Policijski glasnik

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 51.

ГРАНИЧНЕ МЕЂЕ УМИШЉАЈА И НЕХАТА

(НАСТАВАК) Али у етици и јуриспруденцији и та се последица, ако смо је само све^сно остварили, сматра као вољна. Јер, ако се не може рећи да смо је хтели не може се рећи ни да је нисмо хтели. Та је последица произагала из наше радње; ми смо њу предвиђали као могућну и кад је не бисмо хтели не би ни радњу предузимали. Отуда смо ми њој хтели узгред са другом неком жељеном последицом (»тМјЈвчгоП;"). Ми жељену последицу без ове нежељене нисмо могли хтети већ их ми или хоћемо обадве или нећемо обадве. Оне чине нераздвојну целину која се не може пола хтети а пола нехтети. Ко се ожени проституткином ћерком не може бити само ћеркин муж него и мајчин зет. Ако би он то одрицао одговорило би му се: Знао си даје то нужна последица онога што си хтео и сада сноси консеквенце: 1и Гаа г>о и1и, Сеог^е ВапсИп!

два елемента, које сви писци пропуштају навести у деФиницији, ма да их подразумевају и на засебном месту раснрављају. Кад би на име А учинио извесну изјаву омаловажавања према лицу Б, али га нико па ни Б није чуо, онда не може бити говора о кривичном делу увреде, и ако би се његовим признањем утврдило, да је учинио такву изјаву. Потребно је дакле и то, да је изјава омаловажавања сазната од неког. Сем тога потребно је још, да се изјава омаловажавања односи на .једно одређено лице. На основу горе реченог увреда је према нама изјава, којом се ирема схватању иублике изјављује омаловажавање једног одређеног лица од стране изјављивача, и која је сазната од некога. Да би било увреде, треба на тај начин према нама да постоје следећи елементи 1 ): 1° Изјава омаловажавања. 2° Изјава треба да је таква да се од иублике схватакао изјава омаловажавања. 3° Изјава омаловажавања треба да се односи на једно (нли више) одређено лице. 4° Изјава омаловажавања треба да је сазната од неког. 0 сваком од именованих елемената биће засебно говора у §-у 6. § 6. Елементи увреде. § I. Изјава ома^дова^авања. А. Изјава. Изјава је саопштавање извесне чињенице. То се саопштавање пак може извргаити на разие начине. И ако нису изрично именовани, они су наговештени у § 213 к. з., где се вели: »Ко речима или делом спрам другога таково што учини....« Изјава се на име може учинити: 1" Усмено (т. зв. вербална иијуриа). Под усменом изјавом има се разумети свако пуштање гласа, било оно артикулисано или не ). Тако усмена изјава се може састојати у узвицима, звиждању, подражавању животињских узвика. Ако се из.јава састоји у изговарању речи, ове не морају бити изговорене с нарочитом артикулацијом. Довољан је тон обичне конверзације. 2° Писмено (такође вербална инјуриа). Ако је писмено штамиана ствар, онда важи закон о штампи. 3° Гестом, т. ј. разним знацима (т. зв. симболичка инјуриа), н. пр. одмеравањем лактом, прављењем магарећих ушију, гестом руке, који представља да је А нешто придигао; изногаењем полног уда пред женскама итд. 4° Представљањем у слици (такође симболичка инјуриа), нарочито карикирањем. Ако је представљање извршено штампањем или сликањем и у опгате тако, да

х ) Сви ови елементи скупа сачињавају основни елеменат увроде: проузроковане повреде части једном људском радњом. Ово је проузроковање иредвиђепо у каз. закону (§213 к. з. и чл. 22 зак. о шт.), а разуме се по себи да мора бити иротивиравио и одговарати условима инкримипације. Само за једну врсту увреде потребан је један сиецијалан услов инкриминације те ће зато о њему бити говора код дотичне врсге увреде (в. увреда страног владаоца и дипл. заступника). 2 ) Уп. Оагсоп аг1. 222 а 225, 54, Оаггаис1 41317.

