Policijski glasnik

БРОЈ 14.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

На основу тога општински суд решењем од 2. априла 1809 године № 4145, одбио је молиоца од тражења. Ово решење одобрио је и Министар унутрашњих дела решењем од 14. маја 1909 год. П№ 8345. По изјављеној жалби, Државни Савет нашао је, да ожалбено решење Министрово не одговара закону из ових разлога: Као што се из акта овог предмета види, овде се појављује спорно питање о сво.јини имања, за које жалитељ тврди да је његово по тапији од 13. септембра 1893 године ј \» 11801., а општински суд опет да је прешло у својину општине путем експропријације, за коју се претпоставља да је накнада дата. За расправу тих питања надлежни су првостепени судови у смислу чл. 146. Устава, те зато општински суд није могао одбити жалитеља од тражења убаштинења, већ је требао да саслуша и пуномоћпика општинског, па по том, а по оцени поднетих доказа, слабију страну упути суду на спор, ради доказивања својине спорног имања. Како овако није поступљено, то ни Министар иије имао ослонца у закону, да овакву погрешну радњу општинског суда жалбеним решењем оснажава. Писмом од 20. Фебруара 1910 године П№ 2938. Министар је известио Државни Савет, да се са напред изложеним посматраи.ем слаже, и да ће у том смислу издати жалиоцу друго решење. Одлука Државног Савета од 23. ®ебруара 1910 год. № 1571. Јос. К. Ст.

Решење опште Седнице Касац. Суда од 12/11 1910. Крпђа кајиша и осталога ариоора. са вр^лаКе машине, крађа је из § 221 а или 223 б. крив. зак. ирема вредности као крађа земљодел. алата, е. не као ароста крађа из §22] крив. зак. Код шабач. ирвостеп. суда били су оптужена О. М. и Ж. И. што су ноћу између 3. и 4. Августа 1909. г. са гувна Б. Г. украли машински кајиш, који је стајао поред вршаће машине. Првостепени суд је нашао даје дело кажњиво по §221. крив. зак. и пресудом својом од 28. новембра 1909. № 42951, осудио је О. М. на две годинс затвора а Ж. И. ослободио казне као невина. Ову је пресуду апелациони суд својом пресудом од 17. децембра 1909. № 5613 одобрио. Но по жалби државног тужиоца Касациони Суд у свом I. одељењу примедбама од 23. Јануара 1910. № 924, поништио је пресуду апелационог суда са разлога: »Кад је ислеђењем по овој кривици утврђено, да је приватном тужиоцу са гувна украден један машински кајиш од вршаће машине, која приватном тужиоцу служи као средство за њихову земљорадничку производњу, а крађуовакве ствари, као земљоделског алата, с обзиром и на њену вредност у овом случају, предвиђа пропис § 223 6. крив. закон.; онда је Апелациони Суд, одобравајући пресуду првостопеног суда шабачког погрешио, што је нри квалиФнкацији дела ову крађу кајиша

подвео под проиис § 221. казн. закона, којим је баш оваква крађа земљоделског алата изузета од крађа осталих ствари. Апелациони Суд није примио ове примедбе Касац. Суда. већ је дао следеће противразлоге: »И ако у времену издања казненог законика (1860 год.) није било у Србији парних машина за вршење, ипак се и Аиелациони Суд слаже са нахођењем Касационог Суда да се крађа вршаће машине као једне целине има сматрати као крађа земљоделског алата и да према томе долази под одредбу § 223 6. крив. зак., а са разлога што вршаћа машина служи у опште као једно средство за рационално обделовање земљорадње, према чему се основано има узети да и она долази у ред земљоделских алата." „Али како кајиш, који је оптужени О. са вршаће машине тужиоца украо не чини (не саставља једино он) машину, не може Апелациони Суд да усвоји гледиште Касац. Суда да крађа тога кајиша представља кр'а! ( у земљоделског алата, нити се по томе што је крађом кајитиа онеспособљена мапшна за рад и постала неупотребљива, може узети да овде стоји дело крађе земљеделских алата, јер је оптужени узео из притјежања тужиочевог и себи противзаконо присвојио само кајиш, и само кајиш представља предмет кра^е, а не вршаћа машина, пошто вршвћу машнну оптужени није узео из притјежања тужиочевог и себи противзаконо присвојио, што се тражи за појам крађе, већ је иста машина остала н даље у притјежању тужиочевом." »Да се крађа појединих делова земљоделских алата у опште, не може узети као и крађа тога целог алата, најбоље се илуструје тиме, што је законодавац сматрао за потребно да у одредби § 223. г. крив. зак. наведе да се једино код плуга крађа појединих делова, и то само означених делова (а не ма кога дела са плуга), има сматрати као крађа целог плуга". „Имајући у виду да је аналогија у кривичном праву и законику забрањена, поменути изузетак код крађе делова нлуга мора се у најужем смислу узети и не сме се применити и код крађе кајиша као дела вршаће машине; а ово у толико мање, што у времену издања кривичног закона није ни била у Србији позната вршаћа машина, и то парна. Признавајући да је данас парна машина за вршење од врло велике користи у нашој земљорадничкој производњи Апелациони Суд је скромног мишљења да би се требало обратити познатим путем да се донесе потребна допуна закона и за крађе делов I вршећих машина." Према овако датим противразлозима Касациони Суд је у својој општој седници од 12. Фебруара 1910 год. расмотрио акта овога предмета, па је усвојио примедбе свога одељења као саобразне закону, а противразлоге апелационог суда одбацио. Одлука опште Седнице Касац. Суда од 19. Јан. 1910 г. Крађа извршена. попу на ирост начин — без обијања, ускакања, ироваљивања

