Policijski glasnik

БРОЈ 22.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 171

куда је девојчица отишла пооле разговора с њом, кад се и како она вратила кући, и ко то може посведочити? Најмања нетачност, која би произлазила услед заборава, изазвала би толику сумњу противу ње, која би трајала све дотле, док се не би пронашао прави кривац. С обзиром на све ово, она жена што је разговарала са Шаном •— ако она у истини постоји — имала је право што је ћутала, јер у ствари ие би могла ништа помоћи истрази. По нашој полицији, ова жена не само ла постојп, већ је она највећи злочинац. Она се крије, ћути, склања се; она постоји; она је кривац; она је та подводачица од 20 год.. Питање је само да ли су они, који су Формулисали ову хипотезу, и који је још и данас очајно иодржавају, размишљали озбиљпо ма и за један тренут? Подводачнца је н :ена, која Фаворизира болесне страсти л>уди подводећи им за новац жене п младе девојке. Злочин подвођења, злочин је навике. Подводачица пе ради само једанпут, за један дан и случајно. Оиа на крају крајева увск мора бити нозната. Људн, који јој се обраћају, знају где Ке је наћи. И оиа сама истралгује жене и младе девојке, приближује им се и налази их на разне и миогобројне путеие и начине. Оне, које пристану на њену понуду, знају где јој је стаи, који ннје ни скривен ни тајан. С друге страие, опет, једна подводачица врло ретко подводи малолетнице, а никад исће подвестп дете, јер је опасност, којој се овим пзлаже, много већа од користи једног оваквог предузећа. Шта више, подводачица је махом старија жена, која врло добро познаје свој занат, пошто је раније и сама била у служби Венуса. У нашем случају, међутим, испозната са Фризуром »а 1а У1ег§-е", која је виђена у разговору са Жаном онога вечера кад је злочин извршен, била је жена од својих 20 годииа. Може ли се појмити подводачица од 20 год. То је глупост. 'Гакво схватање у противности је са сваком вероватноћом и са најелементариијом психологијом жена. Жена од 20 година, ма колико била ружна, увек мисли да има довољно дражи. Ако би всћ бнла изгубљена и покварена, она би пудила саму себе, а не би нп помишљала да подводи несрећну децу. Шта више, п у најнижим слојевима женске проституције, постоји врло карактеристично поштовање детињства. И најпокваренпја међу проституткама, не бп никад нрнстала да нодведе невипо дете. Најзад, још једна иримедба. У злочину иодво^еп.а потребна је сагласност трију воља: подводачице, човека или клијента и предмета, т.ј. жене, девојке или жртве. Поред овога, потребап је још споразум о цеии, мес-ту и времену састанка, које увек мора бити унанрсд утвр^еи. У аФери Ваи Галкове, овај последњи п бптнн услов није никако могао бити испун.ен. Мала Жана није никад сама излазила, а кад је одлазила матсри, увек ју је пратио неки члан Фамилије. Као што смо раиије поменули, прилшсом излагања Факата, то јс било сасвим случајно —- због задоцњења старог Ван Галка — што је опа

