Policijski glasnik

БРОЈ 1. и 2.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 9

трку окрзнуо овај каметт. Твоја ојајноот, Краљу Краљева, позната је, као год што се зна да би и најмањи од Твојих коња сматрао за срамоту да у својим племснитим устима држи други ђем сем златног. Ево, овако је било. с( Тако ми Меке и Медине повика султан Исмајил Мулеј, ево шта се може назвати очима. Ти, Главни Коњушару, избегао би сваку штету са сличним очима, и уштедео би, шта више, пар благородних паса, а ти би, Министре Полиције, са њима могао видети много випте но сви твоји комесари, ОФицири, агенти и достављачи. Најзад, Филистињанине, вољни смо да с тобом благо поступамо, пошто су нас твоје изванредне особине очарале. Педесет удараца, које си примио, вреде несумњиво 50 цекина, и ти си уштедео ову суму, јер ти остаје да Нам платиш 50. Извади кесу, плати и немој се у будуће ругати Нашој сопствености, За остало, Ми ти остајемо веома благонаклони 1 *. Пошто се Њ. 15. благоизволело удалити, уз најдубље поштовање целог двора, министар полиције и правде приближи се Абнеру и рече му: »Пажња, којом те је Њ. В. обасуло, за тебе је права почаст, с којом се ти можеш с правом поносити. Ова изузетна почаст налаже ти једну мудру резерву. Да си ти створен по подобију Алаха, да произлазиш од Пророка или, као ми, од његове расе, ја се не бих устезао, с обзиром на указану ти царску милост и твоје ванредне способности, да молим Њ. В. да ти повери једно важно место прокуратора или управника полиције. Али пошто су неиспитане намере Провиђења створиле од тебе само једног презреног Јеврејина, то са резигнацијом сноси своју судбину. Иомешај се у чопор хришћана, иди те лај у друглтву свију оних паса, који су својим доласком унели неред у царство, некада тако мирно, мога поштованог Господара. Као пријатељ саветујем ти, да у будуће будеш обазривији, и да мање говориш. Уздржавај се у будуће од откривања трагова весника II). В., јер у случају поврата бићу принуђен да те, и поред своје воље, предам великом криминалном суду због шпијунаже и увреде величанства. Царска полиција, чији сам врховни шоф , притежава довољно науке, иницијативе, спреме и праксе, и с тога нема никакве потребе за услугама једног јеврејског дућанџије. Пошто она не може трпети никакву узурпацију своје власти, то се више немој мешати у њење Функције". Пошто је Абнер био у могућности да се повуче, приближи му се миТТГПтга7р--цар,ске блага.јне. Његова екселенција пристала јо да, у знак нарочите благонаклоности, прими лично казну од 50 цекина, којом је Његово Величанство изволело казнити необазривост Јеврејинову, а за тим, у име државне благајне, затражи још један мали додатак од 50 цекина за ванредни сазив дворског савета. Плачући и уздишући, Абнер извади полако из кесе 100 цекина, додирујући и исиитујући сваки цекин својим осетљивим прстима у знак опроштаја. На звук мепала приближи се дворска будала Шнури и упита Абнера: да ли сви цекини из његове кесе