и т. д. није ои.асна крађа кажњива ио тач. 2. § 223. крив. зак. веИ ироста крађа. Ј. С. био је оптужен шабач. првостеп. суду за опасну крађу кажњиву по тач. 2. § 223. крив. зак. за то, што је ноћу између 15. и 16. марта 1907. ушао у затворену шталу Н. М. и из исте украо 100 кгр. зоби. На претресу приватни тужилац је изјавио, да штала, из које му је крађа извршена, није била закључена већ само реза натурсна. Шабачки првостепени суд и ако је тужба овако измењена нашао је, да ипак стоји дело оиасне крађе кажњиво но тач. 2. § 223. крив. зак. и оптуженог је осудио на робију. Но по жалби држав. тужиоца и браниоца оптуженог, Касациони Суд примедбама својим од 15. децемб. 1909. иоништио је ту пресуду шабачког суда са разлога: »Кад је поротни суд износећи карактерне знаке, под којима је ова кажњиво дело извршено, нашао, да је крађа извршена из тужиочеве штале, која није била закључаиа, већ је само реза била натурена, онда су државне судије погрешиле што су се заједно са поротницима упустили и у оцену одговорнооти оптуа^енога, пошто поменути карактерни знаци јасно обележавају да простор из кога је крађа извршена није био затворен, те да би по смислу наређења § 224. у вези тач. 2. § 223. казн. законика могло постојати кажњиво дело опасиа крађа, при свем том што је ова крађа извршена ноћу. Према овоме државне су судије тробале да поротнике у смислу наређења чл. 34. зак. о пороти из даљег суђења искључе, па да по том саме ово кажњиво дело расправе, узимајући у оцену давредност покрађе, по процени, износи 5 динара". Шабачки првостепени суд није примио ове примедбе, него је дао следеће противразлоге: »Шабачки првостепеии суд држи, да је за оцену питања, да ли у ком случају постоји дело из тач. 2. § 223. крив. зак. битно то, да је кра1)а, из тамо побројаних места, извршена но%, а није битно н то, да је крађа извршена и на начин предвиђеи у § 224. крив. зак. Ово своје мишљење суд заснива на овоме: 1. Што и у самом тексту законском у тач. 2. § 223. крив. зак. изречно стоји кад крадљивац ноИу . . . и т. д.. 2. Што се начин извршења предвиђен у § 224. крив. зак. као битан елеменат узима за квалиФикацију дела из тач. 1. § 223. крив. закона. 3. Што се, према томе, објашње дато у § 224. кр. зак. односи искључиво на тач. 1. § 223. крив. зак., а ие и на тач. 2. § 223. истог зак. прописа, иначе, ако бн се ово објашњење тицато и тач. 2. § 223. онда би цела ова тачка друга била потпуно излишна, јер онда између њих не би било апсолутно никакве разлике, а излишност со у закону не може претпоставити, и 4. Ако би за квалиФикацију дела из тбч. 2. § 223. крив. закона било битно то: да ли је дело извршено на начин иредвиђен у § 224. крив. закона, онда се не да разумети, зашто је законодавац у оп-