спада под чл. 5 зак. о шт., онда се имају применити одредбе овог закона, које говоре о увреди. 5° Делом (т. зв. реална инјуриа). У § 213 к. з. схваћено је „дело< ( шире, но што би то требало. На име пошто се ту поред »речима к вели само још »или делом в , то се као »дело к морају сматрати и гест као и представљање у слици. На тај начин се по к. з. мора разликовати између »дела к у ширем смислу, које обухвата и ове две врсте симболичке инјурие, и »дела к у ужем смислу, који се појам има овде утврдити 1 ). »Дело к у ужем, правом смислу те реча, је садашњи наиад на тело г ). Тако било би дела, довољног за увреду, кад би А пољубио, голицнуо. уштинуо какву женску. »Дело® се може састојати и у телесним повредама и злоставама, и онда постоји идеални стицај телесне повреде одн. злоставе и увреде 3 ). »Дело к се може даље састојати и у шамару и ћушењу. Ове две делатности су предвиђене као иступи у § 357 т. 1. к. з. ЦениК се због тога налази у сумњи, да ли се за шамар и ћушење има казнИти увек само на основу § 357 т. 1. или се напротив они могу квалификовати и као увреда, те да се извршилац има казнити само на основу § 213, пошто је овај законски пропис строжији од § 357 т. I. 4 ) Као што је и сам Ценић приметио, тврђење, да се има искључиво применити § 357 т. 1., има за последицу, очигледно неправедну, то, да би се на осн. § 213 казнио затвором до четири месеца онај, који би неког опсовао или га назвао магарцем, а само затвором до двадесет дана на осн. § 357 т. 1. онај, »који би другом јавно шамар пришио, или би га тако ударио, да овај о земљу лупи, и то још с намером, да га с тиме понизи или увреди к . Несумњиво је дакле, да се и ћушање као и шамар могу према околностима оквалификовати и као увреде, нпр. кад су учињени на јавном месту 5 ). Онда ће бити у идеалном стицају увреда с иступом из § 357 т. 1., и сходно § 68 к. з. има се применити искључиво § 213 казн. зак. Спорно је, да ли је за појам дела потребан додир тела, или је напротив довољан покушај додира тела. Из појма »дела к , који смо ми усвојили, излази, да је довољан и покушај додира. »Дело к је на име напад на тело, а напад постоји и онда, кад је додир само покушан, кад је н. пр. А покушао да пољуби девојку Б. али је био спречен, или кад је замахнуо руком на Б и био спречен, да га ошамари, или је промашио. (нАСТАВИЋЕ СЕ)

•) У § 185 немачког к. з. ое под »Т&Шсћкеи 0 разуме само (( дело в у овом, ужем смислу. 2 ) Уп. V. 1Л82( § 96 I Ргапћ § 185 IV, Иертапп 311, Меуег-АИГеШ 430. 3 ) Према ВтсЧпд-у било би само увреде (§ 185), кад би А ћушио, ошамарио Б. 4 ) 560. 5 ) Према ируском к. з. телесне повреде и злоставе у опште не могу се квалификовати као увреде, § 213 нашег к. з. је позајмљен из баденског к. з., а према овом и тешке повреде и злоставе могу бити и увреде у исто време.

II. Теорија преставе своди појам умишљаја на иредвиђање каузалног односа између радње и последице. Преставници те теорије веле да је воља нешто неодређено, колебљиво и уношење тога појма у кривично право било би опасно. У место хотења свих обележја кривичнога дела за појам умишљаја довољно је иредвиђање, престава последице, или сазнање (Кеппеп) свих обележја кривичнога дела. Лист (Бећгђисћ 171.) вели да је умишљај предвиђање последице које прати остварање воље, или тачније преведено: \ умишљај постоји тада кад се при остваривању воље предвиђа последица (Уогаа (;2 \ 181; сИе \УШепеће1;ћа11§ип§ 1)е§1еИ;еп<1е Уогз1;е11ип& г1ез ЕгГо1§ез) в ). Да би умишљај постојао нужно је да виновник има преставу о остварењу воље т. ј. о радњи коју ће вољно предузети, да предвиђа последицу т. ј. сва обележја конкретнога кривичнога дела, и да предвиђа каузални однос између остварења воље и последице. Франк, творац имена теорије преставе, али који ипак стоји на средини између теорије воље и теорије преставе, вели: (81;га%е8е1;21)исћ, 126., 127.). »Боћњ је сазнање (Кепп1;т88) битних законских обележја кривичнога дела које прати остваривање воље к . Под том претпоставком виновник је крив за своје делање с тога што га предвиђањо последице није уздр-

в ) Орпски превод Листовога уџбеника је са IX издања. Није нам при руци немачки текст да би видели како је гласио, али ипаК верујемо да он у себи није садржао онаку бесмислену дефиницију какву српски превод садржи. Тамо се на пр. 185. вели: »Умишљај је ирема томе аредвиђање иротивиравне иоследице остварењем ироузроковане или несиречене воље *. Умишл.ај је предвиђање последице остварењем вол>е, т. ј. кад остварење воље предвиђа последицу онда постоји умишљај. Остварење воље пак то је радња, телесна акција човекова, један механички учин који не може да предвиђа ни да не предвиђа последицу. Њ>у предвиђа људска свест она иста која предвиђа и саму ту радњу, т. ј. то остварење вол>е. У дефиницији се даље говори о некаквој (( проузрокованој" и „песпреченој" вод .и. Али нисмо у стању