Policijski glasnik

СТРАНА 120.

ПОЈ1ИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

дузимају се радње, које, као што је свакоме мисленом човеку јасно, могу бити каузалне за повреду телесног интегритета па и живота других лица«. Лице које те радње предузима увек зна да и поред употребе највеће пажље не може баш увек онемогућити наступање тих евентуалних противправних последица. Кад би се казна нзрицала у свима случајевима предвиђања опасности, онда би то одвело консеквенцама, које су потпуно супротне данашњим животним односима и потребама саобраћаја. Да би се добио појам нехата нужно је поред предвиђања опасности још и то, да се при предузимању радње не уноси онолико пажње и онолико обзира према општем добру колико се правично судећи, од виновника у конкретном случају могло очекивати. Судија не може донети одлуку о овоме питању док претходно тачно не извиди конкретни случај а при том треба да узме у обзир и принудни положај у коме се налази виновник«. По овој одлуци ослобођен је одговорностп кочијаш, којп је, да не би из службе био отпушген, по заповести свога господара уирегао у кола коња за кога је знао да може да прекине узде, н кад се то заиста десило нека су лица новређена. — (Шрре1, Уог8а(;2 568, 569.). Да би могао бити кажњен, неопрезност виновникова мора у конкретноме случају бити аротивдужносна. Ваља да је он ту требао и могао последицу да спречи. За извршивање многобројних радњи, које су скопчане са опасношћу за околину постоје одредбе, правилници подициске наредбе п т. д. на пр. правилници за вожњу железницима и трамвајима, полициске паредбе о вожњи аутомобилима и колима. Могло би се тврдити да сваки онај, који бн радио противно тим правилницима, па би из његове радње било створено једно кривично дело, самим тим је делао нехатно, т. ј. није у своју акцију унео дужни степен пажње; и обрнуто, ако је поступао тачно по гласу правилника, па је кривично дело ипак остварено, онда нема нехата, него постоји случај. Ту је објективни степен пажње у напред прописан за све случајеве. Тако би схватање било врло погрешно и врло опасно. Јер, ко нам јамчи, да је правилницима заиста предвиђен баш онај степен пажње, који се у конкретном случају може објективно, правичио судећи од виновника тражити. Правилници ие могу никад предвидети све случајеве, али и кад би могли ти се случајеви толико индивидуално разликују, да готово никад два једнака нема, и да није никако могуће једном општом нормом одредити степен нужне пажње, Огуда се сасвим може десити да је неко по правилнику делао, па ипак да није нехат но делао, јер се у конкретноме случају од њега могло очекивати више : и обрнуто да неко није делао по правилнику, па ипак да није нехатно делао, јер је он употребио сву пажњу која се нормално могла од њега захтевати. За утврђење нехата је једина основица испитивање конкретнога случаја, а

нормалан је при њему онај отепен објективпе пажње, који се правично судећи у практичноме животу, у саобраИају, од свакога у таквој ситуацијп може тражити. Овде у расу1)Ивпњу треба бнти што праведнији, водитп рачуна о специјалноме положају у коме се виновник налазпо, па тек онда одлучити. Ако је при том правичном расуђивању ипак сумњиво да је недостајала дужна пажња, онда вииовника увек треба ослобођавати по правилу 1п с1ићш рго гео и по правплу да је нехат изузетно кажњив. У овоме смислу постоји готово општа сагласност у литератури. Лист вели да се за појам нехата код виновника објективно поже утврдити оскудица у опрезности (Мап&е1аи УогвЈсМ) т. ј. неразвпјање онолико иажње колнко је по стању ствари нли по наредбама правнога поретка нужно® (^е/еЊисћ 183.). У истоме се смислу изјашњује и Франк, Фингер, Хелшер, Хипел и остали. А јш ово објективно мерило не би било никако довољно. Ако се казна хоће да оправда, онда се прп оцени кулпозпости делања мора водпти рачуна и о субјективним интелектуалним моћима виновниковим. Са те се стране никако генерално нравило не да поставити, и никакав степен пажње утврдитн, који бн за свакога виновника вредео. На против, и ту се мора поћи од конкретних случајева. Правни поредак ни од кога не може тражити, да он у своје поступке уноси онолико пажње, колико њему субјектпвно није могуће. Ако нехат треба да буде облик личне кривице, онда нехатног делања може бити само тада, ако је виновнпку било могућс да у конкретноме случају развије вишс пажње, и да нрема томе дела другојачије. Ако му пак то нијебило могуће, онда нема његове личне крнвице, па би примена казне била безциљна. Расматрајући конкретан случај, судија има да утврди: да ли је виновник могао уносећн у своју радњу онолико пажње, колико он унети може, предвидетн да ће противправна последица наступити и спречити да она не наступи. Лежи ли то ван границе његових моћи, онда нехатног делања нема. И о овоме судбјективиом елементу нехата нису у литератури мигаљења много нодељена. Докле траје нехат н одакле почиње случај ? Нехатно дела онај који у своје поступање не уноси онолико пажње, колико се ради уредности у саобраЛају мвђу људима од свакога иска. Та се мера за сваки конкретан случај засебно одређује. Ако је тај степен пажње уложен, онда је човек дао што је био дужан дати. Деси ли се ипак кривично дело, онда у томе до њега нема кривице, то је дело случајно. Али ако неко по овојим способностима није у стању да унесе у своје поотупање ни тај нормални стенен пажње, онда се од њега не могке тражити више него што у опште он може да да. За њега је тада дужна пажња она, која лежи на крајњој граници његових индивидуалних способности. Преко те границе такође је случајно делање. Ако таква лица врше од другога поверене им послове,

