Policijski glasnik

СТРАНА 386

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 49.

ПРОДУЖЕНИ ЗЛОЧИН (наставак) 2. Године старости учиниоца. Неки од појединачних актова учињени су пре него што је оптужени имао пуних 12 година, а други опет пошто је већ ту годину навршио. Раније учињени актови отпадају и имају се сматрати да нису кажњиви по сили прописа § 55. к. зак., а за доцније има се оптужени предати суду, да му суди с обзиром на § 56. к. зак. 14 ) 3. Олакшавају&е и отежавају&е околности. Било би противно изнетоме гледишту о јединству продуженога злочина, кад би се у овоме издвајали његови појединачни актови, па само некима од њпх придавале какве олакшавне или отежавне околности. Ове околности имају да се признају учиниоцу таквог злочина у погледу тога злочина као целине, а не само у погледу његових појединачних актова. 15 ) В. На случај одбацивања појма о продуженом злочину. Сви изнети случајеви расправљају се веома просто и сигурно; подвојености мнења, која постоји при примени појма у законодавству, овде не може да буде. Тако: При измени закона потпуно се примењу.ју начела, која су утврђена прописима § § 2 и 11. каз. зак., према времену, када су учињена поједина дела, о којима се суди. Ово важи и у погледу година старости учиниоца; сва дела, која је учинио пре његове 12 године отпадају и њему ће се судити само за она дела, која је доцније учинио. Исто тако и што се тиче олакшавних околности, оцена се упрошћава и избегавају се тешкоће, које при примени појма могу да наступе. Према изложеноме неоспорно је да се при примени појма продуженог злочина у законодавству, с једне стране чини из-

14 ) Олесхаузен ор. 011. код § 55. п. 4, Оер ор. сН. стр. 193. 15 ) Оер ор. сИ. стр. 184, Дајемо овај пример: Лопов чини нродужени злочин крађе у 6 пута и он признаје да је ту крађу вршио свега 4 пута, али се нађе да је крив зд свих 6 појединачних актова. Сад за она 4 акта, што их признаје, може му се ставити у олакшицу околност из т. 7. § 59. к. зак., а шта ћемо за она друга два акта, која не признаје.? Од оцене суда зависи у опште оће ли се оптуженоме да призна каква олакшавна околност, и овде та оцена мора бити једноставна за цео продужени злочин као једну целину па се она мора у целости признати или одбацити, јер се појединачни актови не могу ни у овом погледу цепати. У нашој судској пракси не поступа се овако, већ се таква олакшавна околност придаје појединачним актовима, што је свакако погрешно. Међу тим суду не би ништа стајало на путу да ту олакшавну околност слободно цени, па да је оптуженоме призна или одрече у погледу целог продуженог злочина. Н. пр. нађено је да је оптужени крив за једну продужену крађу, учшвену у 6 појединачних актова и он признаје само I акт а 5 одриче. Тада би суд могао да му такво признаље, као олакшавну околност, сасвим одбаци, нарочито ако би томе ишло у прилог и још какве околностн и т. п.

весно одступање од правних начела, која су основица тога појма, а с друге стране, за љубав одржавања јединотва продуженог злочина може се доћи у незгодан положај и двоумицу како да се поступи. Тако не одржава се јединство продуженог злочина, кад се морају да одбаце његови појединачни актови и ако ти актови чине једну целину с осталпма, за које учинилац мора кривично правно да одговара. Ово јединство поцепано је силом закона. А опет код примене олакшавних околности у погледу целога деликта, судија може често да дође у тежак положај, не знајући да ли да такве околности призна или одбаци, пошто може имати разлога и за једно и за друго постунање. 0 застарелости код продуженога злочина. Овде ће бити говора само о застарелости истраге, а не и о застарелости'извршења пресуде. пошто оиа у покренутом питању не игра никакву улогу. Опште је правило да кажњиво дело, односно истрага за кажњиво дело, почиње да застарева од дана кад је то дело учињено. Ово опште правило важи и за продужени злочин. Према томе, а с обзиром на ранија излагања о продуженом злочину, застарелост истраге код продуженог злочина почиње тећи од дана, кад је учињен његов последњи појединаччи акт, јер је и тога дана учињен тај ?лочин. 1в ) Очевидно је да се продужени злочин, као једно дело, не може ни у овом погледу да цепа, и да о застарелости његових појединачних актова не може бити никаквог говора. Овакво је схватање сасвим правилно према природи продуженога злочина, а међу тим њиме се може учинилац да доведе у тежак положај, појам продуженога злочина у место да послужи на олакшање кривцу, може да послужн на његову отежицу. Тако кад би се овај појам избацио из законодавства и сукцесивии актови продуженог злочина били посматрани као самостална кажњива дела, онда би се лако могло десити да наступи застарслост за поједина од ових дела, можда и за сва, сем онога, које је оличено у последњем акту; учинилац би у овоме случају имао да одговара само за један злочин у простој Форми, а код постајања иојма иродуженог злочина — одговараће за цео тај злочин. 17 ) Ово важи и за прекид

