Policijski glasnik

СТРАНА4

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 1. и 2.

У свима уставним земљама закононодавне власти не Функционишу непрекидно. Сесије скупштинске трају ограничено време. Законодавац, према томе, није у физичкој могућности, да регулише те односе, којих у свако време за регулисање има и који се одмах морају регулисати. Оставити их, опет, нерегулисане до састанка скупштине, значи оставити маха самовољи и сукобу грађана. У земљама, у којима законодавна власт непрекидно Функционише, регулисање тих односа однело би јој све време. При том, треба имати на уму, да су ове наредбе, ма да имају ошнти карактер, у већини случајева намењене регулисању друштвених односа у извесном месту и ограниченом кругу. Законодавне регуле, међутим, по правилу имају општи карактер, и важе за целу земљу. Законодавац, даље, не може знати оне друштвене односе који се у извесном месту развијају. Све то, дакле, упутило је законодавца, да овласти другу власт, да те односе регулише. Дати то право судској или извртној власти било би опасно и неопортуно. Опасно због велике власти коју би имале и могућних злоупотреба; а неопортуно због природе власти коју имају и коју врше. Природно је, дакле, што су се законодавци зауставили на полицијској власти. Полиција је она установа, која је са друштвом највише везана и која са друштвом напоредо иде; она обезбеђује мир иред у држави ; она обезбеђује личну и имовну безбедност грађана; она обезбеђује правилно Функционисање свих других власти у држави. И услед те своје високе и деликатне службе, када правилно Функционише, полиција је и јак културни Фактор'), јер напретка само онде може бити, где има реда и безбедности личне и имовне. Ти разлози, који су руководили законодавце осталих држава, руководили су и нашег, те је донео § 326. крив. законика, који гласи: »У случајима, који нису у овом законику, ни у другим опецијалним законима предвиђени, и за које није казна прописана, моћи ће месна полицијока власт издавати наредбе и у њима одређивати казну од десет до сто педесет динара или од једног до двадесет дана затвора, за лица која би противно овим наредбама радила". „Све наредбе имају се тицати сигурности лица и имања, уредности и угодности јавног саобраћаја на друмовима, путовима, улицама и у опште јавним местима; сигурности и уредности на приватним саобраћајним оредствима: приватним железницама, лађама, трамвајима, омнибусима и томе' подобно ; одржавање чистоће и свега онога што би било на корист и заштиту здравља грађана, лица ') Интересантно је нотирати, да је ову улогу полиције још 1810. год. правилно схватио ггроФесор Велике Школе у Београду пок. Лазар Војиновић. У својим предавањима о управноЈ власги пок. Војиновић означава као душ;ност управне власти — полиције — и ту: старање, да код грађана буду благе, кратке и тихе нарави, те да се тако добровољно законима покоравају. В. »Полицијски Гласник* од 1906. год. стр. 122. и 123.

