Policijski glasnik

СТРАНА 140.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 18

цем које је било осуђено на затвор од шеот месеци, али чије је извршеље дошло у питање и иостало спорно за то: што је то исто лице пошто је већ почело издржавати ову осуду, било стављено иод суд и у нритвор за друго дело услед чега извргаење осуде буде прекинуто и у судском притвору за ово друго дело овај осуђени проведе више од шеот месеци, но, на претресу буде ослобођен за ово друго дело. Кад је овај осуђени, пошто је ослобођен за ово друго дело за које је провео више од шест мес.еци у судском притвору, био спроведен полицијској власти на извршење осуде од шест месеци затвора, коју је био почео издржавати пре ставл.ања под суд и у притвор за ово друго дело, наступило је спорно питање: треба ли и може ли се над њим извршити ова осуда од шест месеци затвора коју је иочео био издржавати, кад је он провео у притвору за ово друго дело за које је ослобођен, онолико колико је био осуђен извршном пресудом за прво дело. (НАСТАИИЋЕ СЕ) Милош М. Станојеви^. СУДИЈА

ПОУЧНО - ЗАБАВНИ ДЕО НОВИ ПРИДОШЦИ Ж0Т0РИЈИ БЕОГРАДОКЕ П0Л.ИЦИЈЕ САОГШ1ТИО А. I Шта значи добошање! Има у Државној Архиви једно занимљпво писмо, које је Управник Београда, Петар Марковић, 10. маја 1830. писао Р{,незу Милошу. У томе се писму Кнезу казује како се у Београдској Полицији свакога дана налази различитих ствари од умрлих лица или од бећара, које се морају излагати јавној продаји, а често бива да таким начином треба и коју кућу или другу какву грађевину продавати. То је дужност полиције, и она је то до реченога дана увек вршила без добоша. а тада се десило да је била за продају једна кућа па је шеФ полиције наредио да се продаја објави ударањем добоша. То је учинио, како вели, зато да би свет лакше н брже сазнао шта је и где је за продају. Чим је добош почео ударати, везир се у граду узбунио; позвао је одмах базрђаи-башу и питао га је шта је то и са чијим је знањем и одобрењем добош почео ударати. Базрђан-баша му је рекао шта је у ствари, додавши да се поред куће продају и неке отвари заостале од једпога покојника. На то је везир изјавио: — Добош оВде ударати не може, него у Немачкој, јер ово није никаква краљевина, у којој би добош смео лупати! У исто су доба Турци ерлије, из чаршије, нотрчалп управнику српске полиције и иитали га усплахирено:

— Шта је то ? Видн се да су Власи наумили нас клати и давити, падобошем позпвају! За тили часак су сви Турци, н мало и велико, били на иушци и па улицама у групама од тридесет до педесет душа. Тако су дочекали на и провелн сву поћ. Како српски полицај сваке поћи с патролом обилази варош, то ове ноћи „умало није пушка пукла". То би се заиста и десило, »само да је било са полицајом више, по само петорица«. »А сада ћу закључује управник Лазаревић реФерат — зановједити и наредити више да иде са нолицајом". Кнез се тада бавио у Пожаревцу, где је писмо приМ|1о сутра дак и на н. одмах одговорпо. Тај одговор Кнежев није сачуван — а он би, свакако, био занимљив. 11. Један злочин. Писмом својим од 6. марта 1830. године, Управник Београдске Полиције Петар Лазаревић, извештава Кнеза Милоша о једном необичиијем уб^ству, које се десило у Београду са свим у близини Сава-Капије. То се овако догоднло. Неки чизмар Јован, у договору са својом женом и комшијом Антоиијем, ашчијом, уочи 4. марта у 6 сахати ноћу у Јовановој соби убију некога Турчина, који је к њима био позван на вечеру. Убиство су извршили пошто су Турчииа опнли »са вином и аФЈоном", па су га за тим закопали у собици Антонијевој. Сутра дан у дванаест сахати увече (сахат је, ваљда, рачунат ио турском рачунању), жена Јованова ода тајиу своме познанику Нони Христовићу и закуне га да о томе никоме ништа не говори. Нона обећа све, на онда брзо оде полицајцу Мили п све му исприча. Мила узме три пандура п буљубашу па ненадно падне у њихову кућу, иохвата и с пандурима у хапсу пошаље оба човека, а он са буљубашом ночне испитивати жену, која изјави да је Турчин закопан у истој собици у којој је испитују, али место посебипе не зна. Они растребе собу и нађу да је на једноме месту скоро копана земља. Ту почну пажљиво копати и заиста наиђу на Турчина. По том земљу згрну и иаправе веле — све како је и било; дућаме, п чизмарски и ашчијскн, затворе, а жену, у име иаграде за то што је ствар открила. иредаду на привремено чување њеном нрнјатељу Пони с тпм да је сутра даи приведе власти, што је пријател. Нона све тачно и извршио. Сутра дан је ствар већ била иредата суду, који је све троје узео на испит, за тим их затворио а ствар њихову спровео још истога дана Великом Суду. Интересантан је завршетак писма: »Турчина јоигг нико не тражи, но ако би га Честити Везир нотражио, то очекујем од Вашега Сијателства наставленије како ћу одговорити«. Кнез је на то одговорио из Пожаревца 9. марта. Кнежева одговора немамо сачувана, али из иовога писма које

