Policijski glasnik

БРОЈ 49.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 385

СТРУМНИ ДЕО 0 ПРОДАЈИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА СУДСКИХ (ВАСТАВАк) Још ћемо, односно дужника и лица под отечајем, напоменути само ово: да ништа не смета да дужник и лице лод стечајем могу лицитирати, као луномоћници , за неког другог, само ако тај други има лично способности да буде надметач на јавној лродаји. Н. пр., продаје се имаље једног лица које је тутор, то лице, ако не може лицитирати за себе, може, на гачин како то предвиђа закон о старатељству, лицитирати за своју пупилу. Ту не бисмоимали никакву повреду §-а 479., јер ту је дужник само физички надметач, иравни надметач, оиај на кога мисли тај пропис, јесте маса (пупила), јер СЈш тап(1а1; 1рае 1ес188е У1с1е1иг. Да лице под стечајем може бити пуномоћник (уговорпи, наравно, пошто, по чл. 21. зак. о старатељству, »Не могу бити старатељи ни спомоћни старатељи: 6., који со под стециштем находе®), о томе не може бпти сумње. На нрвом месту, као што смо већ казали, лице лод стечајем не губи лравну способност, због чега оно може да закључује уговоре. па, дакле, и уговор о пуномоћству (§ 609. грађ. зак.). Затим, зато што се пуномоћник не обавезује оним иравоим послсЉ који за свог властодавца закључи, већ везује овога (§ 620. грађ. зак.), могу бити пуномоћници и релативно неслособна лица (§ 621. грађ. зак.), н. пр., малолетници од седме до двадесет прве године или распикуће. (Малолетник до седме године или умно оболело лице не може бити пуномоћник: власт пуномоћникова проистиче из уговор а о пуномоћству, а та лица, кајО апсолутно неспособна по § 533. грађ. зак., не могу закључити никакав уговор). Ако би, иоводом пуномоћстза, стечајни дужник постао дужник свога властодавца, н. пр., у случају §-а. 617. грађ. зак., разу ме се да таква његова обавеза не би имала дејства према стечајној маси (§ 25. зак. о стец. поступку). в. Извршилац ародаје. Чиновник којп врши продају не може бити лицитанат из тога разлога што би он могао, благодарећи власти и утицају који има, удесити ствар тако да продаја на њему остане, и ако би се понисано добро могло продати скупље. Оснм тога, незаинтересованост коју власт треба да покаже у вршењу својих Функција само може подићи углед њен у очима појединаца. У Француском праву, по чл. 711. грађ. суд. поступка, не могу бити надметачи (1ез еисћопззеигв) на .јавној продаји „чланови суда код кога се врши продајна процедура". 1 ) По истом пропису, не може се надметати ни „Гауоие роигбшуап!" , а то је 1'ауоие који је тражио принудну наплату, (1Јв8 ауоиеа су нарочити ред спомоћних 1 ) Питање се поставља само за сл) 7 чај да јеједан од тих чланова хипотекарни поверилац на добру које се излаже јавној иродаји. Може ли он лицитирати? Пгсци су подељени: по једнима, забрана чл. 711. односи се и на тај случај, по другима, као што су, н. ир., Во1кагЈ, Со1те1-Ваа#е и СИазвоп ( ор. сИ , II, р. 451), такав члан суда могао би бити надметач.

