Policijski glasnik

ВРОЈ 18.

права да корегира законе, [У смислу овога нашег разумсвања види и одлуку опште седницс Касационог Суда од 29. XI 1910. под Л» 12758]. 3. О разумевању § 23. казн. законика. Оптужени је био под судом и у притвору. Првом пресудом нрвостепеног суда оптужени је ослобођен од казне пз недостатка довољних доказа, али је остао и даље у судском притвору, према наређењу § 256. крив. суд. пост., погато је био под судом за злочино дело. Ову судску нресуду поништи Касационп Суд и по тим примедбама првостепени суд донесе другу прссуду, којом оптужене осуди на казну. У овој иресуди, суд, позивајуКи се на §23. казн. зак. изрече: да ће се оптуженоме казна, на коју је осуђен, рачунати од дана кад је изречена та друга нресуда, не водећи ' никаквог рачупа о томс, гато је онтужени и по изреченој првој пресуди био задржан у притвору. Ову пресуду понигатио је Касациони Суд. [одељење, !/УШ-1907-№ 8199]. [1обуда за овакву олуку у томе је: што оптужени није био осуђен нрвом пресудом, а, вели, по § 23 к. зак. почетак робије итд. рачуна се од дана прве пресуде, ако је осуђени у притвору. Па како је оптужени осуђен тек овом другом пресудом, онда му се и казна има рачунати тек од дана те пресуде. Лако је увидити да је овако схватање погрешно. У § 23 к. зак. законодавац је поставио опште правило, по коме се има рачунати почетак издржавања казне лишења слободе за осуђена лица. То правило гласи; а) ако су таква лица за време судске истраге била у притвору, казна се почиње рачунати од дана прве пресуде; б) ако су била у слободи, од дана кад буду лишена сдободе. Нигде није у законнку казано, нити логика ствари упућу.је на то. да је оптужени требао баш том првом пресудом да буде и осуђен, — то није битно, —главно је овде то: да је оптужепи у то време био лигаен слободе. Зар та околност, што је први суд погрешио, па оптуженога првом нресудом није осудио, већ ослободио из недостатка доказа, треба да иде на штету оптуженога, и ако је он после овако изречене пресуде остао и даље у притвору. Нпти је то законодавац хтео, нити за то иЛа ма каквих разлога. У смислј нашега разлагања стоји и одлука Опште Седнице Касационога Суда од 12-УШ-05-№ 0775. (види Архив за правне и другатв. науке књ. IX св. 5 и 6 1910 г.). 4. Стоји ли нокушај иди саршено ' дело крађе. а) Лопов је ушао у амбар приватног тужиоца и у свој џак, који је са собом донео, насуо његово жито, али пре него што је тај џак однео, примећен је и спречен, те је тако џак са житом остао не однет. Првостепени Суд узео је да овде стоји покушај крађе, па је за исти оптуженога својом пресудом и осудио. Ту пресуду оснажио је V Касациони Суд. (I оделење 17-У1Н-190У № 8440).

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

б.) Оптужеии је ушао у качару оштећенога и из једног његовог бурета оточио у своје буренце 8 кила ракије, но како је приметио да га је оштећени опазио, он је ракију оставпо и пред тужиоца изишао, без да је буренце с ракијом изнео. Првостепени Суд у својој пресуди нашао је да у радњи оптуженога стоји дело из § 223 у в с. § 41 и 44 кази. зак., јер оптужеии украдену ракију није узео у своју државину, већ је она остала код тужиоца. [Пресуда прв. суда за окр. беогр. од 3-1Х-1910 г. № 31041]. Ову пресуду поништио је Касациони Суд примедбама свога I одељења од 28 1Х-1910 г. № 10791, са ових разлога: »За појам свршеиог дела кра^е није од утицаја та околност, да ли је узета ствар и однета. По § 220 кр. зак. узети једну ствар из туђег притежањ ■. не значи да ствар мора бити н однета, као што суд погрешно налази; довољио је да ствар пређе у притежаље — државину крадљивчеву, а отакањем тужиочеве ракије у своје буренце, оптужени је узео ракију из притежап.а тужиочевог и дошао до њене државине, начином који § 199 кр. зак. предвиђа за стицање државине код покретннх ствари. (наставиће се) -*•••♦О ИЗВРШЕЊУ КАЗНЕ.