му је одмах 10. марта писао Управник Београдске Полиције вндимо, како је Кнез миого нолагао на то да догађај не буде познат у јавности. Доцкан — јер »дјело њиово већ је свакоме познато". Шта више — за њ је сазнао н везир. Турскн је војвода (нарочито звање) звао одмах београдскога чиновника „кнеза" Мнлоша, и питао га је је лп истина да су не^и људиусвојој кући једнога Турчипа убнлц, Милош је био збуњен тим неочекиваним иитањем па му није умео одгоеорнтп ништа друго до да ће се обавестити: — Кнез Нера, вели, може бити да зна је ли нли није, а ја ћу га ннтати пак ћу '• Вама абер донети. „Кнез" Пера — Управник Петар Лазаревић-— одмах пошаље »кнеза" Мнлоша (полнцајац Мила!) да обавести војводу како је ствар текла. 11 о том је обавештен.у истина да је неки човек убијен, но да лп је он Турчпн или Јермен или Србии то се не може знатн, пошто је жртва закопана. Војвода је питао: - Зашто је човек убијен V На то му је одговорено: — Затекао га је човек на својој жени, разјарн се и зовне првога комшију па га удаве. Ми смо писали Господару Милошу, па морамо одговор чекати. — Да видимо на месту шта је н ко је! — рекао је војвода, а Мила му је одговорио: — Ја не смем док одговор не до1 ( е мени, јербо сам запечатио дућане обојице, иа се не може улазити. Изгледа да се Кнез сада наљутио на Велики Суд. Има једна забелешка из које се сазнаје само толико да је »Суд Народњи" добио неко »укорњејше писмо". Јасно је само толпко, да је Кнез издао нарочиту неку наредбу о чнзмару Јовану и његовој жени, и ту је наредбу Кнежеву шеФ Београдске Полиције преко » базрђан-баше »соВршио«. За тим је мртвога Турчина предао војводи заједно. с хаљинама његовим и са три стотине двадесет гро1на колнко су му били убице узели. »А Антоније и данас находи се под ариштем судејским « — завршује Управник Београдске Полиције свој трећн извештај од24. марта по тој ствари, чиме се исцрпљују и архивски подаци о раду државних оргаиа по овом убиству. 111 Привилегије београдских Јевреја. Године 1831. Управником је Београдске Полиције био Цветко Рајовнћ, чијп је рад тесно скопчан с потанком Исторнјом Београдске Полиције, кад је будемо добили. На овоме месту самоовај приложак.У пнсму које је Рајовић писао Кнезу Милошу службено 22. јуна речене године налазимо п ове врсте: »Всепокорњејше доводим до знања Вашој Свјетлости, да овдашњи Евреји никаковим начином неће с прочим жнтељима овдашњим обшчему поретку да се повинују: по што се год заповиди обшче, они су верло спори на то и затежу се. Перво: кулук с варошанима ни-