Policijski glasnik

ВРОЈ 3.

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 19.

§ 484. грађ. судс. поступ. на штету повериоца и дужника, које штете не би било, да је ма који од тужених уговор куповине и продаје од своје стране испунио т. ј. куповну цену положио. Одговарајући солидарно са туженим Миланом на овај начин, тужени Никола не одговара за туђе дело (§ 810. Грађ. Зак.) већ по својој кривици, пошто је он дао повода те су продаје понављане" '). (НАСТАВИЋЕ СЕ) Ж. ПериЋ.

О УВРЕДИ И КЛЕВЕТИ од Др. Томе Живановића

§ 1. Увод. Наш Казн. Законик, за разлику од неких страних, позннје само два кривична дела управљена против части, на име увреду и клевету. 0 њима је реч у Гл. 10, 22 и 38, и то појам клевете је дат у § 210, а појам увреде у § 213. На том гледишту стоји и закон о штампи, који важи за увреду и клевету, нанету путем штамав. Појам клевете и увреде дат је у гл. 22. Ирема нашем законодавству увреда и клевета су два квалитативно различна кривична дела против части. Према немачком законодавству међутим клевета је само једна специјална врста увредс. Увреда је дакле шири појам, под који се подводе увреда у ужем смислу (Ве1е1(И^ип^) и клевета (Уег1еитс1ип§: ипс1 иМе ^асћгес1е г ). Но и ако су увреда и клевета према нашем законодавству два квалитативно различна кривична дела, и ако дакле једна од њих није специјална врста друге, ипак оне имају једну заједничку карактерну црту од битног значаја, јер се према овој групишу кривична дела у категорије, на име оне су управљсне против истог добра, против части. Сем тога има неколико питања, која суим заједничка, на име питање о појму части, о објекту увреде и клевете и о пасивној способности за ова два кривична дела. Зато се увреда и клевета требају заједно расправљати. Но пре говора о њима имају се претрести наговештена, заједничка им питања. § 2. Појам части. 0 појму части постоје неколико мишљења, од којих је нека охватају шире, друга уже. Тако је исто и са позитивним законодавствима. Но из неких се не може видети, у ком је обиму схватају, те је широм отворено поље произвољности у тумачењу. Ово је односно увреде случај и са нашим законодавством. Част се разликује у сиољну или објективну и унутарњу или субјективну. Човек као живо биће и члан извесне друштвене заједнице има разне вредно-

1 ) С. Јањић, ор. сИ., Полицијски Гласник, год. 1904. број од 19. Септембра, стр. 289.. 2 ) Овако исто и аустријски К. 3. В. Јанка — Шиловић 316.

сти, као н. пр. моралну, културну и т. д. Оее вредности с&чињавају његову унутарњу част. На основу пак тих вредности оп има извесно учажење у друштвеној заједници, он ужива дакле извесан глас. Колико ће бити то уважење, зависи од интензитета његових вредности. Уважење, које идговара његовој унутарњој части, јестс његова сиољна, објективна част. 06јективиа част је дакле сиољни рефлекс унутарње части. Човек, као што је речено, има разне вредности. Питање је снорно, које од ових вредности сачињавају част. Отуда су ностала разна, мало час наговештена мишљења. Некауносе у појам части већи, друга мањи број вредности. Према некима част је само морална вредпост човекова, другим речима вредност, коју он има на осиову испуњавања својих моралних дужности. 1 ) У колико се савесније испуњавају моралне дужности, у толико ће н морална вредност бити већа или мања. Част је, вели В1псИпд, г ) вредност човекова како у погледу испуњавања моралних тако и иравних дужиостп. Његов појам части је дакле шири, јер обухвата поред моралне и аравну вреднос.т човекову, ако би се тако назвала његова вредност у погледу испуњавања правних дужности. Неки проширују још више појам части, јер под њоме подразумевају сем двеју именованих вредности и друштвену вредност човекову, т. ј. његову вредност у погледу испуњавања дужности, које му прнпадају по томе, што је он члан друштва 3 ). Према некима друштвена вредност обухвата и правну вредност, тако да они стављају друштвену вредност на супрот моралној 4 ). Према извесним писцима част обухвата још п кредитну вредност (економска страна части) 5 ). Кредит је поверење, које се ужива на основу тачности и способности плаћања. Кредитна је вредност према томе вредиост, која се има у погледу тачности и способности плаћања. 1дергпапп сматра кредитну вредност као саставии део части само за трговце, а за остала лица она је, вели, имовинска вредност, те према томе напад на исту може бити само кривично дело против имовине 6 ). Многи пак сматрају кредитну вредност искључиво као имовинску вредност 1 ). То је претежпо мишљење. Како друго тако нарочито и прво митљење схватају част сувише скучено. Кривично-правна заштита је потребна и за друге вредности, а не само за моралну и правну. Као увреда и клевета се не сматра само дело, које се састоји х ) Тако На1зсћпег 2 158, ВГгктеуег 1189, V. Вшч 6 8 33 422, КоМег ОА 47 29. 2 ) 1_,ећгћисћ с1ез §ететеп ЈеиЈзсћеп 81гаГгесћ18. ВезопЈегег ТеП I (1902), отр. 136. 3 ) Тако Меуег - А11[еШ 421, 01зћаизеп § 1Р 5, 2, V. ВШол« 0 8 46 269. ■') ИНеп11га1 Уег§1. О. 6, Мегће1 § 109. 5 ) V. 1*1821 § 95 II 1, Неза В1е Ећге иш! сНе Ве1е1(П{5иП{; с!е» § 185 (1891.), стр. 28, Уо\ћтапп Бег Ве§пГГ Лег Ве1е1(И§ип§ (1896), стр. 39. ») 225. ') В. Меуег - А1ЦеШ 421, СНаћаивеп § 187, 5.