могу издржати пробу на камену, о који је златан алат иринца Абдалаха опробао свој ђем, а за тим додаде: „Твоја мудрост пожњела је данас славу, али се ја смем опкладити да би ти волео да си ћутао. Знаш шта вели пророк: »Реч, која једном измакне са усана, не може се више повратити ни колима са четири коња тркача ни најбржим хртовима". Доиративши Абнера до изласка из двора Шнури му, у знак опроштаја, рече: „У моћном и непобедном царству Феца и Марока, правосуђе његовог Величанства беспристрасно је, правично, брзо и јевтино; о томе си се и сам могао уверити, па с тога буди задовољан, незахвални Абнере. Зар то није почаст за тебе кад сваки губитак, због кога трпи наш милостиви Суверен -—Вог нека га чува — производи тугу у твојој осетљивој души ? — Ако ми обећаш пристојну напојницу, ја ћу учинити да у будуће будеш поштеђен од сличних непријатности. На читав сат нре но што моћни Господар Истока буде изгубио какав предмет, ја ћу дотрчати у твој дућан и известити те. Ти тада нећеш напутптати свој стан до заласка сунца, већ ћешдобро закључати и зариглати врата. На овај начин нећеш се никуд мрднути нити што видети, невадећи своје очи и неокивајући своје ноге. Услед овога опет, весели гласници врховног чувара благословеног харема, цареви коњушари и озбиљни официри иравосуђа и полиције, који не воле — као што си видео — да приватна лица знају више од њих, неће никад више доћи у неприлику да због тебе буду посрамљени пред Господарем. Немајући више због чега да се узнемирују, они ће и даље остати агенти обазривости и буктиње сунца у Св. Царству паралитичара и слепаца Његове Светлости®. Тако је говорио Шнури, дворска будала, и то је историја Јеврејина Абнера, који није ништа видео. * * * Абнерова историја учи нас двема стварима: прво, да онај, који види боље но други, и даље од врха свога носа, ризикује увек да не буде појмљен и да буде рђаво награђен; друго, да је једино његова аналитичка метода добра за изналажење трага и отривање елемената. Абнер је веома оштроумно и фино применио теорију вероватноће ; он је нашао два трага, открио оне који су их оставили и одредио карактерне црте обе животиње помоћу њихових отисака. Његово резоновање почивало је на ономе што наука назива »објективним вероватноћама аров1;епоп (< . Нзгледа, да су ове речи веома претенциозне с обзиром на мароканску историју. Ништа, међутим, није простије од теорије вероватноће. Ево целе њене ФотограФије, коју је Формулисао Лаплас, највећи математички геније на свету, после Њутона: »Готово сва наша знања само су вероватна, и у малом броју ствари, које можемо знати са извесношћу, па и у самим математичким наукама, главна средства за доспевање до истине: индукција и аналогија, почивају на вероватноћи, према чему ја и цео систем људских знања у вези са теоријом вероватноће.

Индукција и аналогија хииотеза, заснованих на Фактима, и коригованих без нрестанка новим онсервацијама, један срећан такт, произведен природом и утврђ'ен мнбгобројним упоређењима његових индикација са искуствОм, и деликатна логика, — то су главНи принципи за доспевање до истине. Теорија вероватноће у основи није ништа друго до добар разум, сведен на рачунање; помоћу ње се са тачношћу утврђује оно што оштроумни духови осећају неком врстом инстинкта, незнајући честб ни сами како. Чак и у нашим стварима, које ее не могу потчинити разуму, ова теорија даје најтачније оцене, које нас могу руководити у истим закључцима. Она захтева тачност аосматрања и савршенство анализе. Да би се помоћу вероватноће открила истина; да би се помоћу расуђивања, логике и разума оценило или упознало оно што се никако не може видети физичким средством очију, потребан је срећан такт, дубоко и лравилно расуђивање, Фина и деликатна логика Јеврејина Абнера, који ништа није видео; потребне су, најзад, оштре очи које, као Рентгенови зраци, продиру кроз најгушћу помрчину, по изгледу непробојну, да би у њој произвели сјај јаене светлости. ( настави-ке се)

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО

НОВОРОЂЕНЧЕ — Роберто Брако —

Најзад, пред зору, разбојник нађе мало ттосла. Обескуражен и заморен дугим тумарањем, пошто је тако дуго узалудно вребао, сео је на влажан тротоар, близу Кавурових башта, усамљених у ово доба ноћи и мрачних као гробље; он је роптао на своју злу срећу и посматрао је двоколице како се лагано, уз шум својих великих точкова по рђавој калдрми, крећу од величанствених палата старе, велике улице Де Форна ка улицама Мизео и Константополи. И кад он, сасвим изненада, спази једну личност згодну за напад, последња кола беху већ ишчезла, а ни једна се више не указиваху. Имајући довољно времена да извршн свој напад, он се устреми и шчепа за гушу пролазника, којије корачао сањив, уморан, и, држећи га чврсто, повика: — Деде! Дај ми што имаш при себи! То беше неки мали, мршав човек који и не помисли да се брани. — Немој ме убити! — преклињаше он, цвокоћући зубима и клецајући коленима. — Узми мој сахат и ланац, али ме немој убити нити мучити! — То је мало, сат и ланац ! — Од злата је. — Мало је. Дај ми твој новац. И он му стави врх ножа под гушу. Нотом му претресе џепове, где нађе једну мараму, кључ, цигарете и новчаник. Врати му кључ и мараму, и отпусти га са највећом мирноћом: