Policijski glasnik

БРОЈ 1. и 2.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА3

што се еије ни покушало, да се резултати хемијске анализе друкче тумаче, иего што они »дословце® гласе. Штавише по гдекада стручњак добија утисак, да се већ од почетка ислеђења све ишчекивало — од хемнјске анализе, па да су се у том ишчекивању превидели и упропастили многи други важни и пресуднн моменти ислеђења, асамо ислеђење свело на просто прибирање материјала, који је за хемијску анализу потребан. По тој пракси хемијска анализа, дакле, има код нас и онда иоследњу и иресудну реч, кад би је смишљен рад, снажни разлози и тачно утврђени подаци лекара, тужиоца, браниоца, иследника или судије могли ласно оборити '). Ја нећу да наводим поједине случајеве те врсте из наше полицијске и судске ираксе ; нећу ни да тражим праве узроке тој појави — оба та питања остављам за другу коју прилику — али морам нагласити, да то тако не сме остати. С тога сам и покренуо ово питање — у намери, да с њиме детаљније уаознам све, који се за њега интересују, а нарочито наше иравнике. II Случајеви, где хемијска анализа не може да констатује отров и акотровање постоји Хемија је данас једна од најнапреднијих и најекзактнијих грана природних наука — и у теорији и у пракси. Примена њена на спорне случајеве из полицијске и судске праксе веома је разноврсна и честа, а могло би се рећи: махом и поуздана. Нарочито се у томе одликује аналитична хемија са својим епохалним 'тековинама новијега доба. Њени методи и техника њиховог извођења тако су усавршени, а резултати у већини случајева тако прецизни, да се на њих с поуздањем мож.емо ослонити. Иа ипак има случајева, где нам ни данашња поуздана хемија није у стању дати тачна одговора на поставлЈвна питања; где је, дакле, и хемијска анализа немоИна. Тако се нпр. може десити, да се у полицијским или судским споровима о тровању отров не може ни хемијском анализом констатовати, и ако тровање дог^ста иостоји. Тај Факат истиче већ Тејлор тврдећи, даје неко могао од отрова умрети, а да му се ипак зато отров у лешини не нађе. У истом том смислу изражава се и каснији класичар у судско-медицинској оцени спорних питања — проФ. ХоФман — овим речима: „Ег^пМ сИе сћегшвсће Ц"п1;егивсћип§' 61Ц пе^аиуеа КевиИак, ао М ДатН; с1ег Уег-

') Докле може дотерати ио прецењивање резултата хемијске анализе, показује овај погрешно изведен пример иолеђења. Иоручик В. умро је под сумњом, да је отрован. Иаређена је ексхумација (ископавање) и секција његовог леша. Лекари су у свом секцијоном протоколу дали своје »привремено мишљење^ — с нарочитом напоменом, да шаљу сумњиве објекте ради хемијске анализе, и да ће свој деФинитиван суд дати тек онда, кад добију резултат те анализе. Власт учини према тражењу лекара и добије извештај о резултату анализе у негативном смислу. Али у место да сад тај извештај поднесе лекарима, да према њему и они даду сво|е завршно мишљење, како би се ислсђење могло правилно наставити, власт нрекида сваку дал»у истрагу по томе делу.

