Policijski glasnik

СТРАНА 20.

ВРОЈ 3.

ГРАНИЧНЕ МЕЂЕ УМИШЉАЈА И НЕХАТА

(НАСТАВАк) По Француској се теорији на, даље за нојам умишља.ја тражи и хогење иовреде арава, т. ј. и свест о нротшшравности радње. Виновник зиа да последица коју он хоће да оствари објективним правом није доиуштена, али он радњу ипак предузима. Његово хотење противправне последице обухвата у себи хотење повреде нрава. Међутим се у пракси кажњава и онај виновник који би био у заблуди, о допуштености своје радње. Гарсон и Ортолан узимају да за појам умишљаја није нужна вољна иовреда права, већ само Фактичка могућност да се виновник упозпа са законским прописима. Ако би се десио такав случај да. он апсолутно није могао сазнатп да је његова радња законом забрањена, онда не би било умишл.еног делања. У Јапану и Велгији је на случај правне заблуде допуштена блажија казна а у Норвешкој и потпуна некажњивост. Међутим у Енглеској, Холандији, Италији, Немачкој, Бугарској незнање да је предузета радња и жељена последица правно недопуштена нема ннкаквога утицаја на иримену казне па ни на појам умишљаја (Шрре1, Уогза<;2 387, 587, 588.). 2. Старији, нарочито закони немачких државица одликовали су се тиме што су редовно постављали легалну деФиницију умишљаја. Њу имају, ма да недовољно одређено изражену п аустриски, италијански и јапански законнцп. А као плод научне борбе и практичне потребе дате су јасне, нотпуне п одређепе законске деФиниције умишљаја у законима бугарском и руском и последњем пројекту општега швајцарскога казненога законика. Но свима овим законицима умишљај је сазнлње и хотење обележја кривичног а дела (\У18веп ипс1 \Уо11еп). Виновник треба да је у моменту радње знао, имао у свести преставу о свима, обележ.јима конкретнога кривичнога дела. Поред тога он треба да хоИе њихово остварење. Оба елемепта: сазнање и хотење дају појам умишљаја. Сви позитивни законици који су се упустили у постављање дефиниције о умишљају усвојили су у томе погледу теорију воље (ЛУУепвШеопе). Умишљај, по њима, није ништа друго до воља, нсихолшки каузални однос између човека и битних обележја кривичнога дела. Новија теорија преставе (УогвСеПип^вШсопе) у позитивноме законодавству још није нашла себи израза. II. Подела. Поделу умишљаја на разне облике ретко су кад вршпли позитивни законици. Она је вазда остављана кривичној правној науци. Али у старијим законицима, као што су немачки партикуларни и аустриски законик, и у иовијим који дају дефиницију умишљаја има у самој деФиницији набрајања случајева у којима је По1из дат, и оида сваки од тих случајева преставља по једну Форму с1о!из-а. Подела умишљаја може бити двојака: или с обзиром на начин како је воља