опда њихови госнодари могу битп одговорни кад при избору својих помоћпнка или заменнка нису обратили дужну пажњу на то : имају ли изабрана лица подоб'ности да поверене послове раде са друштвено потребном мером онрезности. IV. Као што смо у историскоме излагању видели, свуда, сем Шпаније, нехатно делање казни со само кад је оно законом изрично предвиђено и редовнн кажњивн облик личне кривице јесте уми*шљај. Код' иступа се пак обично разлика не прави него се редовно казне како умишљено тако и нехатно делање. Најновији швајцарски пројект категорички за све деликте тражи умпшљај а нехат кажњава само онда где је то закон изрнчно наредио. Ми држимо да је ова одредба швајцарскога нројекта правилна. Карактерна црта нехатних деликвената јесте лакомисленост и несмотреност. Онн својим делањем не показују пикакав искзарен, антисоцијални карактер. Махом је њихова несмотреност израз једнога моменталнога духовнога стања. Отуда би било бесциљно кажњавати свако нехатно извршено дело. Законоданац се ту мора првенствено руководити обзирима јавне сигурности, потребама привреднога живота и саобраћаја, па марљиво пробрати где, кад и како треба казнитн и нехатно делање. Тада ће се показати као бесциљно начелно дељење на теже н лакше деликте; па код једних кажњавање нехата а код других некажњавање. ДОДАТАК Ое 1е§е ^егепсЈа I. Да ли у позитнкне законе треба унооитн дефинпцију о појмовима умишљаја и нехата, илн је боље оставити као што је то у већини случајева данас, да ове појмове утвр1)ује наука. Отш8 (1е11пШв репси1о8а ок!; свака је деФнниција опасна. Опасна је но томе што смо ми врло ретко у с-тању да под неколико реченица у дефиницији досумирамо све најразноврсније случајеве који у животу нијансирају. Папретком науке деФиниције се најпре крпаре, па се по том из основа мењају. Њих промени и уништи практичан живот,иу њему догађајн иду својим током, не старајући се да не потчине деФиницију, већ напротив вукући деФиницију или да се њима прилагоди или да се уништи. Легалне деФиницпје пак, које вреде као правна норма, немају могућности да се повијају лако и брзо за развојем живота и напретцима науке. Оне могу чешће пута да доведу до врло жалосног стања у правосуђу. А пајопасније су законске дефиниције о питањима која су јако контраверзна, где се и практичари и научници из основа не слажу. У томе случају ваља оставити да се у великоме духовноме рату, који се међу протпвницима мора развити, па ма се и годинама водио, питање бар у основним обележјима изведе на чистину. Законодавац не мора чекатп на умишљење једне стране. Довољно је да победа друге у скорој будућности буде извеена. Тада законодавац треба да се ангажује ради тога да би створио стабилност у правос-уђу, и да би