ношла сама својој матсри онога вечера кад је извршен злочин над њом. Нико на свету, међутим, ово није могао знати ни предвидети, те према овоме ни састанак није могао битн унапред уговорен. Хипотеза о злочину подвођења дакле је невероватна и немогућна, па је с тога без резерве треба одбацити, јер почива на апсолутним моралпим и материјалним немогућностима. ТреИа хиаотеза: силовање злоуаотребом власти или аоверења. Да ли је Жана Ван Галк била жртва какве личности, која је над њом нмала извесну власт или какав моралан утицај? Под овом личношћу ми подразумевамо свештеника, васпитача, учитеља, патрона, сродника или лекара. Ова хипотеза неоснована је. У основној школи Жана је слушала предавања од учнтељице, а и веронауку јој јо такође предавала једиа жена. Никакав лекар није је лечио, нити је она одлазила у какву радионицу. Једнни човек, који је над њом имао моралне властп, био је њен деда. Али, човек који злоупотребљује своју моралну власт да би извршио атентат иад својом штићеницом, запрећује страховитом казном својој жртви да не открије његов злочин, терорише је и приморава да ћути, али је не убија. Он, тако исто, ие би тражио да код ње изазове амнезију помоћу пића, јер за ово не би имао потребе, пошто би његова морална власт била довољна за постнгнуће његовог циља. Четврта хипотеза: насилно одвођење са силовањем. Да је злочинац силом одвео дете, оио би се противило, отимало, викало и звало у помоћ. У центру вароши, у 7 часова у вече, бар би једна људска душа чула ове узвике. Шта више, кад би био овај случај, девојчпца би имала по лицу и тслу трагове пасиља и удараца. Још нешто. Злочинац не бн могао ићи пешице и насилно вући једно дете кроз насељене улнце, већ би се морао послужити каквим Фијакером или аутомобилом. Полиција је, међутим, испитивала Фијакеристе н аутомобилисте, н нико од њих није возио означеног вечера човека са девојчицом. Утврђено је шта више, да је злочинац по извршеном злочииу псшице дошао у улицу »ШгошЈеПеа", и донео пакет са жртвом. Извесно јс, дакле, да је завођач одвео девојчицу без нкаквог њеног противљења, пепшце, правећи се као да с њом шета. Хипотеза о насилном одво^ењу није, дакле, ни мало вероватна, и стога се мора одбацити. Пета хииотеза: злочин скитнице. Поводом злочина над малом Жаном ухапшепо је више скитница, но нашем мишљењу неразмишљено. Није никако могућно, да је каква скитница могла извршити овај злочин под прилпкама које познајемо. Скитница злочинац обично врши силовање на самом месту где је срео жртву, или измамљује и одводи дете на какво пусто п усамљено место, ако иознаје околину. Такав случај овде није могао бити. Злочин над малом Жаном могла је нзвршити каква скитница само на јавном месту: на шеталишту, у иарку, скверу и т.

п. али оваквих места нема у кварту улпце »Баекеп«. Поред овога леш је, као што знамо, био исечен на комаде, а ни на једном од јавних места у Брислу нису нађени трагови крви. Даље : сечење леша није се могло извршити нн на каквом усамљеном јавном месту, а да не падис у очи и не остави трагове. С друге стране опет, дете се, као што знамо, угушило услед повраћања, које је било изазвапо употребом јаког алкохола, из чега би излазило, да је оно пре силовања морало бити одведено у какву продавницу пића што би несумњиво пало у очи. И најзад, да је каква скитница извршила злочин над Жаном, било на јавном било па склонитом месту, она би просто напустила своју жртву, а не би упадала у један нови, гнусан и бесциљан злочин черечења леша, нитн би чувала код себе пуних осам дана ноге и ципеле детињо. Пошто хипотеза о злочину скитнице не нуди ниједан карактер вероватноће, то је треба одбацити као иеостварљиву. Шеста хииотеза: злочин фамилијџрне ироституције. Поменули смо већ, да »Важан Лични Опис« садржи једну заблуду огромне важности и тегпке природе, која је могла потпуно завести истрагу. Према тврђењу истражног судије, Жана Ван Галк становала је са својом матером, у »Мо1еп]зеек-8аш1;-Јеап С| -у.С друге стране, опет, извесни гласови и одпоси представљали су Франсоазу Ван Галк, мајку Жанииу, као жену мало препоручљиву. От/да се и јавила хипотеза о злочипу Фамилнјарне проституције: мати је за новац подвела своје рођено дете каквом развратнику. Треба знати, да ове срамне гласове у већини случајева ове врстс измпшљају и проиосе оии који су заинтсресоваии, т. ј. сама полиција и истражна власт. У жељи да истакну тешкоћу свога посла и извине своју немоћ, властн покушавају да се оправдају дискредитовањем жртве и њене Фамилије. Хипотеза о злочину Фамилијарне проституције у овом случају не може се озбиљно ни аналисати. У злочину Фамилијарне проституције мати допушта извесан разврат својс кћери са »старим господином«, али овај разврат никад не иде до онесвешћен.а, силовања, убиства и черечења леша. Фамилијарна проституција често је споредна уз шантажу, али јс у овом случају реч о девојкама сгаријега доба, а никако о девојчици од 8 год. Ма колико била покварена једна мати, никад не би пристала да своје дете од 8 год. подведе каквом развратнику. Никакав Факт, ништа, апсолутно ништа не допушта да се оптулш Франсоаза Ван Галк за рђаво владање. Она станује, истина је, са једним пријатељем Просиером Б... честитим радником, који треба да је узме. Али, у овом Факту слободне везе, нема ничег чудноватог, нити има доказа о великој неморалности; бар половина бракова у Брислу била би неправилна даније удружења »8аш1-Ггап§018-Ке § , 18 << , које се стара о легалннм Формалностима за преобраћање копкубипата у законите бракове.