и спокојства како појединих лица, тако и целе општине; чување јавног морала; и на послетку свега онога, што је потребно за одржаље реда у местима и приликама где се много света скунља, као што су: сабори, вашари, пијаце, весеља и светковине, јавне игре и забаве, представе и томе подобно." Правилност у овоме постунку законодавца, који је то овлашћење дао нолицијској власти, нема никакве везе нити може служитн за доказ о правилном раду нашег законодавца, што је полициј. власти наметнуо другим законима и функције извршне власти и Функције судске власти. Услед тога ово издавање наредаба има код нас великих незгода. То су аномалије нашег законодавства, које треба што пре уклонити, те да једном нестане оне народне правне изреке за рђаво правосуђе: „Кадија те тужи, кадија ти суди. к А, ако игде у свету кадија тужи и суди, то је код нас случај са полицијом. Ора има право издавања наредаба, право суђења иступа и право извршивања пресуда и по кривичној п по грађанској части. * Да разгледамо детаљнијо овај § 326. крив. законика, јер то захтева његованеоспорно врло велика важност, велика примена у пракси и врло често рђаво тумачење. Дајући полицијској власти ово овлашћење у § 326. крив. законика, законодавац га је условио извесним ногодбама. То условљавање погодбама природна је носледица сваког овлашћења, јер му поставља границе. Неке од тих условљених иогодаба виде се из самог законоког прописа — § 326. крив. зак.; а неке, као опште, ио самој се природи подразуме»ају, Оне, које је сам законодавац поставио, јесу: 1. да такве наредбе могу регулисати оне друштвене одноое, који нису регулисани ни кривичним нити којим другим снецпјалним законима, и за којеније казна прописана, — да се могу, дакло, односити само на случајеве, које је законодавац у другом одељку § 326. крив. законика побројао — гаНопе та1:ег1ае; 2. да их могу само издавати меоне нолицијске власти за свој делокруг рада — га1допе 1 осг ; и 3. да на она лица, која противу тих наредаба поступе, не можо бити примењена већа казна од 20 дана затвора или 150 динара новчано, нитп мања од једног дана затвора или 10 динара новчано. Оне, пак, које се, као опште, по самој природи подразумевају, јесу: 4. датум издања наредаба, званична нумера, печат и потпис органа власти, који их је издао; 5. обзнана и означење зак. прописа — § 326. крив. зак. — на основу кога су наредбе издате (чл. 116. Устава); и 6. да су издате у опнггем интересу: Да разгледамо редом све погодбе. 1. ЕаИопе ша!;епае. Погодба ова је Устава, »оју је законодавац ставио полицијској власти нри

давању овлашћења из § 326. крив. законика. Сваку власт врше и извршују људи, а у природи је људској тежња за проширењем права. Органи полицијски без ове установе били би свемоћни. Регулисањем односа, које је законодавац регулисао у кривичном или у другим специјалиим законпма, отворило би се једно друго законодавство, а отуда и пометња, који закон вреди и кога се треба придржавати. Иаредбама иолицијске власти, које би регулисале такве односе од законодавца регулисане, оскудевала би основа — законитост. Такав рад полицнјских органа био би очито присвајање законодавне власти, коју по чл. 33. Устава врше једино Краљ и Народно Представништво заједнички. Због тога је и сам законодавац сматрао за потребно да у § 326. крив. зак. то изречно каже. Он је отишао још и даље, јер је и даље ограничење неопходно потребно било. Застати само на томе значило би: дати полицијској власти права, да регулише и оне односе, које законодавац услед случаја или других узрока није регулисао, а који несумњиво спадају у његову надлежност. Ту би могло доћи регулисање случајева, ко.ји по подели кривичних дела долазе у дела злочине или ирестуине природе. Пан дискусије је, опет, да је законодавац мислио, да регулисање тих односа остави полицијској власти. Отуда и оно његово наређење у другом одељку § 326. крив. закона, на које се све случајеве могу полицијске наредбе односити. Из тога одељка § 326. крив. законика види се, да су то кривична дела од мање важности. Из места, пак, где је то овлашћење дао; из величине казне, коју је прописао као тах1тит; п из надлежности власти, која има права да по њима суди, -— види се, да су то дела иступне и чисто полицијске природе. 2. ИаУопе 1осГ. Наредбе по § 326. крив. законика морају бити издане од власти за то надлежне и за делокруг — реон — у коме дејствује та власт. Сам § 326. крив. зак. казује, да законодавац није ово право дао свакој власти, већ само меаној иолицијској. Према томе, наредбе, које би друге — административне, судске или извршне власти издале на основу § 326. крив. закона, биле би незаконите и представљале би узурпирање власти. Па која је то месна нолнцнјска власт, која по иоменутом законском овлашћењу има нрава да издаје наредбе ? Код нас у Србији, поред државне нолицијске власти, које има у свима окружним и среским местима, а где-где и ван тих места — полицијски комесари —, постоје и онштински судови као полицијске власти — чл. 94. тач. 1. зак. о општинама. У местима где се поред онштинско власти налази и државна нолицијска власт, по закону о оиштинама и § § 2—4. Полиц. Уредбе и једна и друга врше месну полицијску службу. И, како је овлашћење из § 326. крив. закона генерално, да ове наредбе издају месне полиц. власти, значи, да их и једна и друга могу издавати: за окружне вароши окружни начелник и оп-