Међу осудама које изричу казнени судови има их две категорије: оне које морају бити материјално иавршене да б-и лроизвеле своје сопствено дејство; такве су осуде на телесне казне, на казне лишења или ограничења слободе; на новчане казне, реституције и накнаде штете; и осуде које производе своја дејства иуноиравно чим је пресуда која их изриче добила важност извршне пресуде: такве су осуде на несиособности и губитке ирава. За прве је осуда само осиов извршења; за друге, осуда је потпуно извршење 1 ). Извесна оишта иравила важе за извршење казни. I. Никаква казна не може бити примењена, нити се може извршити осим на основу извршне пресуде или решења, која произилази од надлежног суда у моменту кад је кривац осуђен. Решење или пресуда мора да је постало извршно по истеку рокова који су одобрени за жалбу или пошто су исцрпљена сва рекурсна средства. Ово је основни принцип који мора бити примењен сваки пут, осим ако закон не чини изузетак. Такав изузетак у нашем кривичном законодавству предвиђају за иступна дела § § 15. и 10, полиц. уредбе по којима: „осуде полпциских »и општинских власти по званичној дуж»ности над скитницама, крадл.ивцима, и »слугама, као и осуде за она дела којима

') ОаггаиА. — ТгаИб Шбоп^ио еЈ ргат1с |ио с1и ЈгоЦ репа! Ггап ^аја. I. II. Стр. 301.

СТРАНА 139.

»је казна до 5 дана затвора или 50 ди»нара, и за дела из §§. 320. 327, 328. 332. »339. 344. тач. 3. 357. тач. 1. 350. 303. »309. 372. 375. 382. 391 а. 291. б. 395. »крив. законика могу се извршити над »осуђенима одмах, а њима остаје право »на жалбу првостепеном суду, но, у свима »овим случајевима извршења пресуде, »изузев осуда према скитницама, крадљивцима и слугама, власт мора примити »понуђену замену затвора новцем«. Исто »тако, по § 256. кр. ност.: »у оним слу»чајевима, где би тужени коначном пре»судом оглашен био за невина, или да »није крив. (чл. 39. зак. о пороти), или »би према § 250. кр. пост. био ослобођеп »испод суђења, или у случају преступа »био нуштен из недостатка довољних »доказа (§ 242.) суд ће таквог ако се у »притвору налази, пустити одмах у Сло»боду, не чекајући да иста пресуда по»стане извршна. Тако исто одмах се из»вршује и решење изречено на основу „§ 162. кр. пост«. II. Право извргаења казнене осуде не припада јуридикцији која је донела одлуку, већ државном тужиоцу 1 ). Само он може да пропнше начин, моменат и мере извршења казни саобразно законским одредбама и пресуди о осуди. (Франц. законик о крив. поступку, чл. 165. 197 376). По нашем кривичном поступку то право припада полицијској власти: »сваку »пресуду којом се ко осуђује чим постане »извршна суд ће по правилу одмах по»слати полицијској власти на извршење«. —- § 286. кр. пост. III. Али државни тужилац који даје на извршење одлуке кГоје су донесене на његов захтев, као што парничар даје пресуду којом је добио спор, није овлаш1.ен, као и сваки обичан парничар, да решава извесна питања која је покренуо осуђени а тичу се овог извршења. Ако осуђени тврди да одлука која се према њему примењује није саобразна било законскр!м прописима, било одредбама пресуде о осуди, питање добија сиорни карактер и његова ситуација треба да припадне судовима. Али којим судовима? То питање није регулисано у кривичном предмету никаквом прецизном одредбом 2 ). Наш кривични поступак не предвиђа овс питање и за то и не даје никакву солуцпју о њему. У § 281. кр. пост. предвиђа се само случај кад се догоди случај очевидне погрешке у писању у извршној пресуди и ставља у дужност полицијској власти кад примети такву погрешку, да задржи извршење пресуде или решења и да се обрати с питањем дотичном првостепеном суду. Али осим овога случаја: т.ј. очевидне погрешке у писању извршне пресуде, друго какво питање које се тиче извршења осуде није предвиђено ни регулисано. У нашој ранијој судској пракси ми смо забележили један случај 3 ) у коме је било покренуто ово питање о извршењу осуде на казну затвора над једним ли-

') ОаггаиЛ. 2 ) Иети. 3 ) »ГГрашшк« за 1892 год.