Policijski glasnik

БРОЈ 23.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 183

о уређењу округа и срезова, наредио је окружној благајни, да постављепом сдужитељу Б. И. не издаје плату, пошто је ово постављење незаконито, јер по тач. 6. чл. 108. доменутог закона постављање и отпуштање свих служитеља окружних прилада окружном одбору. Начелник окружни нашао је, да је ова одлука противна чл. 7. правилника за извршење закона о државним економнма, по коме је изрично дато право окружним и државним економима, да прлмају и отпуштају своје служитеље, па ју је с тога наредбом од 8. Фебруара 1910. год. Бр. 4516, задржао од извршења, и предмет спровео Мипистру Унутрашњих Дсла на решење. Размотривши односпа акта, Министар је нашао, да је наредба иачелпика окружног иа закону основана, а да је одлука одборова нротивна закону, јер, према чл. 2. и 8, закона о државним економима и чл. 7. правилника за пзвршење тога закона, служнтеље при канцеларпји државног оконома поставља и отпушта сам економ у границама одобреног му буџетског кредита. С тога је решењем од 10. Фебруара 1910. год. ГШ 2350. на основу чл. 112. аакоиа о уређењу округа и срезова, оснажио наредбу окружног начелника, а одлуку одборову поништио. 11 о изјављеној жалби, Државнп Савет нашао је, да је жалбено решење Министрово правилпо и на закону основано, јер се законске одредбе, накоје се окружни одбор позива, не могу прпменпти на овај случај, пошто прописи закона о државним економима, иа основу којих је прописан правилник за извршење тога закона, нису дерогирани законом о уређењу округа и срезова. С тога је одлуком од 2. марта 1910. год. № 1852, одбацио жалбу као неумесну.

Чланови бирачког одбора за избор часника општинских јесу два одбориика дотинне општине, које општинскн одбор коцком бира из своје средине. Б. А. М., из II.. . ., жалио се Државпом Савету противу избора часнпка општине н. извршеног на дан 28. марта 1910. год., због ових неправилности: 1., што општински суд није извршио избор чланова бирачког одбора онако, како наређује чл. 52. в. зак. о општинама; и 2., што у записник није заведено, кад је гласање закључено, колико је гласача гласало, и што најзад није стављено у записник колико је која кутпја добила гласова. Трећи одсек Државног Саветапо оцени жалбених навода и расмотрењу односних акта, нашао је, да овај нзбор не може остати у снази из ових разлога: 1., што је бирачки одбор за овај избор, као што се из одлуке оиштинског одбора од 14. марта 1910. год. № 459, впди, биран па основу чл. 86. тач. 17. зак. о општипама, а међутим за овај случај требало је применити пропис чл. 52. е зак. о општинама, те да општински одбор из своје средине избере двојицу за чланове бирачког одбора коцком. 2., што заиисник бирачког одбора није слстављен прсма пропису чл. 49. закона о општинама.

С тога је на основу чл. 170. зак, о општинама решио: да се избор поништи. Одлука од 9. априла 1910 год. № 3906.

Један случај поништаја избора председника општине због тога, што на дан избора није имао пуних 30 година. Раде Л.. нз К жалио се Државном Савету противу избора часника за општину к , који је извршеп на дан 28. марта 1910 год., због ових ненравилности: 1., што нзабранп нредседник Милош Р. нома 30 година старости; и 2., што су у азбучпи списак увед<?на пет лица, која не плаћају никакву порезу. Трећи Одсек Државног Савета, но оцегш жалбоних навода и поднетих доказа, нашао је, да други навод нема вредности према чл, 153. закона о општинама, јер глаоови тих лица нису од утицаја на ресултат избора. Али одсек налази, да избор председника Милоша Р., с обзиром на чл. 105. зак. о општинама, не може остати у снази с тога. што се подиетим изводом из књиге за уписивање рођених тврди, да он у моменту избора пије имао пуних 30 год. С тога је на основу чл. 170. зак. о општинама. рошио, да се избор председника поништи, а да се жалба, у колико се односи на избор осталих часника. одбацн као ноумесна. Одлука од 8. априла 1910. год. № 3838,

