Policijski glasnik

СТРАНА 172

ПОЈГИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 22.

У овом случају, да је Франсоаза Ван Галк чак и била — противно стварности — чудовиште од жене и матере, каквом су је неки замишл.али, она ипак не би била у могуКности да изврши злочин. Знамо, да Жана пије становала код своје матере, већ код својих уважених сродника, који су над њом и надзор водили. Франсоаза је виђала своју кћер један или два сата дневно, и на овоме су се свршавали њихови односи. Никакву другу власт она није имала над дететом. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Суд општине лесковачке, у срезу зајечарском, актом Бр. 601. пита: »По члану 112. закона о општинама, у општинама испод 500. правних гласача (у које долази и ова општина) за општинског благајника може одбор изабрати поред редовне му дужности: председника општинског суда, кмета или кога општинског службеника; као и одборника општинског. Према томе пропису, одбор ове општине одредио је, да благајничку дужност врши, поред редовне дужности своје деловођа ове општине, коју је одлуку одобрила и надзорна власт и под 5. Фебруаром 1910. год. примио дужност благајничку од дотадањег благајника. По члану 118. закона о општ. награда деловођи за ту дужност не може бити мања од 240 динара на годину, што је то у буџету и нредвиђено за ову 1910. годину. Према овоме суд учтиво моли то уредпиштво за што скорије објашњење. 1. Кад благајник може бити председник, кмет ит.д., да ли и њима припада ова награда за вршење благајничке дужности од 240 дин. поред своје редовне плате; или они само примају своју плату према звању своме, а ова им награда не припада ? 2. Кад је одборник одређен за благајника, добија ли он ову награду или не добија? Ово је суду потребно, да зна, пошто је до 5. Фебруара 1910. год. благајничку дужност вршио кмет ово општ. суда. па да би се знало, да ли му припада од ове награде, те да му се иста, колико му до тог дана припада, на уредну признаницу изда; или му ништа осим кметске плате не припада ? Ово је потребно, да се око издавања благајничке награде не би дошло до одговорности по рачуну општинском за ову 1910 годину". — На ово питање одговарамо: Да је законодавац имао намере, дапредседнику, кметовима и одборницима да какву нарочиту награду за вршење благајничке дужности, он бито изречно рекао у закону. као што је учинио за деловође у чл. 118. закона о општинама.

Кад он то није нарочито учинио, онда се не може то право изводити аналого из чл. 118. пошто се специјални закони, као што је овај, морају стриктно примењивати. II Делово1)а општине мокрањске, пита: „Одбор општине д. коритничке донео је одлуку, да се деловођа исте оиштине отпусти из службе, па је председнику ставио у дужност да ову одлуку изврши, али он то није учинио ни до данас, и ако је од дана одлуке протекло више од 20 дана, нити у опшге мисли да ову одборску одлуку изврши. Питање је сада: шта може да уради одбор. те да нагна председника, да п.егову одлуку изврши?" — На ово питање одговарамо: Између осталих дужности, које има да врши председник општине, он је дужан, по тачци 6. чл. 109. закона о општинама, да се стара о извршењу одлука општинског одбора. Ако он не буде хтео да врши ову дужиост, одбор има права да га оптужи надзорној власги, и да тражи, да га она казном нагна на вршење законских дужности у смислу чл. 158. поменутог закона. Ако надзорна власт нађе, да је кривица председникова мање врсте, она га може казнити сама по поменутој законској одредби, а ако нађе, да је његов поступак од замашнијег значаја, онда може предложити одбору у смислу члана 148. истога закона, да се председник разреши од дужности. Свеово, наравно, може битисамо онда, ако је одборска одлука постала извршном у смислу чл. 85. закона о општинама. III Суд општине дубовске, актом својпм Бр. 886, пита: »На садашњим изборима општинских часника, у овој општини, изабрат је кмет за село Ново Момчилово на дап 7. априла а за село Каре на дан 8. истог месеца. Ова два изабрата кмета стоје у сродству по крви у 4 отепену, јер су изабрати браћа од стричева — деца од два рођена брата. Ио чл. 89. закона о општинама стоји, да сродници до 4 по крви и до 2 степена по тазбини Ј -Гдуховном сродству закл^учно, не могу бити у једном суду. Како је ова општина претплатник вашега листа, то се моли уредништво за што скорији одговор, на предње питање, могу ли оба изабрата кмета остати на положају кметовском, пошто су из два села, једне општине, и ако не могу то који може остати да ли по годинама старији да ли који је пре изабрат?" — На ово иитање одговарамо: Члан 89. закона о општинама јасан је, и он не дозвољава, да у једном општинском суду буду кметови сродници у IV степену крвнога сродства. Према томе, ако је једна општина састављена свега из једног или највише два села, те два кмета, који по чл. 88. поменутог закона улазе у састав општинског

суда, морају заједнички судити, онда они не смеју бити сродници. У случајевима сродства о коме је реч од њих одступа онај, који је по годинама млађи. Ако је општина састављена из више села, те би се састав суда могао Формирати тако. да два сродника никад не буду заједно на суђењу, онда ово сродство не би било сметња да оба кмета остану на својим положајима, јер закон има тежњу да искључи сроднике из су^ења а не из оиштинске управе, а председник опгптине, у смислу чл. 88. става трећег и чл. 103. може увек удесити распоред у духу чл. 89, IV Механско - каФанскн еснаФ у Свилајинцу, пита: „Полицијска власт среза ресавског, наредила је свима механџијама и каФеријама, да свакога јутра носе раг.орт о дошавшим путницима. ЕснаФ налази, да овој наредби нема места, него да је ред, да служитељи дрЖ(1внп иду из механе у механу и купе рапорте, пошто ови полицији требају. Моли се уредништо, да по овоме изнесе своје мишљење." — На ово питање одговарамо: По § 344. криминалног закона, сваки онај, ко какво лице из другог места у своју кућу прими, дужан је о томе известити полицијску или општинску власт у року од 24 часа. Ко то не учини у остављеном року, биће кажњен новчано од 5—150 динара. Како овај закон не изузима од ове дужности механџије и каФеџије, то и они морају вршити ове пријаве. Из речи: »па га за 24 сата власти не јаве®, види се јасно, да су они сами дужни да носе или шаљу рапорте, а никако да их прибира сама власт 11 . V Деловођа општине језереке у срезу деспотовачком, пита: »Из претпоследњег одељка расписа Господ. Министра Унутрашњих Дела, од 31 јануара пр. год. ИБр. 1928, којим је саопштена надлежним властима одлука опште седнице Касационог Суда, од 5 јануара 1909 год. Бр. 12.748, види се, која лица потписују уверење о остатку земље земљорадника, те по томе који су зато и одговорни. Дакле, из тога одељка јаоно се види, дауверење, да неко од зечљоделства живп, и колико сем спорне или отуђене иродате — земље још за уживање има, треба да изда кмет са три одборника, као саставни део општинског суда. Из поменутог одељка види се и то, да је тај закључак о потпису и издавању уверења Касациони Суд нашао у одредби тач. 4 § 471 грађан. суд. поступка, без обзира на тач. 4 чл. 97 зак. о општ. по коме у састав суда долази: Председник, кмет и деловођа. Нолициске власти, па и Првостепени Судови, не приджавају се одлуке Касационог Суда, или тако рећи другојаче исту тумаче, и уверења, која кмет села, из кога је спор или отуђење, са три од-