постала, или с обзиром на одпос воље прсма последици. Ова друга подела је за нас важнија, јер ако је воља садржина умишљаја ако умишљај није ништа друго до нарочнти психолошки однос виновника према последици, онда има онолико облика (1о1из-а колико год ступњева има између највише и најмање мере каузалности последице. Ово су главнији облици долуса: а) (1о1иб сИгвМив 81\'п Ле1егтта1и8. Он постоји тада када је радња управљена за постизање једне упапред одређене последице. Виновник тачно остварн што је унапред хтео. б) г1о1из 1пЛе1егтта1и8. Овај с1о1иа постоји тада кад је хотена последица радње унапред неодређена, Из те радње могу пропзаћи више последица. Виновник хоће само једну од њих, али му је све једно која ће то бити. На пр. пуца на више људи који стоје једаи поред другог. Све једно му је кога ће од њих убити. в) Ло1и8 т/ИгесШа. Овај с1о1из, којисе где што назива и евентуалним постојао је готово у свима старијим казненим законицима, па и данас још постоји у аустриском. У литератури је међутим потпуно наиуштен. За овај (1о1из Гарсон поставља т. зв. (ЈиебИоп с1а881дие: како ће виновник одговарати при умишљеноме делању кад последица не одговара или промаша нашу намеру. Виновник је на пр. хтсо да рани човека, па га је убио. Он је предузео умишљено извршење једнога кривичнога дела, али је из његове радње произишло друго, теже кривично дело. Аустриски закон наређује да ће се виновник п за то друго дело казнити ако оно из предузете радње »обично или врло могућно происходи® (»§'етет§;Нсћ ег1\)1§1;, ос1ег с1осћ 1е1сћ1 егГо^еп капп 1( ). Давнашњи противник овога с1о1ив-а јесте Фајербах. Он мисли да кад је злочинац поставио себи за циљ један одређени противправни еФект, али из радње, којом је он требао тај е®ект да реализира, постане други противправни еФект, кога је злочинац предвиђао као вероватну последицу своје радње, или га је бар могао предвидети, онда је злочинац Гп с1о1о с обзиром на ону правну повреду коју је хтео остварити, а Гп си1ра с обзиром на ону правну повреду која је остварена без његове намере. У овоме случају дакле постоји ндеални стицај умишљенога и нехатнога делања, који Фајербах назива „ нехат одређен умишљајем® (»си!ра с1о1о с1е(;егтта1;а (< ). У модерној литератури индиректннје долус учињен непотребним после утврђења новога важног облика — евентуалног долуса. г) с1о1ие еиепШаИв. У почетку је овај с1о1и8 сматран за истоветан са индиректним, код кога се паступела последица хтела посредно, евентуално. Данас он има самосталан облик. Кад из једне радње могу да произађу две разноврсне последице и њих виновник предвиђа онда пли је њему све.једно која ће од њих наступитн он хоће једну па ма коју, или он првенствено жели једну од њих. У првом случају постоји

(1о1и8 а 11егпа1ш.1& (или, или) а у другом с1<Ли8 е^еп1иаН8. Евентуални је долус гранична међа између умишљаја и нехата. По Ламангу се и код евентуалног долуса и код нехата последица предвиђа само као могућна. Ако се виновник не нада да ће се та 111 !1ћ81гас(;о могућна последица т сопсге1;о моћи избећи, ако он свесно више цени своју наду на добит него иравни поредак који ће можда повредити, кад је његова безобзирност према туђим интересима била толика да је радије рескирао повреду ових интереса него што би пропустио прилику да се сам корнсти, тада постоји евептуални долус. Код н.ега се последица л'0/>е. Овако евентуални с1о1и8 деФинишу и руски и бугарски законици. Б. Нехат. I. Појам. Неха.т се са своје горње стране граничи умишљајем а са доње случајем. Просторну област нехатнога делања одређивали су, ма да врло резервисано, неки од законика који су дали дефиницију о умишљају. То су руски, бугарски, швајцарски пројекти и старији партикуларни немачки законици. Међутим италијански, аустриски, јапански ма да говоре о умишљају, нехат не деФ .инишу позитивно, већ по њима излази да је нехат онај облик кажњивога делања прп коме је искључено хотење последице. Утврђење појма нехата остављено је науци н иравосуђу још више иего утврђење појма умишљаја. По рускоме и бугарском закону, чије су опште одредбе готово истоветне, нехат поотоји тада кад је виновник делао ма да је предвиђао да противправна последица може наступити, нли се лакомислено надао да то неће бити; или последицу у опште није предвиђао, а могао је и требао је да је предвиди. Пројект општега швајцарскога к. з. од 1908. год. вели да се злочии остварује нехатно тада кад впновник није помишљао на последицу свога делања, или је није предвиђао због противдужносне непажње. А противдужносна је непажња она кад виновник не дола са онолико пажње са колико је према околностима и према својим личним односима дужан то чинити. У правосуђу и литератури земља где нема легалне деФиниције нехата он се од умишљаја разликује оскудицом хотења последице. По швајцареком криминалисти Штосу није непредвиђање последице карактеристика нехата. И онај дела нехатно који последицу предвиђа као могућну, али је он неће, не жели. Карактеристично је обележје нехата то да виновник последицу не жели и даље да јс он њу пажњом могао и требао спречити. Ламаш вели да свп облици нехата имају заједнички тај негативни моменат што се правно релативна, злочина последица није хтела (ни прећутно, .ни евентуално, пи условно, ни индиректно). Иозитивно обележје и основ за. кажњивост нехата јесте занемаривање под датим околностима дужне пажње, брижљивости и обзира према туђим правно заштићеним инте-