16 ) Олесхаузен ор. СЈ4. код § 67. п. 14 и тамо означени писци; Лист ор. сН. стр. 338. (в. прим. под 4) и тамо означене писце; 13ер, стр. 196, и сл. (види прим. под 3), у којој се указује на многобројну литературу), X. Мајер — АлФелд ор. С11., стр. '266. прим. под 3) и тамо означена литература. ") Ову незгоду увидео је 1)ер (ор. С14. стр. 201. и 202.) па вели: «та околност не војује противу продуженог злочина, већ противу тога, да се у пракси сувише не тежи примени појма продуженога злочина. Кад се тај појам тачно ограничи и казна одређује паметно, онда ова једноставна застарелост не ће довести до строгости која би се у пракси осетила". Међу тим ово није тачно. Интвресантно је како су поједини писци, очевидно увиђајући ову незгоду, хтели да је ублаже на тај начии, што су се трудили да унесу нов нојам о прекиду застарелости код ових дела. На име, изнела се постапка, која се сасвим противи схватању прекида застарелости (в. § 77. срп. к. зак., § 68. нем.

застарелости. Ако се у смислу § 77. ка'з зак. учини прекид застарелости за ма који од појединачних актова, ма да се не би ни знало за остале актове продуженог злочина, тај ће прекид према утврђном појму важити за цео продужени злочин. Обратно, кад се појединачни актови сматрају као засебна кажњива дела, онда не ће наступнти такве правно последице, већ ће прекид стојати само у погледу онога дела, према коме је рађено у смислу поменутога закона. Овакве правне последице ни у колико не иду у прнлог задржавању овога појма у законодавству.« Губитак права на приватну тужбу. (Бег ШгаГап^га^, § 176, 1 одељ. 2 став срп. к. зак., § 61. нем. к. зак.). И овај ро*с може бпти само једноставан, па према томе и овде ћо наступити исте незгодне правне последнце. Рок за губитак права на приватну тужбу за какав продужени злочин, као једну целину, иочиње тећи од дана кад је оштећени сазнао за последњи појединачни акг — и за кривца — без обзира на то, што би он и пре тога знао за раније појединачне актове. 18 ) Тужба је недељива, она не може да се ограничи на поједине сукцесивне актове, већ обухвата цео продужени злочин. па чак и оне сукцесивне актове, који су учињени после подигнуте тужбе : она обухвата како учиниоца, тако п све саучаснике и јатаке. Ово се има узети овако ирема природи продуженог злочина, а у погледу немачког казненог законика и према његовом § 63-ем. У нашем казненом законику није изведено ово начело. Према томе код нас би се истина морало узети да тужба обухвата цео продужени злочин, али само у погледу лица, које би приватни тужилац хтео да тужи, а за остала лица, која он не би хтео да оптужује, на вољи му стоји, и то би му тако и важило (види гл. III § § 31 — 35 крив. с. пост.). Наша судска пракса и овде греши у томе, што наши судови суде само о оним актима продуженог злочина, за која је неко стављен под суд, не узимајући у оцену и друге актове, за које би се дознало у току судског извиђања. Међу тим како је продужени злочин једна цолина, судска пресуда би у сваком случају требала да обухвати све његове сукцесивне актове, који су истрагом утврђени. Противбо поступање показује да се погрешно схваћа биће продуженога злочина. (наставиће се) М. С. Ђуричић члан касациоиог^суда.

к. зак. ит.д.) од стране законодавца и науке, а то је: да застарелост истина иочиље са сваким појединачним актом: али се прекида сваким доцнијим нродужењем, (Види Геслера и Ленинга код Бера ор. 011. стр. 201 прим. под 2.). 18 ) Тако опште мнењс писаца: Олесхаузен ор ,С1<;. код § 61. и 34., § 73. и 9. Бер ор. сИ. стр. 204. прим. под 5) и тамо означени писци: X. Мајер-АлФелд ор. ск, стр. 252 прим. под 45 ит.д.