органа суда који појединце заступају у грађанским споровима, јер, у Француској, појединцима није допуштено, као код нас, водити лично парницу. Оагзоппе!, Ргесгв Ле ргосбЛиге сШ1е, р. 171 е! зију.; ВопШа, ор. сИ., РгетЈег зетез^ге, р. 44). У аустрпском закону о извршењима (РхесиИопзог(1пип^), а специално у његовом §-у 180. у коме се говори о лицима која не могу лицитирати, стоји и то: »Исто то важи за С УД И ЈУ који руководи продајом, записара и добошара«. (СИеЈсћез §111 уоп <1ет с!еп Тегтш 1сНеш1еп Ејсћ1ег, с!ет ЗоћпНГићгегипс! АизгиГег). Исто то важи, што значи да ни тим лицима није допуштено надметање. 1 ) Забрана да чиновник који врши продају може лицитирати има се применити увек, дакле и онда ако тај чиновник није полициски орган. Ми ово велимо стога што има и других органа који могу вршити егзекутивне наплате. Тако, 1°, Г1о §. 13., иресуде општинске извршују сами општински судови (»Општииски судови ... пресуде своје извршују сами« — §. 13. став ирви хп (гпе), осим ако би се таква пресуда имала извршити из непокротнога имања, у коме случају „општински суд писаће дотичној власти полицијској, која ће пресуду извршити ио општим правилима о извршењу® (§. 13. став 5.). Дакле, орган суда општинскога који врши продају ради наплате пресуде истога суда не може се надметати. Видећемо доцније, у параграФу о уништају јавне продаје, да ли има и каквих санкција овој забрани, пошто онесаикције која п'1стоји, за ту забрану, код продаја (непокр^тних добара) вршених од стране полициских чиновника, то јест уништај продаје (§. 501. у вези са §-ом 479.), овде нема: по §. 506. »Јавна продаја покретних ствари не може се уништити него се може само накнада штете тражити...« Наведени пропис тиче со и продаја које врше општински судови, јер те продаје имају за предмет само покретне ствари. Истина, у даљем ставу истога параграфа додаје се: „. . .осим ако би било злоупотребљења и непоштења од стране извршитеља и купца®, али питање је да ли наш случај долази под то наређење, питање којим ћемо се, такође, доцоије занимати. 2°, Пресуде и решења (осудна — §. 454.) донесена у корист Управе Фондова, као заложнога повериоца, по зајмовима које она даје појединцима, извршује сама та Управа, односно њени чиновиици, што се види из првога става чл. 53. закона о Уређењу Управе Фондова од 8. Јула 1898. године (»Извршење наплате из заложеног имања, Управа ће вршити нарочитим својим органима или пуномоћницима, а по пролисима овога закона«). Извршилац продаје, за рачун Управе Фондова, не може ое, такође, надметати: пошто се, у принципу, и овакве јавне продаје врше по прописима грађ. суд. поступка, од кога се чине само она одступања која су иредвпђена у чл. 55. закона о уређењу Управе Фондова, то се на исте продаје има применити, наравно, и пропис §. 479 одно•) Сапз1ет, ^ећгШсћ Лег везсћгсШе џпЛ Тћеопе Лез Оев1егге1с1пвсћеп СгкИргогеазгесМез, 2«ге14е8 Вапј, 8. 856.

сно лица која не могу бити лицитанти. Санкција тога прописа, ако је лродаја имала за предмет непокретно добро, лежи и овде у §. у 501.. Ако је, пак, Управи Фондова служила каозалога каква покретна ствар коју је јавном продајом она продала (чл. 58. истога закона), питање о санкцији речене одредбе §.-а 479. у том случају. питање нотирано и у претходној тачки, расправиће се доцније. 3°. По закону о непосредном порезу, а поименце по чл. 107., наплату иореза и приреза врше пореске власти, поред полициских и општинских, што значи да ни порески орган који врши једну такву наплату (§, 465. тач. 1. и 2.) не може бити лицитанат, јер се и те наплате врше, у главном, по одредбама грађ. суд. поступка. 4°. И у опште, кад год се врши каква јавна продаја, извршилац се не може надметати, као, н. пр., када се, тим путем, наплаћују таксе које се, ма из кога разлога, нису у почетку наплатиле (чл. 19. зак. о таксама), или царинске дажбине, и т. д.. Јер, ооим тога што се, код свих јавнпх продаја, имају примепити пролиси грађ. суд. поступка, изузев већ даје каквим спе циалним законом друкчије наређено, може се, за искл.учење извршиоца из надметања продаје, навести и сама га(ло 1е§ч8. Али, како су ехсерМопез 81пс1д881тае т1;егрге1 ;а1 ;10Ш8, одредба §-а 479. о забрани да извршилац продаје може бити надметач не сме се проширити и на друга лица, па ма како да би могло бити и разумљиво и корисно да се и она од лицитирања одстране. Тако, н. пр., не би била неуредна продаја на којој би б 10 лицитанат срески начелник, ако он није вршио продају него његов пиоар, као што не би била неуредна ни продаја извршена за рачун Управе Фондова, на којој би се надметао један од чиновникате Управе, само ако тај чиновник није у исто време и извршилац те продаје. Судије и чиновници онога суда који је надлежан да расправља о уредности једне продаје могли би бити, сасвим, надметачи на тој продаји. Разуме се да, н. пр., судија лицитанат не би могао решавати у спору поведеном због исте продаје, пошто би он био у њему заинтересован (§.52. тач. 1.). У Француском праву, као што смо видели 1 ), не могу бити надметачи ни судије онога суда који има да суди о правилности егзекуције. Додаћемо да, и код нас, то не може бити за препоруку да горе побројана лпца, која, по законском тексту, могу лицитирати, буду надметачи на јавним продајама на којима она, због свога звања и положаја, могу, било у једном било у другом правцу, вршити штетан утицај. 2 ) (наставиће Се) Ж. ПериЋ

') ВоНагс!, Со1те1 - Оаа{*е е! СИаааоп, ор. сИ., II, р. 450 е1 451. 2 Ј Да ли ее може надметати добошар? Ми смо горе видели да, у аустриском праву, ни он (АиагиГег) не може битп лицитанат. Ми мислимо да по правилу; које смо малочас цитирали, да законске нзузетке треба тумачити у најужем смпслу, код нас би добошар могао бати надметач. § 47 9. воли да не може лицитирати чиновник који продају врши, а под тим чиновником не може се, на сваки начин, разумети и добошар.