^Шип^ос! кете8луе§*8 аиз&езсМовбеп х )... а истину тих речи доказује и свакидашња судско-медицинска пракса. Има нпр. по некада случајева, где се и лекарским прегледом, секцијом и свима другим околностима утврдн како је неко извесно лице доиста отровано, па да ипак резултат хемијске анализе испадне негативан, тј. да хемичар не може отров у деловима отроване лешине да констатује. И ако су случајеви те врсте ређи, ипак зато заслужују нарочиту пажњу свих оних, који се споровима те врсте баве. Јер ко би таке случајеве иревидео или намерно иотценио, могао би учинити у иолицијским и судским сиоровима те врсте веома замашну иогрегику. Пре свега ваља знати, да међу отровима има и таких једињења, којима још ни хемич ри не знају ирави састав и ираву ирироду — које, дакле, ни хемијска анализа не може од других једињења разликовати и издвојити — па према томе ни судско - медицински констатовати. Овамо спадају нарочито неки отрови органске природе — дакле отрови, који су својим пореклом из биљног или животињског царства. Гдегод би се, дакле, тицало тровања таким отровима, ту би, наравно, судско-медицинска анализа могла испасти и негативна, и ако је тровање постојало. Али баш и у оним случајевима, где је природа отрова науком и праксом тачно одређена и хемичару добро позната; где за њу постоје и поуздани аналитични методи за разликовање од других једињења: ипак се може десити, да ти методи баш у судским споровима омахну и изневере. Тако се н. пр. неки отрови биљнога порекла тачно дају хемијским путем констатовати само онда, кад су сами за себе, или кад су у смеси са извесним једињењима, а чим се десе у живом или мртвом телу човечјем и његовим иродуктима, није их могу&е иоуздано на&и и несумњиво доказати. У таким приликама је хемичару — поред осталог — 1 отежан посао већ и с тога, што су та једињења махом тако жестоки отрови, да већ и најмање количина изазивају смрт. А где је таки случај, ту хемичар анализом хемијских делова махом не може наћи тако знатних количина отрова, да их може издвојити и квантитативно одредити. Туоообину имају готови сви алкалојиди, и зато су баш те врсте тровања за ислеђење понајтеже. Хемијску анализу неких отрова — нарочито оних, који се ласно разлажу и у своме саставу мењају — отежавају и неке иромене на самој лешини. Утицајем лешинских отрова и једињења — т. з. птомајина и левкомајина — мењају неки отрови и своју хемијску природу — тако да их више оним методима и хемијским реагенцијама, којима их хемичар ииаче лако доказује, сада не може наћи и констатовати. Тако се н. пр. по гдекада дешава, да се у случајевима тровања бруцином или ацетатом морФија ти отрови

') ј , И ако хемнјска анализа нокаже негативан резултат, ипак зато још никако није тиме искључена омрт тровањем*.' (Сг. Е. II. V. НоГтап: ^ећЉ. с1. '§епсћИ. МесЈЈст; VII. АиП. 8. 647.

хемијском анализимом у лешини не могу наћи и доказати. Хемијском анализом неће се моћи отров доказати у лешинским деловима ни оним случајевима, где је тај отров већ за живота сумњиве особе имао ирилике, да се из тела на неки начин изгуби или излучи — укратко: да га тело из себе елиминише. Тако је н. пр. познато, да има отрова, који већ својим првим дејством на желудац и црева изазивају појаве жестоког бљувања или пролива (гастроентеритиду), те се баш тим патолошким, токсичним појавама — поред остале садржине тих органа — тело опрости и великог дела самог оног отрова већ пре него што би он могао доћи до ресорпције (усисавања у лимФне и крвне судове). И у таким случајевима може отров своје дејство извршити и смрт изазвати, па да га ипак хемичар хемијском анализом лешинских делова не може доказати. (нАСТАВИЋЕ СЕ) Д-р М. Јовановик-Батут.

ПОЛИДИЈОКЕ НАРЕДБЕ

Једио од највећих и најделикатнијих. права и дужности, које су законодавци свих држава признали и дали полицијској власти, јесте право издавања наредаба. То право јавља се као једна Форма признате полицијске делателности у свима правно уређеним државама, негде у мањем, а у понеким земљама у врло великом обиму. Да видимо, шта је могло да руководи законодавце у опште, да другим властима дају права. да наредбама могу регулисавати извесне односе друштвене, које законодавац није регулисао ; да могу означавати извесне радње за казниме, када их он није као такве означио; па им уз то још дао и права да прописују и казне за оне, који тим наредбама противно раде; и шта га је специјално руководило, да баш полицијским властима да то право, а не судским или извршним ? Одговор на оба питања треба тражити у самом друштвеном животу. Друштво, као и сваки организам, развија се и напредује у свима правцима. Односи у таквом друштву крећу се према његовом животу: мењају се, компликују, рађају, те нови, они које постоје, ишчезавају. Оно што је данас правило друштвеног живота, може после кратког времена бити застарело и замењено новим; оно што данас важи као истина, може за кратко време бити обмана; данас немогућно, постаје постигнуто и могућно. Напредак науке у свима правцима, а нарочито на пољу технике, тако је брз и огроман, да се сваким даном, сваким кораком, јављају нови друштвени односи за регулисање. Па и рад негативних друштвених чинилаца, њихов напредак и развиће; економско напредовање или пропадање ; економни односи у опите; климатске прилике и њихове промене; епидемичне појаве и т. п. захтевају и сувише велику пажњу, морају се, у општем интересу, бодро пратити и регулисавати.