утицало на лолитичке злочине у свима њиховим облицима, као год што бп реформе уприватном праву, као н. пр. у погледу признања ванбрачне децс. истражнвања матернитета, развода брака ит.д. несумњиво смањиле пзвесне злочине: побачаје, детоубиства, браколомство и т. д. који су данас теоно везани за недостатке и строгост нашег цпвилног законодавства. И у религиозном реду брак свештеника смањио би знатно злочино против јавног морала. Међу најважнијим превентивпим средствима треба помепути она, која састављају научну полицију. Важност ове дисциплино у томе је, што са сигурношћу одређује антрополошку дијагнозу ухапшених и осуђених индивидуа, п на тај начин олакшава њихову класиФлкацију и пзналажење критеријума за сходлу нримену казне. У профилаксију злочина долази и активна борба против алкохолизма, која се не састојп само у казненнм одредбама против пијанства, нити је ограничена на Фискалне одредбе, које имају за циљ да