Предсздннк бирачксг одбора за избор часника општикских мора бити писмен правни гласач из дотиннз општине, инане његова неписменост је разлог за уништај кзбора. Б. Р. из Б. жалио се Државном Савоту противу пзбора часника за општипу б , који је извршен 28. марта 1910 год., због ових неправилности: 1. што је председпнк бирачког одбора пеппсмен; а такође и оба члана бпрачког одбора; и 2. што је двориште зграде, у којој је гласање вршено, нсограђоно. Трећи одсек Државног Савета, по оцепи жалбених навода и поднетих доказа и расмотрењу изборних акта, нашао је, да овај пзбор не може остати у снази с тога, што је поднетим уверењем суда општине б од 30. марта 1910 год. № 388, утврђено, да је Ј. Ј., предоедиик бирачког одбора, који је. као што се из заппсннка бирачког одбора вндп, председавао на збору за овај избор, био неписмен, а то је нротивно чл. 52-а закона о општинама, по коме је председник бирачког одбора, кад се бирају општински часници, један иисмен правни гласач кога општински одбор одреди. Сем тога п записником бирачког одбора и поменутим уверењем општинског суда утврђено је, да је гласање вршено у зградп, чпје двориште није било ограђено, а то је противно пропису чл. 54-а поменутог закона. С тога је на основу чл. 170. зак. о општинама решио: да се овај избор по-

ништи. — Одлука од 27. априла 1910 г. № 4253. Јос. К. Ст.

Мкшљење опште седнице Касационог Суда од 20 маја 1910. год. На захтев Господина Миниотра Правде од 8. маја 1910 год. №. 6583, да му Касациони Суд на нредотавку нетровачког првостен. судадасвоје мишљење о томе: »да ли дежурни судија има права н дужиост потвр^ивати кандидатске лпсто за избор окружних посланика, кад закоп о уређењу округа и срезова. као специјални закон, то ставља у дужност суду, чл. 61, 61-а поменутог закона, и кад се под судом разуме она организација, коју изречно налажу чл. 151 Устава у вези са § 12 закопа о уетројству првостепених судова. — Касациони Суд у општој седници својој, а на основу тач. 2. § 16. закона о овоме уотројству, нроучио је ово питање и односнезаконске прописе, на је нашао: »§ 511-тим Законика о поступку судском у грађанскнм парницама прописано је, који ћо се послови, као хитни, отправљати и за време великог судског одмора у првостеиеном суду преко дежурног судије. Поред тога, дежурни судија има отправљати и све оне посдове, који би му у дужност били стављени специјалним законима. А у ове последње посл >ве долазе не само послови, за које би изреком у ком специјалном закону било речено да ће их и за време одмора свршавати дежурни оудија, него и они суду у дужност стављени послови, чија бп прнрода била таква да се одложити но могу, нарочито ако је свршавање њихово везано за рок законом одређени, тако да се у том року морају свршити па ма то било и за време судског одмора, а у такве послове. везано за закшски рок који се не може продужавати никојим начином, дола<и подношењо и потврђивање кандидатских листа за изборе посланика за окружне скушшипе. Томе нп мало не смета проппс чл. 151 Уотава, као пи § 12 закона о устројству првостепених судова, који се прописи односе на нзрицањо правде у суду и који за тај циљ постављају само као опште правило суд састављен од тројице судија, допуштајући одмах и ту да предмети кривичнп и грађански мање важнооти могу бити законом нредани у суђење једном судаји. Тим пре то може бити за оне послове који не долазе под појам суђења или изрицања правде него у простој констатацији Факата и у примени на њих законаадминистративних, дакле запослове који су само делегирани суду из адмннистрације. У осталом дежурни судија у кругу своје надлежности репрезентује суд у чије име ради онако исто као и колегнја од тројнцо судија. За то је Касациони Суд са изнетих разлога мишљења: да дежурне судије ирвостеиених судова имају и иравА и дужност иотврђивати кандидатске листе за избор окружних иосланика, иотврђивање којих је ирвостеиеним судовима стављено