Policijski glasnik

БРОЈ 47.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 373

гледиште омогућавало би постојање привидних одговорних уредника исто тако сигурно као и она на првом месту споменута теорија. По Листовој теорији (упор. горе I 3) мора се као привидан уредник сматрати онај, који је на листу као одговорни уредник именован, а коме није у истини поверен врховни надзор над целокупним током редакцијских послова у томе правцу, да нспитује садржину свакога броја у погледу њенога криминалнога значаја. Ово гледиште заузима очевидно и Ви1о\^ (упор. горе I 4). х ) Али ни Лист ни Билов не занимају се дубље овим питањем, премда из њиховог учења горе изведени закључак по моме мишљењу не исцрпљује сунтшу сгвари, него шта више потребује не само објашњења и дубљег испитивања, него и поправке и допуњавања. Јер дешава се да се и привидном уреднику (рормалло повери врховни надзор над редакцијским пословима у реченом правцу. Међу тим та околност, да он овај надзор (рактички не врши, за наше је питање принципијелно без значаја. Јер тако једно невршење дужпости надзора могућно јс и код правога одговорнога уредника. За одговорнога уредника може се тада према околностима казати да је немарљив с гледишта права о штампи, али његов ноложај као одговорпога уредника остаје тиме недирнут. Са овога разлога не може невршење редакцијскога надзора чинитн полазну тачку за принципијелно разликовање између подметнутнога и правога одговорнога уредника. Претпоставимо себи овај зацело у пракси могуКи случај. Странан један намерава да код нас издаје неки часопис. Пошто ни он нити ко од његовог редакцијског персонала није упознат са нашим казненим закоником, а он не би желео да с овим дође у сукоб, постави он домородца, вичног казиеном законику, који ће по узајамном споразуму пре штампања прегледати за часопис одређене чланке у томе погледу, да нема у њима чега кажњивог. Ако би се код њега у овом погледу појавила сумња, онда је он дужан, да издавачу новина скрене на то пажњу, те да овај има могућности спречити нггампање дотичнога чланка односно места у листу. Може ли се постављање овога домородца са означеном дужношћу узети као постављање одговорног уредника? Је ли овај човек одиста одговорни уредник? По моме мишљењу није, ако ствар у свему онако стоји, као што је представљено, т. ј. ако овај постављеник само има да издавачу новина да своје мишљење, а овај за тим сам врши утицај на садржину шгампапога списа, па баш и кад би се он у сваком случају држао овога

отичког предузећа не врши непосредне редакцијске послове, али да са друге стране мора бити довољно, ако је именовани уредник одиста лице, које има учешћау редакцијском раду. Упор. Материјал у Оо11(1. Агсћ1У, Вс1. 22, 8. 188. По овом гледишту могло би на пр. лице, које учествује у уређивању (( дневних вести 0 , без ичег даљег бити именовано као одговорни уредник и највећег политичког дневног листа. ') Сго11(1. АгсМу, В. 43, 8. 327.

