Policijski glasnik

БРОЈ 22.

ПОЛИЦИЈОКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 175

помоћ државе сноси све терете на Сењском Руднпку. Па основу чл. (58. рударског закона обделатељ рудника, норед других повластица, има и ту, да подиже бараке и остало, искључиво за снабдеваље свог нерсонала н раденика храном н осталим иотребама, алп при продаји тнх предмета овпм лицима не сме рачунати за себе запатску добит. Оваком законском одредбом ограничено је право оиштине на наплату прнхода, којн су одборском одлуком обухваКсни. Законодавац је, дакле, заруднике учинио изузетак, како бп сс рударски персоиал иалакшии јевтинији начииснабдсвао животним намирницама. Најзад, оваквн односи између СењскогРудника и општнно сен.ске, односно наплаКивања касапске аренде, расправљенн су н раније у корист Сењског Рудника, н то: решењем Министра Народне Прнвреде од 25. Фебруара 1897 год. РБр. 347, иаређсио је Управи Сењског Рудника, да бараксрн нису дужни илаћати оиштини сењској ову аренду, а решењем Министра Унутрашњих Дела од 27. октобра 1907 год. ГШ 17771. забрањено је општини сењској наплаћивање овог прихода иа Сен,ском Руднику. По изјавл.епој жалби, III. одсек Државног Савета нашао је, да рсшење надзорне власти нс одговара закону из ових разлога: По чл. 152. закона о општинама, непосредна надзорна власт задржаћо од нзвршења оне одлуке збора, одбора, или општипског суда, које би биле противне законима, законским уредбама и законитим наредбама држав. власти. Ну, ако би се тим одлукама вређала ирава иојединаца, онда их надзорна власт задржава од извршења само по њиховој жалби, поднесеној у законском року. Па како се противу одлуке одбора општине сењске од 26. новембра 1909 год. № 2624., као што се види из акта суда општине сењскс од 21. јануара 1910 год. № 39., нико није од заиптеросованих лица жалио надзорној власти, то се она, прематрећем одељку горенаведоног члана, није ии могла да упушта у ра чматрање њено и задржавати је од извршења. С тога је одлуком од 15. Фебруара 1910 год. № 1209., а на оспову чл. 170. зак. о општинама, поннштио решење надзорне власти.

При избору општикских одборкика за вароши, које засебно бирају лосланике, листа са кајвеЂим бројзм гласова добија две трећине одборничких места, а остала једна трећина даје се другој листн, без обзира колико је гласова добила, односко ссталим листама у сразмери садржаног колинника у броју добивених гласова појединих листа. М. II. и Л. М. из II жалили су со Државном Савету протпву избора часника општине П , који је извршен на дан 28. марта 1910 год. због ових неправилиости: 1. Што преставник против-кандидатске листе није прпмљен да нрисуствује раду бирачког одбора;

2. Што је првоотепепи суд благовремено иреко полицијске власти нзвестио општииски суд, да је на тој листи представник сам њен посилац п да је само омагнком пера заборављено, да се његово пме стави на прнмерак одређен за кутију, и да је, према овомо, бирачки одбор био дужан да представника или његовог заменнка у заседање прими. Протнвно поступање одпело је, да је и та јсдина коитрола, коју је закон предвидео, ометена., и 3. Што је бирачкп одбор огласио аа изабране одборнике сво са лнсте С. М., а нијо према закону доделио оној другој листи једну трећину места. Трећи одсек Државног Савета, по оцени жалбепнх навода п расмотрењу изборних акта, иашао је, да су наводи под 1. п 2. пеумесни и без вредности но томе, што не изиосе никакву неправилност, која се самог избора тиче, а да одлука бирачког одбора. којим је листи С. М. додељено свих 36 одборничких места, не одговара закону из ових разлога: Према чл. 54-п. закона о општинама при избору општипских одборника за вароши, које засебно бирају нослапике (чл. 81. Устава) бпрачки ће одбор огласити за изабране одборнике на тај начпн, што ће листп са највс! им бројем гласова доделити две трећине одборничкнх места а остала једпа трећнна даће се осталим лиотама, сразмерпо броју њихових гласача. У овом случају бирачки одбор је противпо поменутом законском пропису поступио, што је свих 36 одборничках места доделио листн С. М., а требало јо, да јој да 24., а остала 12 одборничка места да додели листи П. М. С тога је на основу чл. 170 зак. о општинама решио: да се жалба одбаци као иеумесна, а да се одлука бирачког одбора, у колико се одпоси на одређивање одборпичких места, поништи, с тим да бирачки одбор у смислу ових примедаба донесе нову одлуку. Одлука од 29. аљрила 1910 г. № 4294.')