у повреди ових двеју вредности, већ и дело, којим се напада на друштвену вредност као и на кредитну. Но друштвена вредност је сложена из више вредности, те је потребно да се она анализира 1 ). Друштвена вредност обухвата на име према нашем мишљењу: 1° Вредност, коју човек има као човек без обзира на његов друштвени положај, пол и доба старости. Ова се вредност означава и као људско достојанство или као људска част. 2° Вредност, коју човек има на основу испуњавања својих културних дужности, т. зв. културна вредност или културна част г ). 3° Вредност, коју човек има у погледу нормалног испуњавања полних прохтева, коју можемо назвати иолном вредношАу или аолном чашћу. 4° Вредност, коју човек има на основу испуњавања дужности свог позива, т. зв. иозивна вредност или част. Ту слада и кредитна вредност, коју можемо назвати кредитном чашКу. Као што се види, част обухвата разнолике вредиости. Другим речима она је сложене природе, јер се састоји из разних врсти части. Све вредности, ин којих је она састављена, потребне су радп испуњавања разних животних задатака. Према томе можемо част деФинисати као скуа оних вредности, које су иотребне ради остваривања разних животних аадатака 3 ). Из горњег се види, да част није једноставне. природе, т. ј. такве природе, да је она иста за све људе. Овако би се могло узети само онда, кад се част схвати искључиво као морална и правна вредност. Отуда н. пр. Вт&тд тврди, да је част једноставна. Кад се пак узме, да част обухвата и вредност културну позивну итд., онда је овако тврђење апсурдно, јер квалитет ових вредности зависи од друштвеног положаја, од тога дакле којој се класи друштвеној припада. Друкчији су захтеви земљорадничког лозива од захтева судијског позива, те су и друкчије особине, друкчије вредности потребне ради испуњавања ових захтева. На тај начин може се говорити о сталешкој части. У нашем законодавству, као што ће се видети приликом говора о увреди и клевети, част није увек схваћена у наведеном смислу, већ често пута много уже. Тако у Казненом Законику част као објект клевете је схваћена искључиво као морална и кредитна вредност. Закон о штампи пак схвата је у нашем, горе наведеном смислу. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

!) Уп. Иертапп 225 и сл. 2 ) ((Култура захгева, вели Иертапп (227), супрематију човечије духовне стране, и према томе пре свега ставља чисто животињске сексуалне функције у службу ((Љубави" и пбрака 8 , и сем тога да животињске функције и органи, који их врше, уступају прод оним, што карактерише човека". 3 ) Иертапп деФипише (227) Част као скуа оних својстава човекових, која су неоаходно аотребна за исиуњенЈв његових сиецифичиих задатака.