мшпљења. Докло је одиос изме^у ове двојице такав, не може се дотични постављеник сматрати као одговорни уредник, него само као аравни саветодавац издавача. Нешто би друго било, кад би се овоме допустило да непосредно утиче на садржипу штампанога сииса на тај начин, што би биоовлашКен да сам спречи све оно, што он сматра кио непогодно са казнено-праввог гледпшта. Ипак и ово не би било довољно. То јест одговорни уредник има, као што је горе изложено, још и друге дужности а не са.мо овај негативни задатак, којн му истина законом није изрично наметнут, али који се нзводи из казнених норама о немарљивости у областн права о штампи, задатак да спречава, да у штампани спис ништа не уђе, што је својом садржином противно одредбама казненога законика. Одговорни уредник има у погледу садржине штамнанога списа и иозитивне задатке, поглавито је пак он дужан сгарати со за уредно штампањо исправака н званичнпх објава, у колико је ова обаве <а законом прописана. Он је даље, сасвим природно, и овлашћен и сбавезан примати таквв исправке и објаве ради овога циља. Због тога зацело ннје довољно. да је одговорни уредник у положају спречити штампање кажњиве садржине у спису, него он мора бити у стању. да одговорн и осталим законом прописаним му дужностнма, специјално дакле по аустријском праву да прима за штампање одређене зпаничне и приватне псправке, као и наредбе и одлуке кривичних судова и других званичних претписа (§§ 19. и 20. зак. о штампи) и да се за н.ихово уредно публиковање стара. У материјалном погледу карактерише дакле одговорнога уредннка баш та околност, да њемц на састављање садржине иериодичнога штамаанога саиса како у негативном тако и у аозитивном аравцу у најмању руку такав утицај ирииада, да може исиуњавати све дужности, које му закон у иогледу садржине штамаанога сииса налаже. Из овога довољно јасно следује иојам одговорнога; он има двојаку прегпоставку, једну Формалну и једну материјалну. У формалном погледу потребно је, да је неко примио одговорно урздпиштво, али у материјалном погледу мора исто лкце имати такав утицај на садржину дотпчнога штампанога списа, да може одговорити свима задаци.ма, којо закон ставља одговорноме уреднику. Према томе одговорни је уредник онај, кога је иодузетник (власник, издавач) исриодичнога штамианога сииса као таквог иоставио, и дао му одговарајупу власт да иази на садржину у казнено-иравном иогледу и да исиуњава остале законске дужности.') (НАСТАВИЋЕ СЕ) Превео Д-р Д. Аранђелови-ћ. ■ »<«>♦ ■

') Мило ми је што могу констатовати, да је ово мишљење, које сам ја изложио већ у 8Богшки уес! ргаушћ а вШтсћ, св. VII. (1907) стр. 91 и сл. у међувремену усвојио и 81огсћ у 2. издању (( АустриЈс.кога Државнога Речника" (чланак (( право о штампи").

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I Члан суда општине житно - поточке, пита : пПо члану 30. закона о општинама, на општинском збору пмају право гласа сви нунолетнп грађани — члапови општино, који плаћају државп најмањо 15 динара непосредне иорезе годишње, рачунајући ту и сталнн државни прирез, разуме се 75°/ 0 Кад је суд општински, за ову годину, саставио гласачки сиисак општиие житнопоточке, сходно члану 21. номенутогзакона, нашао је да има 974 правпи гласача, и такови списак послао суду Првостепеном па потврду. Доцппје, пак, унисао је у приновљени део помеиутог списка још 55 гласача, самих бесправнпх лица досељеника, који су скоро бесправно насељени у државној гнумн а противно чл. 30. помопутог закона, јер овн не плаКају никакву норезу држави, и на некакав начнн Суд је Првостепени прокупачкп сви.ма одобрио право гласа на* општинскпм зборовимн. По чл. 70. пометтог закона, у свакој општини постоји општински одбор, н то у општинама од 500 до 1000 правни гласача закључно 24 одборннка, преко 1000, 36. Према овомо, општина житно-поточка, кад не би били угали у сппсак ових 55 неправних гласача, имала би 24 одборника, а кад су и ови узоти, онда треба да има 36 одборника. Но приликом састава гласачких спискова ове годнне за настунајућу 1911. годину, сходно одредбама поменугог закона и пореских књпга за ову годину, нађепо је, да има 976 иравних гласача, који је списак утврдпо и Првостепенн Суд. Па како је била жалба на нзбор општпнских часника поменуте општине, то јо прпликом доношења решења Државни Савет поннштио избор 5 одборннка услед блиског крвпог сродства. На основу решења Државног Савета, одбор опгптине одредио јо избор ових 5 одборника. Длкле питам Уредништво Полицаског Гласника: 1. Да ли јо нравилна радња бив. општинског суда. 2. Да ли је правилна радња садањег суда и одбора у погледу избора ових пет одборника. 3. Да лп се неће овај избор косити са чланом 70. закона о општинама, кад ова општнна за 1911. годину нема број правних гласача ни до 1000, а камо ли преко овога броја. 4. Треба ли у опште п да се обави избор за 5 одборника, као и то: који носи одговорност за неправилну радњу која се у сваком погледу косп са законом о општинама тим пре, што постоји чак наређење предпостављене полициске власти, да се мора обавити избор ових 5 одборника, н нлпослетку шта ће бити са оних 6 одборника што их има више од одређеног законског броја? 1(