Један случај ненадлежности Државног Савета. Марко К. оптужио је Мннистру унутрашњих дела лекара среза к Д-р М. К. зато, што није хтео указати помоК његовој мајци, и што је поставио рђаву дијагнозу. Министар је нашао, да је чињепом истрагом утврђено, да је лекар правилно ценио болест своје пацијенткиње и да се свагда одазвао сваком позитивном познву, одлазећи чак у тућ срез, иа шта по закону нијс имао права, на је стога решењем од 1. јула 1909. године СЛ» 6833 одлучио, да се против туженог лекара прекине свака даља истрага и предмет стави у архиву, о чему је и тужиоца Марка известио. По изјављеној жалби, Државни Савет нашао је, да се предмет ово жалбе не тиче административног спора у смислу

1 ) Код овог предмета постојало је и мишљење мањипе, да је одлука бирачког одбора нравилна, с обзиром на то. што је друга листа добила свега 9. гласова, тејонеправилно давати јој толики број одборника, ноји је већи и од целокупног броја гласача.

тач. 2. чл. 48. оаветског пословпика, вс1, питања о оцени, да лн у радњи туженог Д-ра М. К. има дисциплинске кривице, за шта је Министар овлашћеи по чл. 1. зак. о уређењу санитетске струке, и по прописима закопа о чиновиицима, а за расматрање таквих одлука иије надлежан Државни Савет по чл. 444. Устава и чл. 5. зак. о уређењу Државног Савота. Међутим, ако жалитељ налази да има одговорности до туженог по кривичном закону, он се може обратити путем кривичне тужбе редовним путем у смислу чл. 28. Устава. С тога је одлуком од 4. маја 1910 год. Л« 5804. одбацио жалбу као иенадлежној власти ноднесену.

Влагајника општикског бира општински одбор, а не збор. Драгутин Г., из Р жалио се Државном Савоту противу избора часника општиие р , извршеног 28. марта 1919 год., због ових неправилности: I., нгго је збор осим председника и два кмета изабрао и кмета —• благајника, а међутим благајника по чл. 12. зак. о општ. бира општински одбор ; 2., што у објави није означено гласачко место (зграда), нити број правних гласача; 3., што бројови кутија у записнику нису означени словима, већ само цифрама, и што словима није забележено, колико је по реду у којој кутији било куглица; 4, што бирачки одбор није изабрао себи писара, већ је гласаче уписивало неко лице по жељи неких гласача; 5., што је општински суд после одређеног рока увео у азбучни бирачки списак једно лице; 6. што се бирачки одбор нијо састао тачно у 7 сати, већ у 7'| 4 пре подне. Трећи одсек Државног Савета, но оцени жалбених навода и расмотреп.у изборних акта, нашао је, да је записником бирачког одбора. састављеним према пропису чл. 49. закона о огпптинама, утврђено, да је избор правилно извршен, а да наводи гкалитељеви, да избор није извршен прааилно, или иису ничим утврђени. или су без утицаја на правилност и резултат избора; али да избор Милована М. за кмета благајника не може остати, јер по чл. 112. закопа о општинама, у општинама, које имају преко 500 иореских глава, општинског благајника бира општински одбор, а не општински збор, како је овде учињено. С тогаје на основу чл. 170. закона о општипама решио, да се избор Милована М. за кмета-благајника поништи, а да се жалба, у колико се одпоси на избор осталих часника, одбаци као неумесна. Одлука од 10. априка 1910 год. № 3916. Јос. К. Ст.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ Т Р А Ж Е С Е . Никода Милосављевић, пинтер из Соко Бање, стар 50 година, раота средњег, просед,